Unikat

18.04.04

Najnoviji roman Milorada Pavića, hitmejkera svetskog glasa, „Unikat“, sa podnaslovom roman-delta (izdavač „Dereta“), gotovo da je privukao pažnju i pre nego što se pojavio. Naime, reč je o delu u kome je jedna ljubavna priča protkana detektivskom intrigom. No, ono što daje posebnu draž celoj priči je činjenica da se ovaj roman završava, ni manje ni više, nego na 100 načina! Dakle, reč je o knjizi koja je za svakog čitaoca svojevrstan unikat i verovatno nije slučajno ko će koji kraj dobiti.

Napisali ste ljubavni roman protkan detektivskom pričom sa čak 100 različitih krajeva, odnosno završetaka. Da li se svakoj ljubavi otvaraju mnoge mogućnosti ili je svakoj unapred „propisano“ kako će izgledati završetak?
- Nijednoj ljubavi nije ništa unapred propisano. Ni za jednu od naših ljubavi nismo mogli znati kakav će imati kraj, kao što čitaoci mojeg romana „Unikat“ ne mogu znati kakav je kraj u rukama nekog drugog čitaoca. U tom smislu, ovaj roman na papiru i naše ljubavi u stvarnosti se dodiruju.

A možete li vi, eventualno, odgovoriti na pitanje u čemu se ogleda i čime se može meriti snaga ljubavi?
- Ljubav svakog dana iščezava i može svakoga dana da se vrati. Koliko se duže i češće vraća, utoliko je jača.

Vaši junaci povremeno „nose osmehe“ koji se mere određenim brojem dolara. Nije li to izvesna ironijska distanca u odnosu na sve pomamniju trku za novcem?
- Od kad postoji lepota, dakle oduvek, ona se meri i novcem, ali novac je izmišljen mnogo posle nastanka lepote, koju je stvorio Bog.

Vaša poglavlja nose imena skupocenih parfema. A na šta mi kao nacija i država danas mirišemo?
- Ne mirišemo lepo. Uz to, ispod parfema koje nose moji junaci ima mnogo toga kod njih što ne miriše lepo. Roman obiluje mrtvima i sudskim procesima. Može se reći da je „Unikat“ detektivska priča okrenuta naglavačke. Iz njegovih parfema ispadaju mrtvi, ispadaju zločini, a sudske instance ispadaju komične, jer ne mogu ni da naslute ono što svaki čitalac već odavno zna. Glavni islednik u mojoj knjizi liči na prevarenoga muža: on poslednji saznaje za novost.

Navodite da „đavo najradije napada čoveka kad je na granici dana i noći, jednom nogom na tuđem drugom na svom...“. Je l’ ovdašnje stanovništvo na granici? Na kojoj i kakvoj?
- Mi smo oduvek, nažalost, na granici. Na granici Evrope i Azije, na granici Istoka i Zapada, na granici imperija, religija i civilizacija. Takve zaista đavo najlakše napada. I ne umemo da se branimo, uvek prvi korak koji na tom putu načinimo biva u pogrešnom pravcu. Hoćemo da se otvorimo ka Evropi, a jedini put do nje, ono parče od Beograda do Subotice, zarastao je u korov. Petog oktobra prva stvar koju je trebalo uraditi bilo je građenje tog puta. A mi smo sami tu „sitnicu“ predvideli. I ostali tu gde smo.

Da li je ijedan od mogućih 100 krajeva „Unikata“ primeren zemlji Srbiji?
- Svi krajevi su primereni svakom čitaocu, pa i mojim čitaocima u Srbiji. U romanu je opisan početak XXI veka, ali nigde nije rečeno gde se to dešava. Mnogo toga može se naslutiti ispod parfema koje nose junaci knjige, pa i naša stvarnost - ona lepa i ona ružna. I ona metafizička, jer čitaoci u ovoj zemlji još uvek nisu izgubili ukus. Možda se može reći da sam krenuo u pravcu jednog novog „dekadentnog“ stoleća, koje je pred nama. U susret eri Vodolije u XXI veku. Mislim da tako osećaju i čitaoci i da se i oni kreću u susret novim vremenima. Uprkos svemu.

