Ugovor sa Bogom

27.06.09

Zaista se u naše vreme organizuju ekspedicije koje tragaju za Zavetnim kovčegom. Za jevrejski narod on je važniji nego za hrišćane, čak i ne kao religijski, već kao politički objekat, kaže španski pisac Huan Gomes- Hurado
Hrabra novinarka Andrea Otero učestvuje u arheološkoj ekspediciji „Mojsije”, u pustinji Jordana, u nadi da će dobiti eksluzivnu priču o iskopavanju izgubljenog Zavetnog kovčega. U međuvremenu otkriva da se među članovima ovog tima nalaze i pripadnici različitih tajnih službi i počinje borba na život i smrt. Da bi priča novog romana „Ugovor sa Bogom” mladog španskog pisca Huana Gomesa- Hurada (1977. Madrid) bila još uzbudljivija i komplikovanija on je vraća u vreme Drugog svetskog rata, i prikazuje zloglasnog nacističkog doktora Grausa, koji od jednog jevrejskog bračnog para krade staru porodičnu relikviju. Na neki volšeban način ovi događaji dolaze u vezu sa složenom sadašnjicom, špijunskim službama i islamskim fundamentalizmom.
Hurado je nedavno prvi put boravio u Beogradu kao gost svog izdavača „Lagune”, a povodom predstavljanja svog novog romana. Knjigu je prevela Neda Vasić. Hurado je debitovao romanom „Božji špijun”, koji je doživeo svetski uspeh i bio objavljen u čak četrdeset zemalja, a kod nas ga je štampala takođe „Laguna”. Povodom „Božjeg špijuna” sa Huradom smo pre par godina objavili ekskluzivni intervju. Sada, u razgovoru za naš list, ovaj srdačni Španac, koji uspešno izgovara i neke od srpskih reči, otkriva detalje svoje nove knjige, svog načina rada i razmišljanja.
– Ovo nije nastavak mog prethodnog romana. „Ugovor sa Bogom” potpuno je nova priča, s tim što se pojedini likovi iz „Božjeg špijuna” pojavljuju ponovo. Tu je sveštenik Entoni Fauler, Amerikanac, dvostruki agent CIA i Svete alijanse. Lik novinarke dnevnika „El Globo” Adree Otero, koji u prvom romanu nije imao važnu ulogu, sada je jedan od vodećih. Sada je sazrela i postala je vrlo odvažna u svom poslu. Dospeva u ekspediciju koja u pustinji u Jordanu traga za Zavetnim kovčegom. Zaista se u naše vreme organizuju ekspedicije koje tragaju za Zavetnim kovčegom. Za jevrejski narod ovaj kovčeg mnogo je važniji nego za hrišćane, čak i ne kao religijski, već kao politički objekat, objašnjava Huan Gomes- Hurado.
Kaže da se u romanu kritički odnosi prema svim suprotsavljenim stranama. Ukazuje na pesmu Sema Kina „Stvaranje neprijatelja”, koja se kao moto romana nalazi na početku, i na neki način najavljuje ono o čemu će biti reči.
– Ova Kinova pesma vrlo je moćna i govori o mehanizmu stvaranja neprijatelja. Demonizovati nekoga znači iz sebe na njega projektovati ono najgore, do te mere da omraženi na kraju postaje neprijatelj Boga, primetio je Hurado. Zatim je otkrio neke od pojedinosti svojih istraživanja i priprema za svoje knjige, zbog kojih često putuje i susreće zanimljive ljude:
– Kada sam istraživao građu za svoj prvi roman, putovao sam u Vašington, i razgovarao sa profajlerima koji su mi pomagali u tome da izgradim likove Paole Dikanti i oca Faulera. Posle završenog posla pozvao sam ih na večeru. Razgovarali smo o svemu, o muzici, o sportu i filmovima, i jednome od njih sam rekao da mi je omiljeni film, prvi iz serijala o Indijani Džonsu „U potrazi za izgubljenim kovčegom”. On mi je otkrio frapantan podatak o tome da ljudi iz FBI, CIA i NASA stvarno imaju tajni protokol u slučaju da neka od ekspedicija koja traži Zavetni kovčeg bude uspešna. Smatrao je da bi ovakav događaj pokrenuo nemire i imao „domino efekat” na Bliskom istoku, koji bi mogao da dovede do Trećeg svetskog rata. Dobio sam ideju za priču o potrazi za Zavetnim kovčegom i želeo sam još više da istražim ovu temu.
Po Huradovom mišljenju događaji iz Drugog svetskog rata i sadašnja Bliskoistočna kriza očigledno su povezani, da nije bilo holokausta, ne bi bilo Izraelske države, a zatim ne bi bilo ni konflikata na Bliskom istoku.
– Želeo sam u svojoj priči da povežem te događaje. Za ovaj roman nije bilo neophodno spominjanje Vatikana, ali sam to ipak učinio zbog lika oca Faulera. Pošto sam Vatikan „upleo” i u prethodnu knjigu, neki španski kritičari duhovito su primetili da mi treba dati književnu nagradu ukoliko ga u trećem romanu ne spomenem. Poznajem neke ljude iz Svete alijanse od kojih sam čuo o stvarnim događajima, a koje sam morao da „prilagodim” životu kako bi mi čitaoci uopšte poverovali. Međutim, upravo sam od Vatikana dobijao kritike kada sam pisao o svešteniku koji zlostavlja decu, ali kritike izostaju kada pišem o islamskom fundamentalizmu, kaže mladi Španac, koji u naslovima svojih romanesknih priča značajno spominje i Boga.
– Naslov „Ugovor sa Bogom” kritički se odnosi prema muslimanskom fundamentalizmu i terorizmu, a razmišljao sam i o konceptu raja na pomalo ironičan način. Hrišćani treba da slede deset Božjih zapovesti, a možda za neke islamske ekstremiste zadobijanje rajskog naselja, u kojem će uživati uz sedmedeset dve divne device, znači na primer napasti američke kule bliznakinje. To je poražavajuće za hrišćanski mentalitet. Međutim, ugovor sa Bogom predstavlja i pronalaženje Zavetnog kovčega.
Hurado sebe na neki način smatra naslednikom američkih bestseler pisaca, brzine i uzbudljivosti proze Kena Foleta, Tomasa Harisa i Stivena Kinga, koja kao da se vrtoglavo kreće po nekom opasnom toboganu. U isto vreme teži nečemu osobenom, preko čega može čitaocu da prenese svoju poruku. Po tome je, kaže, evropski pisac.
– U stvari pokušavam da napravim mešavinu ta dva uticaja, američkog i evropskog, kako bi moji čitaoci prošli kroz sva uzbuđenja, rušenja aviona, putovanja u antičke katakombe, ekspediciju u pustinju, napade islamskih fundamentalista, žene koje spavaju sa ženama, i da bi se na kraju, zbog mog kritičkog stava prema svemu, osećali i mudrijima, primećuje Hurado, uz svoj „Indijana” osmeh, dodajući: „to je to”, na srpskom.

