Obrazovanje
Studije nordistike na Univerzitetu u Oslu, magistratura i doktorat iz opšte lingvistike sa Univerziteta u Beogradu. Veliki broj studijskih boravaka u nordijskim zemljama.
Stručna karijera
Pomoćni bibliotekar na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu proleća 1975, lektor za srpskohrvatski i stručno prevođenje na Univerzitetu u Upsali proleća 1977, od jeseni 1977. zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sada u zvanju vanrednog profesora za skandinavistiku, čiji je i osnivač. Upravnik centra za postdiplomske studije na Filološkom fakultetu. Od oktobra 2001. do oktobra 2004. profesor po pozivu na Visokoj školi u Oslu. Predavao po pozivu na velikom broju univerziteta i visokih škola u Skandinaviji i vojnih obrazovnih institucija u skandinavskim zemljama i više godina u Centru za politiku bezbednosti u Ženevi. Više godina ispitivač na stručnom ispitu za sudske tumače u Norveškoj i Švedskoj.
Objavio veliki broj naučnih i popularnonaučnih radova iz nordistike, opšte lingvistike, sociolingvistike, istorije jezika, interkulturne komunikacije, istorije književnosti, didaktike jezika, teorije prevođenja i drugih srodnih disciplina, te sociologije, politikologije i kulturologije. Organizovao dva semestra za stručne prevodioce, jedan u Švedskoj i jedan u Beogradu. Predavao na različitim seminarima i institucijama u Skandinaviji.
Izabran marta 1999. godine za inostranog člana Akademije nauka Norveške.
Predaje poslovnu kulturu u Beogradskoj otvorenoj školi, predavao tehniku akademskog pisanja u Centru za ženske studije u Beogradu. Bio član više stručnih tela Alternativne akademske obrazovne mreže.
Jedan od osnivača i operativni rukovodilac Uniforuma, predlagač projekta modernizacije visokog školstva u Srbiji, tokom proleća 2000. godine rukovodio Otvorenim akademskim forumom. Bio član redakcija časopisa Scientia Yugoslavica, Mostovi i Prevodilac. Bio član upravnog odbora Računskog centra Univerziteta u Beogradu, Komisije za akreditaciju, saveta Univerziteta u Beogradu, Filološkog fakulteta i Učiteljskog fakulteta. Jedan od osnivača Obrazovnog foruma. Tri godine predstavnik žirija za dodelu nagrade Neven i dve godine član žirija za dodelu nagrade Politikinog zabavnika za najbolje delo književnosti za decu i omladinu.
Uređivao list Republika od oktobra 1990. do juna 1994.godine. Bio član upravnog odbora Prijatelja dece Srbije i Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji i rukovodio Pododborom za publikacije i Pododborom za obrazovanje.
Objavio više stotina članaka u srpskim i skandinavskim medijima.
Prevodilačka delatnost
Veliki broj objavljenih književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, najviše sa norveškog i na norveški. Sudski tumač za danski, norveški i švedski jezik.
Odlikovanja i nagrade
Vitez Reda bele ruže (Finska), Vitez Kraljevskog reda Polarne zvezde (Švedska), Medalja Svetog Olafa (Norveška), nagrada Akademika za zasluge za Norvešku kulturu i nauku u inostranstvu, Nagrada Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu, počasna nagrada norveške zadužbine Slobodna reč za zasluge za norvešku kulturu u inostranstvu.
06.06.09 Danas
Knjiga čitalačkog iskustva
Umeće čitanja, Ljubiša Rajić
Zbirka eseja Umeće čitanja profesora Ljubiše Rajića nastala je na osnovu višedecenijskog iskustva u proučavanju tekstova, njihovom tumačenju i radu sa studentima Katedre za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trostruko poreklo problema kojima se ovi tekstovi bave – istraživačko, predavačko i prevodilačko – ogleda se u potrebi da se u pristupu književnim tekstovima razmotre svi elementi koji učestvuju u konstituisanju značenja.