Sudeći po vašem romanu, odnosno jednom od mogućih viđenja, „snovi su negativna karma iz prethodnih života“. Verujete li vi u snove i sledite li ih?
- Ideja da napišem roman „Unikat“, o čoveku i ženi koji prodaju snove, došla mi je u snu. Struktura je takva da mi je moj izdavač Dereta rekao, kada je počeo da štampa roman za sto krajeva, da nikada ništa slično niko nigde na svetu nije dosad odštampao. Bio je u pravu.

Tatjana Nježić

03.07.04 Politika

Koristeći mogućnosti informatičke tehnologije u književne svrhe, Pavić je postao vrlo plodan i inventivan pisac, uz to i svetski poznat, dakle veoma uspešan. U njegovom slučaju zamena pera računarom nije bila tehnička već i poetička promena, i to vrlo podsticajna. Uz potenciranje fikcionalnosti i konvencionalnosti, on stiže ne samo do nelinearne virtuelne proze već i do interaktivne književne projekcije, u kojoj i čitalac dobija na značaju, a ne samo priča, odnosno njen predmet.

Uporedo s tim, Pavićeva naracija ne prestaje da bude priča; njegovo pripovedanje nikad nije puko izmišljanje i kombinovanje već uvek i nepredvidiva avantura pripovedanja kroz koju čitalac ide vučen magijom dočaravanja imaginarnog sveta kao da je stvaran. Samo što to nije magija izmišljene stvarnosti već i magija same naracije, opsenarska priča. Čitalac zna da je u njoj sve izmišljeno, da je sve igra mašte, slobodno imaginiranje, a to onda znači - demonstrira mu Pavić - da fabula koju čita može da bude zanimljivija od bilo koje iz stvarnosti, atraktivnija upravo za dimenziju fiktivnosti.

Lagana fabula krimića

A kako opsene nema bez čitaoca, Pavić se veoma trudi oko njega, neprestano ga uvlačeći u svoju igru pripovedanja. On ne počinje da piše dok ne smisli način da čitaocu skoro tutne pero u ruku ili bar da mu pruži mogućnost za sasvim posebnu, čitaočevu verziju dela. I roman „Unikat” je napisan tako da se u svakom primerku završi različito, tačnije da ima sto različitih završetaka, a što pisac najavljuje kao svoj novi izum: roman-delta, „numerisan od 1 do 100”. U uputstvu za čitanje je i poziv čitaocu da slobodno proveri kakav je završetak kod nekog drugog čitaoca, ali i ne mora da to čini, jer ovom romanu ipak nisu neophodni tuđi raspleti. „Budite zadovoljni svojim krajem, tuđi vam ne treba”, poručuje pisac čitaocu kome je prethodno obećao interaktivnu poziciju. I da to ne ostane samo prazno obećanje, Pavić dodaje na kraju „Unikata” još pet praznih stranica „na linije”, da čitalac, po svom nahođenju, ispiše kraj ovom romanu.

Ali, to nije sve što mađioničar Pavić radi sa čitaocem. Iz rukava je izvukao laganu fabulu krimića od nekoliko savršeno izvedenih ubistava, junake odenuo u elegantna i skupocena odela najpoznatijih svetskih firmi, a individualizovao ih, umesto psihološkim i socijalnim dimenzijama, najskupljim parfemima, posutim iza uha, po zaručju i „još negde”, tako da čitalac po parfemima razlikuje junake i razabire šta im se to događa, koje ljubavne i druge kombinacije. Narativna struktura ispražnjena od svega staromodnog i dosadnog, a prepuna novog, najmodernijeg, dizajniranog, visoko stilizovanog, i sve to u svetskim brendovima. Jednom reči, firmirana proza u prepoznatljivom Pavićevom stajlingu. Književno oblikovanje kao marketinško kreiranje priče; proza kao svetski brend.