Marina Vulićević

31.05.09

Večernje novosti 31.05.09
Nova potraga za kovčegom
Huan Gomes Hurado

POTRAGA za zavetnim kovčegom, avioni u plamenu, jurnjava po pustinji i katakombama... Jedini lik koji se odmah dovodi u vezu s ovim avanturama jeste - Indijana Džons. Ali, u ovom slučaju reč je o novoj knjizi mladog španskog pisca bestselera i novinara Huana Gomeza Hurada pod imenom „Ugovor sa Bogom“ (izdavač „Laguna“).
Autor je nedavno bio u Novom Sadu i Beogradu i predstavio svoju knjigu, za koju priznaje da je bazirana na „Otimačima izgubljenog kovčega“ i čitavoj franšizi o Indijani Džonsu, s tim što prikazuje potragu u sadašnjem vremenu i što je glavni junak - žena. A ideja se rodila kada je u Vašingtonu, u centru FBI, istraživao za svoju prethodnu knjigu „Božji špijun“. Pričao je tada sa dva profajlera o tome kako da najbolje napravi profil ubice.
- Pričali smo opušteno o svemu, i jedan od njih mi je rekao: „Znaš Huan, mi u FBI, CIA i NASA imamo tajni protokol u slučaju da zaista bude pronađen zavetni kovčeg.“ Možete da zamislite moje oduševljenje! Tako počinje i sama knjiga: šta bi bilo kada bi bio pronađen zavetni kovčeg. Za Amerikance, to je jedna od najvažnijih stvari na svetu, a i svi drugi bi ga želeli. To je ono što je istinito u romanu, kao i ekspedicije,
jer je kovčeg i danas najtraženiji objekat na svetu - kaže nam pisac.

