Umetnost pod pritiskom

30.11.04 Danas

Promocija knjige Josta Smirsa "Umetnost pod pritiskom - promocija kulturne raznolikosti u doba globalizacije, u izdanju novosadskih Svetova i razgovor sa autorom upriličeni nedavno u Udruženju izdavača i knjižara Jugoslavije. Gosta je predstavio urednik Svetova Jovan Zivlak, rekavši da je Jost Smirs profesor političkih nauka i umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Utrehtu (Holandija) i predvač na katedri za svetsku umetnost i kulturu na Univerzitetu Ukla u Los Anđelesu, kao i član odbora Evropskog istraživačkog instituta za komparativnu kulturnu politiku i umetnost. Obrazalažući stavove iznete u knjizi (u ovom trenutku, u najmanju ruku nesvakidašnje za nekoga ko dolazi sa Zapada) Jost Smirs je rekao: "Glavna intencija moje knjige bila je da analiziram posledice ekonomske globalizacije u umetničkoj i kulturnoj sferi u svim delovima sveta. Pri tom ne govorim o bilo kojoj globalizaciji jer ona postoji već 30, 40 vekova, već o neoliberalnoj, ekonomskoj globalizaciji kao jedinom odlučujućem faktoru u svim sferama života". Knjigu je započeo pre 10 godina, oslanjajući se na tri stuba. Prvi je proizvodnja, distribucija i promocija umetnosti. Na ovom polju dominira nekoliko konglomerata - 85 odsto muzike u svetu distribuira njih četiri, na primer, i u tom slučaju postavlja se pitanje demokratije. Drugi stub je pitanje autorskih prava. Ovom oblašću ne samo da su kontrolisane prve tri, već i različita umetnička izražavanja. Pri tom se autorska prava sve više produžavaju - njihov vek trajanja ide od 40 pa čak i do 100 godina, sa tendencijom stalnog rasta. Umetnost se kroz istoriju menjala i na taj način što su korišćena i prerađivana dela prethodnih epoha, bez vođenja računa o autorskim pravima i to je, istakao je Smirs, dovodilo do raznolikosti i živosti, a stvari sada izgledaju tako da će nekolicina pomenutih konglomerata odlučivati o tome da li nešto može da se menja. Treći stub je komercijalizacija, tačnije reklama za koju Smirs u svojoj knjizi krajnje direktno tvrdi da je sama po sebi neetična. Slikovito je to dočarao rekavši da su se priče nekada pričale da bi se ispričale, a danas se pričaju da bi se nešto prodalo.

Jedno od rešenja ovih problema, rekao je Smirs, su umetnost i umetnici nezavisni od konglomerata koji su postojali i ranije, a u današnje vreme internet je sredstvo koje može da im pomogne da se izraze i komuniciraju sa publikom, ostajući pri tom nezavisni. Ono što bi se moglo učiniti na planu državne politike je potpisivanje konvencije o kulturnoj raznolikosti. Naravno, primetio je Smirs, SAD koja drži najveći deo svetskog tržišta, to se neće dopasti, ali vlade zemalja u UNECSO treba da podrže tu konvenciju. Što se autorskih prava tiče, postavlja se pitanje da li su ona dobra za autora jer većina njih od toga zapravo ne zarađuje, a štetna su i za siromašne zemlje. Filozofski koncept koji stoji iza autorskih prava je da se novac stvara ni iz čega. Smirsov predlog je da se ta zaštita svede na godinu ili dve, čime bi, po njegovim rečima, tržište bilo normalizovano i stvorili bi se fer plej uslovi u kojima kulturnom tržištem niko ne dominira, a konglomerati bi izgubili moć kontrole ne ovom polju. Jer, zaključio je Smirs na kraju, polje umetnosti, uzeto bez razlikovanja visoke ili niske umetnosti, specifičan je segment u svakom društvu i doprinosi formiranju ljudskog identiteta, ne nacionalnog, već mnoštva raznolikih identiteta.

I. Matijević

22.11.04 Dnevnik - Novine i časopisi

”Kreativno zajedništvo” (Creative Commons), uz inicijative otvorenog pristupa (Open Access) i besplatno-otvorenih izvora softvera (Free and Open Source Software), za vrlo kratko vreme pokazale su mogućnost alternativa dominantnoj komercijalizaciji znanja i informacija i borbe protiv eksploatacije autorskog rada. Sistematično formulisano: „kreativno zajedništvo” teži preokretu svetski raširenog trenda razumevanja kopirajta (uključujući tu i evropsku legalističku praksu autorskih prava) primarno kao ekonomskog (razmenskog) prava. Cilj „kreativnog zajedništva” je da prava intelektualnog vlasništva ponovo poveže sa autorima, za razliku od njihove trenutno tesne sprege sa industrijom. „Kreativno zajedništvo” je zato važan doprinos za očuvanje autonomije autorskih sadržaja i informacija.

Ovo bi, ukratko, bio siže ili mogući prolog knjige „Umetnost pod pritiskom (Promocija kulturne raznolikosti u doba globalizacije)” dr Josta Smirsa u izdanju „Svetova”, koju je autor, profesor na visokoj školi za umetnost u Utrehtu i član Evropskog komiteta za komparativnu literaturu i umetnost čija su specijalnost političke nauke, u četvrtak predstavio u Društvu književnika Vojvodine. Kako je tom prilikom rekao direktor izdavačke kuće „Svetovi” Jovan Zivlak, Smirs zastupa lokalne kulture u globalnom kontekstu gde su domeni ekonomskih i građanskih prava i sloboda u izrazitoj kontradikciji. Ukazuje na problem ekspanzije tržišne ekonomije u sprezi sa umetnošću, što je realnost koja i nas pogađa korporacijskim ukrupnjavanjem, gubljenjem mesta govora... Knjiga je rezultat desetogodišnjeg istraživanja i daje odgovore u kojoj poziciji je moderna kultura i umetnost.