I dok čitalac „omamljen” skupocenim mirisima prati junake, pisac mu neprimetno podmeće jednu drugu laganu atrakciju, okolnost da je glavni junak, koji sva ubistva organizuje, vlasnik bizarne firme za prodaju budućnosti, tačnije budućih snova, a uz to i - androgino biće, istovremeno i muškarac i žena, i Aleksa i Sandra Klauzevic, da bi tek na kraju, u epilogu, pisac objasnio prirodu dvopolnosti njegovog androginog junaka, koja uopšte nije junakovo svojstvo, pošto je ne vide svi već samo neki, „oni koji prema androginom biću imaju zle namere” i koji „vide stvari na drugi način od nas ostalih”. To bi onda značilo da je i junakov lik, kao i cela fabula „Unikata”, u stvari samo nečija projekcija, a čija ako ne čitaočeva, pošto se pisac ogradio od toga.

Prodaja budućih snova

Naracija ne proističe ni iz autorske ni iz naratorske već iz čitalačke pozicije; priču ne vode ni autor ni narator već hipotetički čitalac, koji od hipotetičkog i konvencionalnog primaoca postaje njeno podmetnuto tvoračko izvorište.

A kako prolaze čitaoci „Unikata” sudelujući u Pavićevom iluzionističkom pripovedanju? Naravno, pisac im ne skida sat s ruke i „ne krade” im novčanik iz džepa, već im samo podmeće hipotetičku i konvencionalnu, kompjuterski proračunatu reč nekoga ko u zloj nameri prema androginom biću projektuje to biće i čitavu bizarnu fabulu o prodaji budućih snova, tu opasnu igru sa đavolom, u kojoj polagano, ali neumitno strada svaki od kupaca svojih budućih snova, najzad, i inspektor pošto otkrije ubicu i uđe u trag čitavom smrtonosnom zamešateljstvu s prodajom budućih snova, dok se lanac ubistava nastavlja novim ubistvom, predviđenim za avgust 2005. godine, dakle više od godinu dana po štampanju „Unikata”.

Mađioničar naracije vam neće skinuti sat s ruke već ukrasti nešto što se ne može vratiti, delić od vašeg sudelovanja u stvarnosti. A ako niste baš zadovoljni onim što ste, u zamenu za stvarnost, doživeli u iluziji, Pavić vam ostavlja pet praznih stranica da roman završite po želji i - upadnete u njegovu zamku čitaoca koautora, odnosno romana unikata. I to nije sve, jer ima i treća mogućnost čitanja romana-delte: razmena čitalačkog iskustva sa osobom koju volite, a kojoj je Pavić namenio posebnu ulogu, naime da vas kao pažljiviji putnik kroz tekst podseti na jednu poruku sa samog kraja romana koja je namenjena previše opčinjenom čitaocu i kaže mu da više nema šta da se čita u romanu u kome je sve izmišljeno, to jest isprogramirano, pa i čitalac. Priča u Pavićevom romanu traje onoliko koliko i glavna magija u igri podmetnutog čitaoca - magija isprogramiranog čitanja.

Stojan ĐORĐIĆ

28.05.04 NIN

Već na prednjoj strani korica najnovijeg proznog ostvarenja Milorada Pavića mogućeg kupca čeka dobronamerno upozorenje da se radi o “unikatu”, jer “Svaki primerak ovog romana ima drugačiji kraj”, pa zato “Kupujući takvu knjigu dobićete jedan od 100 njenih završetaka”. Pisac proslavljenog “Hazarskog rečnika”, nakon “romana-leksikona”, “romana-ukrštenice”, “romana-klepsidre”, romanesknog “priručnika za gatanje” i sličnih čudesa, nudi nam, najzad, i “roman-deltu”, knjigu koja se stostruko “račva” u svom završnom odeljku i tako svakog čitaoca čini imaocem jednog njenog posebnog “rukavca”, ostvarujući na nov, umnožavajući način staru izreku da “konac delo krasi”.