* U naslovu vaša prva dva romana je reč bog?
- Oba romana dele zajedničkog junaka, iako drugi nije nastavak prvog. Takođe, u obe knjige religija ima važnu ulogu. Za knjigu „Božji špijun“ dobio sam oštre kritike od crkve koja želi da religija bude zaštićena od svih. Konkretno, crkva želi da zataška pojedine stvari, a u romanu su: pedofilija, odnosi sveštenika prema deci... „Ugovor sa Bogom“ je naslov koji sam po sebi predstavlja neku vrstu kritike i ta sintagma konkretizuje kako ljudi interpretiraju odnos prema Bogu, kao, na primer, hrišćani sa 10 zapovesti pa nadalje, sve do ekstrema, sve do zaletanja aviona u kule bliznakinje - objašnjava Hurado.

* Knjige odišu akcijom, iznenađenjima, opasnoću, misterijom...Razmišate li o njihovoj ekraniz aciji?
- Moja želja je da čitaoca knjigom uvedem u liniju američkog tipa bestselera, da može lako i brzo da se čita, a ne da se dosađuje. Ima mnogo elemenata za film, od potrage u pustinji, jurnjave avionima između planinskih vrhova, pohoda kroz rimske katakombe, do napada terorista, kao i nezbežan seks, u ovom slučaju žene sa ženama, pa je reč o prilično „začinjenom“ delu. S druge strane, želim da budem naslednik evropske tradicije i da priča ima više značenje. Kada je reč o filmu, upravo sam se vratio iz Njujorka gde sam sklopio ugovor i prodao prava za film po romanu „Ugovor sa Bogom“. Moja je želja da oca Faulera glumi Ed Haris.

*Kome će biti poverena režija?
- Španski ili američki režiser ne dolaze u obzir. Kusturica je isuviše autorski, a lično bih voleo nekoga od srpskih režisera mlađe generacije, nekog ko naginje američkoj tradiciji u pravcu Holivuda. Posao će početi u studiju Vila Smita.

SRPSKI FAVORITI
U Srbiji sam prvi put i impresije nadiru sa svih strana - ne krije Hurado. - Upoznat sam sa srpskom istorijom, tradicijom, kulturom, umetnošću... „Favoriti“ su mi: Ivo Andrić, Igor Marojević, Emir Kusturica i njegov film „Crna mačka, beli mačor“...

S. BAJIĆ - B. ĐORĐEVIĆ


Vijesti 30.05.09
Pisci kazuju istinu lažima
Huan Gomes Hurado

“Ugovor sa Bogom“, novi roman španskog pisca Huana Gomesa Hurada uzbudljiv je triler o Zavjetnom kovčegu. Od četrdesetih godina prošlog vijeka u Beču i Njujorku do današnjih špijunskih službi u Vašingtonu i tajne ekspedicije u pustinji Jordana, Hurado nas vodi nemilosrdnim pripovjedačkim ritmom kroz roman prepun iznenađenja, akcije, opasnosti i misterije. Godine 1943. ljekar nacista uzima porodičnu relikviju od jevrejskog bračnog para. Šest decenija kasnije pred vratima ozloglašenog naciste pojavljuje se zagonetni sveštenik. Istovremeno, anonimni multimilijarder finansira arheološku ekspediciju “Mojsije“. Timu koji predvode jevrejski arheolozi pridružuje se Andrea Otero, hrabra novinarka, ubijeđena da će dobiti ekskluzivnu priču o iskopavanju izgubljenog Zavjetnog kovčega. Andrea ubrzo otkriva da se među članovima ekspedicije nalaze pripadnici raznih tajnih službi. Roman “Ugovor sa Bogom“ nedavno je objavila “Laguna“ u prevodu Nede Vasić.
Huan Gomes Hurado rođen je 1977. u Madridu. Završio je žurnalistiku na Univerzitetu San Pablo Ceu. Svoju novinarsku karijeru započeo je u najvažnijim španskim medijima: „40 Principales“, “Canal +“, “Radio Espa?a“, “Cadena Sur“ i “ABC“. Trenutno je kolumnista u listu “La voz de Galicia“ i učestvuje u nekoliko radio i TV programa. Prvi roman “Božji špijun“ odmah po objavljivanju našao se na prvom mjestu najznačajnijih bestseler lista. Objavljen je u 42 zemlje i prodat u preko milion primjeraka širom svijeta. Huan Gomes Hurado živi u Madridu odakle je i govorio za „Vijesti“.