- Pre je knjiga koja se sviđala izdavaču bivala objavljena, iako se znalo da će neke zaraditi, a neke ne. Postojala je lična veza autora i izdavača i zajedno su doprinosili kulturi jednog društva, ali ne treba biti romantičan u vezi toga. Poslednjih 10-12 godina situacija se izmenila i dominantna tendencija je postala „veliko” izdavaštvo koje kontroliše većinu distribucije, knjižara, promocije i autorskih prava. Enorman broj ljudi je tako prinuđen da čita njihove knjige jer su one uvek najbolje izreklamirane, nalaze se na vidnim mestima u knjižarama. Ranije su se naslovi zadržavali i po dve-tri godine, dok se knjige danas bukvalno izbacuju iz knjižare ako njihova prodaja stoji. Takve knjige i dalje postoje, ali problem je što se više ne vide!

Drugi problem je što velike korporacije „svoja” dela uguraju i na film, majice, bilborde, dok njihovi upravni odbori troše milione na sastančenje. To je dovelo do toga da se polako počnu štampati samo komercijalne knjige dok odnos autor-izdavač uz obavezno posredovanje agenata prodaje, uređivača/izmenjivača, postaje potpuno bezličan, a svaka knjiga – projekat! Nestala je ideja da se objavljuju knjige koje jednostavno vrede da ugledaju svetlost dana. Svrhovitost je izdati što više naslova do kojih vam nije ni stalo, jer je sve to sada lutrija gde se šansa ima samo jednom. Otud i bestseler kulture, i globalizacija, ali ne ona koja se odvija već 20 vekova, već ona od pre 20 godina – ekonomska globalizacija koja očigledno postaje sve problematičnija – neka su od zapažanja Josta Smirsa o aktuelnoj situaciji u izdavaštvu koja je izneo na promociji svog dela.

- Tako se potiskuje diferenciranost, ne čuju se više različiti glasovi, naročito glasovi različitih pisaca – šta raditi?! Već je nužno potreban neprestani pritisak na državu i njene činovničke aparate da se preregulišu pitanja sadržaja i vlasništva kako bi se ohrabrio što veći broj izdavača da podstaknu nove žanrove, nove filmove... Nikad nije bilo više autorskih prava, a da autori manje zarađuju od njih. Rizično je, ali vredno pokušaja, da se pomoću savremene tehnologije štampa mnogo, mnogo više knjiga, a „mali” izdavači treba da se okupljaju i počnu organizovati zajedničku distribuciju, zajedničke nastupe, sajmove, dok ista priča važi i za ostale domene umetnosti. Evropska filmska produkcija godišnje iznedri 600-700 ostvarenja koji zajedno koštaju nekoliko milijardi evra i kako objasniti činjenicu da ti filmovi ne povrate ni polovinu uloženog novca? Lošom organizacijom, lošom prezentacijom! Sa Evropom, u kojoj živi oko pola milijarde ljudi, stvarno je teško vaditi se na to da „nema publike”. Na državnom nivou treba se po svaku cenu (iz)boriti protiv davećih korporacija i ubeđen sam da se to putem dijaloga, tesne saradnje i konstantnog pritiska može učiniti. Internet je, takođe, prilika, ali ostaje nejasno da li je i spas. Elektronske knjige se nisu baš najbolje pokazale, ali one su jedina forma u kojoj je literatura dostupna izrazito siromašnim zemljama. Internet je blagoslov i za knjige koje su „zastarele” i inače razvoj tehnologije ide nama u prilog, a ne odgovara manipulantima i monopolistima – rekao je Smirs.

Na pitanje kako da se „pritisne” neko ili nešto što je već preterano „pritisnuto” interesom novca velikih tajkuna, Jost je odgovorio da ljudi moraju sami da ocene granice i uspostave ih, jer ako to ne urade onda mogu da se pozdrave sa mirom. Podizanje nivoa svesnosti i formulisanje solucija Smirs smatra za primarne zadatke. On je podsetio da je put dug, ali da nas istorija uči kako to ne mora uvek biti neophodno i da ćemo argumente i „ulaze” naći već nekako, jer bitka nije unapred izgubljena! Jovan Zivlak je u jednoj od replika ipak ostao nešto manje optimističan rekavši da je problem vrlo složen i da izlaza možda ima, a možda i nema. Razmenska vrednost je pobedila upotrebnu, tržište formira našu svest i oslobađanje razlike proziva državu da reaguje, ali onda preti opasnost prevelikog nadzora i uvećavanja administracije, čije smo bauke već osetili na svojoj koži.

- Ukus je mimetički i danas je za njega presudna reklama. Kultura postaje ikona, a moralom ne može da se pobedi novac. Nema sinhronizovane emancipacije kao što je to želeo Markuze. Svetska trgovinska organizacija jeste striktna alli za kulturu još uvek ima praktično „bele strane”. Zato robnim modelom ne treba trčati pred rudu. Naša najveća nevolja je to što smo bili veći staljinisti i od Staljina, pa sad izgleda hoćemo da budemo liberalniji od liberala – zaključio je Zivlak.

I. Burić