Da li je ovim ispunjen vajkadašnji san o jedinstvenosti i neponovljivosti umetničkog dela ili je tek na dovitljiv način udovoljeno večito površnom čitalačkom zanimanju za ono “što se dešava na kraju”? Ni jedno ni drugo, ili i jedno i drugo u isti mah, moglo bi se kazati. Pavićeva opsesija “nelinearnim” narativnim pismom i “hipertekstualnim” strategijama kao da je ovde pronašla svoje popularno prihvatljivo ostvarenje. Posle niza varijacija, lucidna dosetka “Hazarskog rečnika”, kojom je mimikrijski potpuno ostvaren malarmeovsko-borhesovski ideal beskrajno promenljive i sadržajne knjige, u “Unikatu” dobija svoju “narodski” čitljivu repliku. Čitaočevoj radoznalosti i lakovernosti potura se, naime, u dvosmislenom predumišljaju na koji ukazuje već i marketinška dosetka s početkom i završetkom knjige, iluzija o tome da tekstualna, “fizička” različitost svakog primerka dela automatski znači i njegovu metafizičku “originalnost”, tj. ontološku autentičnost i unikatnost. Svaki agilni kupac knjige tako postaje, ili bar može da veruje da postaje, za relativno male pare “vlasnik” jednog posebnog zrnca umetnosti same, otprilike onako kako svaki solventni kolekcionar neke od Pikasovih ili Dalijevih bezbrojnih skica veruje da postaje posednik jedinstvenog delića same njihove genijalnosti.

“Nepodnošljiva lakoća” ponuđene iluzije ogleda se u činjenici da je “Unikat” sasvim oslobođen ideološke ambicioznosti i pretencioznosti “Hazarskog rečnika”, “Predela slikanog čajem” ili “Poslednje ljubavi u Carigradu”. Umesto tzv. velikih priča o istorijskoj sudbini naciona, odnosno o sudbini političkih projekata koji satiru individualnost, Pavićev ovogodišnji romaneskni “hit” donosi bizarno-fantastičnu, bezmalo intimistički apartnu pripovest o “lovcima na snove” i “prodavcima budućnosti” u kojoj glavne role imaju jedan androgin, jedan neizlečivo oboleli operski pevač i njegova ocvala ljubavnica, a iz zaleđa svime upravlja Nečastivi lično. Čak i psihoanalitičke konstrukcije frojdističkog ili jungovskog tipa, koje se neprekidno nude čitaocu, ovde - čini se - imaju tek ulogu “olovnog mamca” koji za sobom vuče ceo niz pavićevski manirističkih efekata i detalja, poput detekcijske potrage na osnovu mirisnih, odnosno parfemskih identiteta junaka, “trospratnih” snova, osmeha “u stihu”, očiju različite “brzine”, dijaloga s ogledalskim odrazima...

Možda i više nego pre, Pavić se, dakle, predstavlja kao “barokni” pisac svoje vrste, u onom značenju u kojem Borhes baroknim naziva svaki stil što svesno iscrpljuje svoje mogućnosti i rasipa svoja sredstva. Sam pisac se ovoga puta, reklo bi se, odlično zabavljao, puštajući u tom rasipanju sasvim na volju svom i inače izraženom ludičkom porivu. Isto će se, po svoj prilici, dešavati i sa zagriženim “pavićevcima” i prilježnim “pavićolozima”, uvek pripravnim na beletrističke igre i doigravanja autora “Hazarskog rečnika”. Za preostale, “nesvrstane” ili protivno svrstane čitaoce “Unikat” bi, s druge strane, mogao da predstavlja tek “deža vi” štivo, “duplikat” ili “replikat” kopija već viđenog poetičkog originala.