Postoji sličnosti između Vašeg prethodnog romana i novog “Ugovor sa Bogom“? U oba naslova Bog je “glavni lik”.
- Naslov “Ugovor sa Bogom“ govori o Zavjetnom kovčegu, ali istovremeno to je kritika ljudi koji se bave vječnošću, posebno onih koji su uz to fundamentalisti.

U “Ugovoru sa Bogom“ postoji moderan zaplet, a šta je sa tajnama iz prošlosti i istorijskom pozadinom. Možete li nam objasniti tu vezu?
- Smatram da istorija ima kružni tok, u kojem sve što se desilo prije 3.500 godin a ima snažan uticaj i danas. Zavjetni kovčeg je jedna od misterija u romanu i to utiče na modernu politiku na način koji niko ne može da zmisli da je moguć.

Kao što vidimo iz romana sve tajne službe međusobno sarađuju.
- Ne treba mi dokaz ni za šta! To je nešto što je poznato javnosti još od 1980. godine. Ali iz nekog razloga javnost nije bila svjesna ovoga. U stvari saradnja između CIA, Mosada i Svete alijanse (Vatikanska tajna služba) spasila je život izraelske predsjednice Golde Meir, minut prije nego što su njen avion uništili projektili terorista u Rimu. Zvuči kao zaplet romana, ali to je realan život.

Neke katoličke organizacije u Španiji i Poljskoj su protestovale protiv Vašeg romana “Božji špijun”. A šta je sa “Ugovorom sa Bogom”? Da li i ovaj roman sadrži neke tabue koji se odnose na crkvu?
- Zapravo, iznenadilo me je da su isti oni mediji i organizacije koji su napadali moj prvi roman, bodrili drugi jer se u njemu kritikuje islamski terorizam. Kakva ironija!

Kako vi objašnjavate današnju veliku popularnost istorijskih trilera i knjiga o istoriji crkve?
- Ljudi treba da znaju. Ovo su teška vremena, a ponekad svi odgovori nisu u novinama. Ja mislim da novinari mogu da lažu sa dosta činjenica. Ali, pisci mogu reći veliku istinu u gomili laži (to je fikcija). Pored Karlosa Ruisa Safona i Havijera Sijere Vi ste najuspješniji savremeni španski pisac, ali svi njegujete različite stilove pisanja. To je dobar primjer uspjeha nove generacije španskih autora? - Mislim da ste u pravu. Nova španska književnost je na neki način mogući miks najbolje američe tradicije (spektakularno, privlačno pisanje) sa evropskim smislom za uzvišeno i značajno. Mislim da čitaoci širom svijeta uživaju u ovom novom obliku izražavanja.

Vujica OGNJENOVIĆ


Glas javnosti 21.05.09
Nova knjiga bolja je od prethodne
Huan Gomes Hurado

Na kraju svake knjige čitaoci mogu da nađu moju adresu. Volim komunikaciju sa čitaocima. Za mene je ona dragocena. Cenim njihove kritike i sve ono što imaju da mi kažu, smatra autor

Jedan od najistaknutijih savremenih španskih pisaca Huan Gomes Hurado ovih dana boravi u Srbiji. Povod dolaska bila je promocija njegovog romana“Ugovor s Bogom“, koji je upravo objavila beogradska izdavačka kuća „Laguna“. Majstor trilera, koji su osvojili čitalačku publiku širom sveta, naime, Huradove knjige prevedene su u četrdeset šest zemalja, susreo se i sa srpskim čitaocima najpre u Novom Sadu, a potom i u Beogradu, dok je njegov roman i zvanično predstavljen juče u Institutu „Servantes“.