Vođen pre svega idejom da se tekst ne može i ne sme čitati izolovano od konteksta - istorijskog, političkog, geografskog - u kom nastaje, profesor Rajić u uvodnom poglavlju, Susret sa tekstom, i još sedam većih celina, razmatra veliki broj dela iz norveške, danske i švedske književnosti na način koji ih aktualizuje u ovom dobu ali i u ovoj sredini.
Već i sami naslovi i podnaslovi eseja u ovoj zbirci pokazuju da imamo posla sa analizom koja u tekstu nikako ne umrtvljuje višeznačnost na kojoj, uostalom, i počiva kvalitet književnosnosti. Tako se u poglavlju Od faktivnog do fiktivnog autor poigrava preinačavanjem fakata u fikciju, ali jednako i tekstološkim nedoumicama čije razrešenje zahteva skoro detektivsku potragu za „ključevima“. U pododeljku Popravka deset zapovesti naime, profesor Rajić na primeru jednog teksta, navodno računa za popravku crkve u Danskoj, pokazuje da je moguće uspostaviti čitav niz različitih čitanja ovog teksta za koji čak i pouzdano ne znamo da li je u pitanju falsifikat, dokument ili književni tekst. Tema poglavlja Mimezis s naličjem jesu načini na koje osnovna kategorija zapadne misli o književnosti i stvarnosti – mimezis, podražavanje – funkcioniše kada se kategorije objektivnosti i korektnosti dovedu u pitanje. Rezultat je ponekad parodijski pogled koji stvarnost izvrće u predmet podsmeha i očituje se u posebnom žanru – velerizmu. Velerizmi su pogled na svet iz ugla siromašnih, marginalnih, nemoćnih. Oni su često izobličene poslovice, a sažetost i crnohumorna oštrica čine ne samo da ih je teško razlikovati od aforizama ili dosetki, već i teško prevodivim. Velerizam se, kako profesor Rajić pokazuje, može naći i u proširenom vidu, kao cinični stav koji prožima celu pesmu, a čiji je cilj da se čitalac prene iz letargije koja obeležava savremeno doba. Jer, ko bi zaista želeo da živi u svetu u kom je „ispružena ruka... dobar početak šamara“? U poglavlju Raskorak u vremenu i prostoru autor pokazuje koliko je važna veština balansiranja na obodima višeznačnosti. Bilo da je reč o mitološkoj građi, ili savremenoj pesmi koja je duboko ukotvljena u norvešku stvarnost jer, recimo, nastaje u ključu natpisa o kućnom redu u zgradi, tekst je moguće čitati vanvremeno ili unutar čitaočevog iskustva, ali je za potpuno razumevanje i te kako potrebno znanje i o sredini i o vremenu nastanka.
Poglavlje Prenošenje teksta prikazuje teškoće s kojima se prevodioci susreću u nastojanjima da ostvare oživljavanje atmosfere teksta u drugom jeziku. Nudeći više rešenja za pesmu koja se duhovito i podrugljivo poigrava elementima stvarnosti, istorije umetnosti i religijske prakse, profesor Rajić ističe: „Ako je čitanje istovremeno lično uznačavanje teksta, gde čitaočevo značenje preklopi autorovo značenje, onda će različiti čitaoci različito doživeti istu varijantu. Tako ćemo dobiti tri značenja teksta: autorov, prevodiočev i čitaočev.“ Beskrajni relativizam empirijskog čitaoca zamenjen je još u teoriji recepcije zamišljenim čitaocem kao opštijom kategorijom – u praksi, predavačkoj i praksi tumačenja, on se sprečava zahtevom za znanjem na osnovu kog se taj smisao konstituiše.
Knjiga profesora Rajića zasniva se na savremenim pristupima koji polaze upravo od životnih, kulturnih i istorijskih okolnosti u kojima delo nastaje. Umeće čitanja pokazuje da se pri tome višeznačnost teksta i mogućnosti raznovrsnih tumačenja ne ugrožavaju, već, naprotiv, otvaraju. Nastala iz bogatog predavačkog, prevodilačkog i iskustva u interpretaciji tekstova, ova knjiga nam pokazuje kako poznavanje problematike i umeće kreativnog sagledavanja postupka čine dela koja bi nam lako ostala nepoznata i daleka bliskim, zanimljivim i razumljivim.
Biljana Dojčinović-Nešić