Tihomir Brajović

23.04.04 NIN

Domaći pisac sa najviše inostranih izdanja svojih dela Milorad Pavić stekao je privilegiju (svojim knjigama) da njegova književna ostvarenja izazovu pažnju i pre nego što budu pročitana i što se oglasi književna kritika. Tako je i ovoga puta sa upravo objavljenim, u izdanju Grafičkog ateljea Dereta, romanom-delta “Unikat”. Reč je o delu jedinstvene strukture, o knjizi sa sto krajeva, koja se već iz rukopisa prevodi na četiri jezika, a čija se izdanja očekuju i na Internetu i u vidu elektronske knjige.
U “Uputstvu za čitanje ove knjige”, na njenom početku, Pavić kaže: “Pisac je poslušao drevnu mudrost koja veli: konac delo krasi i gubi ga. Zato ovaj roman nije kao ostale knjige. On se za svakog čitaoca drugačije završava, pa svaki čitalac dobija svoj kraj priče.
Da proverite ovo što piše, dovoljno je da od prijatelja ili prijateljice pozajmite njihov primerak knjige. Videćete da ima drugačije ishodište no vaš primerak. I tako sto puta. Sto različitih završetaka. Kao sto dukata koje siromah iz narodne priče dobija za čarobnu pticu. Zato je ovaj roman-delta numerisan od 1 do 100. Pa šta vam zapadne. Kao i u životu.”

Novinaru NIN-a zapao je primerak broj 00004!

J. J.

21.04.04 Politika

Taman kad čitaoci, tačnije rečeno, mnogobrojni obožavaoci Milorada Pavića pomisle da su pronikli u čarobne svetove njegove proze, maestro pripovedanja priredi im novo iznenađenje. Ovaj put to je „Unikat”, novi roman, upravo izašao u izdanju „Derete” i juče predstavljen u beogradskom hotelu Hajat.

Nesvakidašnji događaj, kao što je podsetio sam pisac, zbio se u istoj dvorani, u sali „Kopaonik”, u kojoj je, pre otprilike jednu deceniju, predstavljeno drugo izdanje njegovih Sabranih dela.

A novi roman pojavljuje se u nizu Pavićevih knjiga koje je objavio beogradski renomirani izdavač „Dereta”. Pisac kaže da je srećan što mu je pošlo za rukom da ga napiše i objavi, a njegov izdavač Miroslav Dereta ističe da je njegov slavni autor čitalaštvu ponudio, uistinu, pravu senzaciju, knjigu sa sto krajeva...

Miroslav Dereta reči zahvalnosti za podršku izdanju uputio je i našoj poznatoj modnoj kući „Mona”, Nadi i Đorđu Momiroviću, kao i Rastku Stefanoviću, zahvaljujući kome će se roman, u okviru projekta „Rastko”, pojaviti na Internetu, u srpskoj i engleskoj verziji.

Tajna „Plave sveske”

Na engleski jezik roman prevodi Šila Sofrenović, dok se iz rukopisa prevodi još i na ruski, španski, grčki i slovenački. Saznajemo i to da je moskovska visokotiražna „Gazeta”, u broju od proteklog marta, najavila na naslovnoj i poslednjoj strani „Unikat” Milorada Pavića, kojeg list naziva „svetski poznatim piscem”, a unutra, na pola strane je intervju sa autorom. „Gazeta” obaveštava i da su za roman zainteresovana dva ruska izdavača, jedan iz Petrograda, a drugi iz Moskve.

A prvi čovek „Derete” najavio je, u organizaciji „Mone”, još jednu posebnu promociju - „Plave sveske”, u kojoj će biti svi završeci romana - dakle, stotinu krajeva! Što kaže Miroslav Dereta, prava noćna mora za njegove štampare, knjigovesce. Tiraž dela je 4.000, znači, sto različitih krajeva po 40 komada. Ilustracije za knjigu uradila je Dušica Bengijat, naša poznata slikarka iz Pariza.

„Unikat” je, uistinu, unikat, pavićevski, po svim obeležjima. Počev od svoje jedinstvene strukture, u literaturi dosad nepoznate, pa i kad je reč o piscu koji je očarao i iznenadio svet svojim čuvenim „Hazarskim rečnikom”.