Nagrada kao vetar u leđa

Dobili ste veoma visoko književno priznanje u Španiji. Koliko vas je ta nagrada ohrabrila, podstakla za dalji rad?
- Iznenadilo me je što sam baš ja dobio ovu veoma uglednu i prestižnu nagradu, tim pre što sam je dobio za knjigu koja je - avanturistička. Kad sam je dobio, prvo sam se pitao da se možda nisu prešli, da nisu pogrešili. Na sreću, nisu i ona mi je kako vetar u leđa, tako u materijalnom smislu olakšanje i neka vrsta sigurnosti, pa mogu da se opustim i posvetim istraživanjima vezanim za moju novu knjigu. Nagrada mi je obezbedila neku finansijsku sigurnost, ali, ono što mi mnogo više znači je da sa prvom knjigom koja je objavljena u četrdeset pet zemalja u preko milion primeraka i druga koja ide manje više istim putem mogu da zahvalim najpre svojim čitaocima.

Posetili ste Novi Sad, upoznali Beograd, kakve impresije ćete poneti iz Srbije?

- Oduševljen sam dolaskom u Beograd. Najviše sam se obradovao susretu sa čitaocima iz Srbije. Družio sam se sa njima u Novom Sadu i Beogradu i zaista sam impresioniran. U mom pamćenju ostaće Kalemegdan, odakle se pruža najlepši pogled na dve divne reke, odakle se može videti novi deo Beograda. Doručkovao sam na kalemegdanskoj terasi i uživao u divnom pogledu. To mesto je nekako posebno.

U svet književnosti do šli ste iz novinarstva?

- Bio je to sticaj okolnosti. Pre svega, to je uspeh prve knjige koji zaista nisam očekivao. Sve dalje što me je vodilo išlo je svojim tokom i više je bilo posledica onoga što je sama knjiga stvorila, nego što sam ja odlučio.

„Laguna“ je upravo objavila vaš roman „Ugovor s Bogom“?

- Kroz roman „Ugovor s Bogom“ možemo da otkrijemo jednu veliku avanturu gde jedan ekscentrični milioner kreće u potragu za zavetnim kovčegom, da bi se dalje izdešavalo mnogo toga. Tu ima svega, i ubistava, eksplozija aviona, tu su putovanja u katakombe... S druge strane, nastojao sam da pratim evropski trend priče, tako da ona ne bude opširna i dosadna, već da ima svoju akciju i da ide svojim tokom, prirodno.

Kako pronalazite teme za svoje romane?

Za „Ugovor s Bogom“ temu sam pronašao dok sam radio na svojoj prvoj knjizi, tokom boravka u Vašingtonu. Tokom razgovora sa kriminalističkim psiholozima rekao sam im da je moja omiljena knjiga „Potraga za Svetim gralom“. Oni su mi tada ispričali neverovatnu priču da Amerika, odnosno FBI, ima poseban program u slučaju da se pronađe zavetni kovčeg, odnosno ako počne treći svetski rat. To je zapravo postala okosnica ove moje knjige. Moj odgovor je da teme i ne tražim, već ih pronalazim sasvim slučajno.

Šta mislite o ekspanziji španskih pisaca, španske književnosti na svetskoj književnoj sceni?

- Ono što mogu da moje kolege, posebno Havijer Sijera i Luis Safon prate američki triler, ali u njega uvode element španske književnosti. Tako se približavaju čitaocima i njihove knjige nikada nisu dosadne.

Vaši romani su dinamični ima li naznaka ekranizacie?

- Upravo sam se vratio iz Amerike gde sam imao sastanke sa vodećim filmskim kućama i upravo razmatram najbolje predloge kako da napravimo film „Ugovor s Bogom“. Sve ostalo je tajna, barem zasad.

Kako izgleda vaša komunikacija sa čitaocima?

- Na kraju svake knjige čitaoci mogu da nađu moju adresu. Volim kom unikaciju sa čitaocima. Za mene je ona dragocena. Cenim njihove kritike i sve ono što imaju da mi kažu, pre svega ono što mi se u knjizi nije dopalo. Više cenim kritiku čitaoca, nego velikih književnih kritičara.

Koju knjigu biste izdvojili?

- Ne mogu da izdvojim nijednu svoju knjigu. Ono što mislim da važi za većinu pisaca je da je svaka nova knjiga uvek bolja od prethodne.

Mila Milosavljević