Svakom čitaocu unikat

Uistinu, po čemu je „Unikat” unikatan? Predstavljajući juče novo Pavićevo delo, književnik Dragan Lakićević ovako ga preporučuje: „Veliki veštac srpske književnosti, profesor Milorad Pavić, spravio je još jednu književnu vradžbinu - roman unikat, u stotinu različitih verzija kraja knjige, tako da će svaki čitalac dobiti unikat - onaj roman koji želi, ili koji zaslužuje.

Kao što svakom čoveku treba drugi lek, ili napitak, tako svakom čitaocu ili tumaču, svejedno, treba drugi roman, ili njegov završetak. Ili, svakoj priči, ili romanu potreban je posebni čitalac ili tumač... Virtuoz književne čarolije, Milorad Pavić izašao je u susret - i čitaocu i romanu - više nego ikad iko.

Kao da je dostigao savršenstvo klasične bajke, u kojoj spram mogućnosti čarolije i raskoši imaginacije - kraj bajke nije bitan (sve se završavaju slično ili isto) - Pavić posle neočekivane čarolije, umesto jednog ili dva završetka, stvara stotinu različitih završetaka, a sto znači bezbroj, to jest, beskonačni niz mogućnosti i razrešenja”.

Definišući ga kao roman-deltu, Lakićević pojašnjava: „Delta je slovo i simbol - ušća, reke u more, zrelosti književnosti i žanra, pisca i postupka. Ako je roman XX veka težio da bude roman-reka, roman XXI veka biće - to se već i kod nas vidi - roman-more...

U Pavićevom slučaju, i roman je unikat, i junak je unikat. Glavni junak je androgin, čije ime neki izgovaraju Aleksa, drugi Sandra. Dakle, Aleksa Klozevic (alias Sandra Klozevic)... Ali, unikati su i ostali junaci knjige. A da je Pavić unikat, znali smo i pre ’Hazarskog rečnik’ ”.

No, koji i kakvi to svetovi obitavaju na stranicama ove neobične knjige? Ne krijući da je njome začaran, njen tumač Dragan Lakićević kaže: „Roman ’Unikat’ je knjiga o snovima i knjiga o mirisima. San je unikat, miris je unikat. Miris je za Pavića isto što i karakter. Miris je vrsta parfema i aroma duha.

U velikoj igri - gatanja i čaranja, astrološke matematike i kriminalističke logike - sadržana je suptilna književna filozofija”.

A broj svog primerka Lakićević nije hteo da otkrije. I rešenje njegovog unikata „Unikata” ostalo je tajna, jer, podsetio je na reči samog Pavića, „tajna je starija od istine”, kao što je u bajci jutro mudrije od večeri...

Ali, zato nam je sam pisac otkrio, pročitao šest uzbuđujućih krajeva „Unikata”, i pobrao aplauze. Glavni junak ove knjige prodaje snove. Oni koji su kupili njegove snove uskoro umiru. Počinje istraga... I tako smo mi juče imali privilegiju da saznamo šest razrešenja. A sedmo, sa unikatnog svog primerka, sa brojem 19, potpisnik ovih redova tek treba da otkrije. „Unikat” je baš zgodan za razmenu sa prijateljima, svaki put iznenadiće novim krajem... A na kraju knjige, na praznim listovima sa linijama, možete dopisati i svoj kraj.

Pavić u svetu

Sem interesovanja za „Unikat“, Miroslav Dereta je juče obavestio o popularnosti u svetu i drugih dela akademika Milorada Pavića: roman „Sedam smrtnih grehova“ jedan američki internet izdavač objaviće u elektronskoj verziji na španskom jeziku, kao štivo čije se čitanje naplaćuje, a verovatno i njegovu englesku verziju; „Poslednja ljubav u Carigradu“ prekjuče je objavljena u prevodu na slovenački jezik.

U Petrogradu je ove godine objavljeno treće desetotomno izdanje Pavićevih dela na ruskom, u mekom povezu. U tvrdom povezu, Pavićeva sabrana dela u Rusiji doživela su dosad tri izdanja.

U ovom trenutku, pet ruskih pozorišnih kuća igra Pavićeve interaktivne komade: dve u Petrogradu, jedna u Moskvi, jedna u Voronježu i jedna u Sibiru. „Dereta“ sprema novo izdanje sve tri Pavićeve interaktivne drame. Ruska verzija tih drama izašla je prošle godine.

R. Saratlić


Danas
21.04.2004.

Novi roman Milorada Pavića

Unikatni san svih svetova

Novi roman Milorada Pavića "Unikat", promovisan je juče u beogradskom hotelu "Hajat". "Unikat je objavila izdavačka kuća Dereta, a za ilustracije se i ovog puta pobrinula slikarka Dušica Bengijat. Miroslav Dereta napomenuo je da je roman štampan u 4.000 primeraka, a da svaki primerak ima jedan od sto različitih krajeva. Dereta je dodao da će njegova izdavačka kuća objaviti i "Plavu svesku", delo u kome će se naći svih sto krajeva romana i zajedno sačinjavati originalnu književnu celinu. Ovo delo podržali su projekt "Rastko" i modna kuća "Mona", a uskoro će se pojaviti i originalno internet izdanje knjige. "Unikat je roman delta, književna vradžbina, posebna priča ili poseban roman, koji nas nagoni da ga čitamo sa uživanjem i da o njemu razmišljamo", istakao je, predstavljajući ovu knjigu novinarima, Dragan Lakićević književnik i jedan od urednika izdavačke kuće Dereta, dodajući da je ovo i roman o snu i o tumačenju snova, o erotskom, ljubavnom, istorijskom iskustvu, ujedinjenom sa detektivskim zapletom. "Roman ‘Unikat’ uči nas da je svaki roman unikat, da je svaki život unikat i još jednom potvrđuje da je Pavićevo delo unikatno i kod nas i u čitavom svetu", zaključio je Lakićević. Milorad Pavić pročitao je šest od sto mogućih krajeva svog novog romana, koji su bili sublimat duhovnog i duhovitog, metafizičkog i ovozemaljskog, ljubavnog i erotskog. U trenutku kad se "Unikat" pojavio u našim knjižarama, uveliko traje prevod ovog dela na engleski, ruski, španski, grčki, slovenački... "Unikat" se sastoji od četiri poglavlja, od kojih se četvrto odnosi na presude, a na kraju se nalazi dodatak, izveštaj o snovima. Prvo poglavlje naslovljeno je sa "Osmeh od pedeset dolara", drugo kao "Zlatno jaje za burmut s kokainom", a treće kao "Sedmi metak". U trenutku kada smo opkoljeni kopijama kopija, licima sraslim u maske i stvarnošću iz koje su istekli i smisao i vreme, pred nama je istinski unikat, koji slavi autohtonost, autentičnost i najavljuje povratak originalnog, samosvojnog i svežeg, novomilenijumskog, u kome ima mesta i za puno vreme sna, za skrivenu lepotu dekadentnog i otvoreno slavlje hedonizma iz ovozemaljskog i svih drugih svetova.

S. Domazet


Večernje novosti
21.04.2004.

Sto krajeva "unikata"

NAŠ najprevođeniji pisac Milorad Pavić ispisao je nov, dosada neviđen roman deltu sa 100 završetaka pod nazivom "Unikat", koji je ovih dana objavila "Dereta". To je ljubavni roman protkan detektivskom pričom koja se grana u sto rukavaca, pa svaki primerak ima drugačiji kraj.
Pavić je na promociji knjige u "Hajatu" istakao da je srećan što je uspeo da napiše ovaj roman i da ga objavi. A izdavač Miroslav Dereta je rekao da smatra ovo delo, čijem su objavljivanju pomogli modna kuća "Mona" i projekat "Rastko", originalnim i unikatnim.
Nazivajući Pavića "velikim vešcem srpske književnosti", Dragan Lakićević je dodao da je on i ovoga puta koristio književnu vradžbinu i napravio čaroliju:
- Stotinu čitalaca imaće svoj završetak. Svaki čitalac dobiće onaj kraj koji mu odgovara, odnosno svaki kraj dobiće svog čitaoca. Kao da je Pavić u ovom delu dostigao savršenstvo klasične bajke sa obiljem čarolije, pa je magija završetka nevažna. Ovo je knjiga o snovima, koji su odvajkada u vazduhu iz koga ih uzimamo. "Unikat" je i kriminalistički i erotski i astrološki i antropološki roman.
"Unikat" je štampan u tiražu od 4.000 primeraka, što znači da će 40 čitalaca dobiti roman sa istim završetkom. Roman se upravo prevodi iz rukopisa na ruski, španski, grčki i slovenački, a sprema se i englesko izdanje na Internetu u produkciji "Rastka".

D. B. M.


Glas javnosti
21.04.2004.

Novi roman Milorada Pavića "Unikat" predstavljen u Hajatu
Čitaoci biraju kraj

Roman sa sto različitih krajeva. Književni junak, androgin Aleksandar Klozevic, bavi se prodajom snova

Klaustrofobična sala "Kopaonik" hotela "Hajat" bila je mesto na kome je juče predstavljen novi, deveti roman Milorada Pavića "Unikat - roman delta" (Dereta). Sve ustajući, izlazeći iz sale, pa nazad na svoje mesto, pored overreacted Jasmine Mihajlović, naš pisac je dizao temperaturu skoro kao pred nedavno lansiranje Spirita. No, srećom, počelo je (i završilo se).

Nova knjiga "Unikat", sa podnaslovom "Roman-delta", još jedna je literarna gimnastika Milorada Pavića. Ovoga puta izmišljotina je ta što postoji 100 različitih završetaka romana. Od 4.000 knjiga, u prvom tiražu, po 40 knjiga je štampano sa različitim krajevima, a svaki primerak je numerisan. "Dereta" je najavila i uskoro štampanje knjige svih 100 završetaka, pod naslovom "Plava sveska".

- Veliki veštac srpske književnosti opet je napravio književnu vradžbinu tako što je napisao roman sa sto različitih završetaka. Kao što svakom čoveku odgovara poseban lek, tako i svakom čitaocu odgovara poseban roman. I svakom romanu odgovara poseban čitalac, te je Pavić je izašao u susret svakome, više nego ikad iko, i čitaocu i romanu - rekao je Dragan Lakićević i dodao:

- Pre 25 godina "Diznijeva" produkcija uradila je seriju najpoznatijih slikovnica "daberi svoju pustolovinu". Na nekim važnim tačkama čitalac je mogao da se opredeli da li će sa junakom priče da ode u onom ili ovom pravcu, a od tog opredeljenja zavisilo je kako će se priča dalje odvijati. U sličnu igru upustio se Milorad Pavić. On je odlučio da čitalac sklon igri krene u potragu za jednim od završetaka, koji on traži ili koji će njega naći. Da bi to dobio, Pavić je morao da načini književnog junaka koji je unikat, a to je ovde androgin Aleksandar Klozevic, koji se bavi prodajom pokretnina, odnosno snova.

Tako smo saznali da smo dobili još jednu Pavićevu knjigu o muškim i ženskim snovima, ima tu i teorija o snovima, katalog i cenovnik snova. Gatanje i vračanje, astrološka matematika, kriminalistička logika - sve je u romanu "Unikat" ponovo smešano u pavićevsku književnu filozofiju. Roman se već prevodi na engleski, francuski, švedski. Štampanje ovog "složenog" izdavačkog poduhvata podržali su Modna kuća "Mona" i Projekat "Rastko".

T. Čanak