01.01.00
Danas
23.10.1999.
Milorad Grujić: "U zasenku Dunavskom sokaku"
Priča duga kao dug život
Vasa Pavković
Baveci se izdavastvom Milorad Grujic je pomalo zapostavio svoju knjizevnu karijeru. Od njegove poslednje, trece pesnicke knjige proslo je trinaest godina. Od zbirke prica "U ponoc", iz neke mracne kuce negde u svetu cak jedna vise. Oni koji su ovu knjigu citali verovatno zale sto Grujic nije vise objavljivao. I njegov prvi roman, "U zasenku Dunavskom sokaku", potvrdjuje takav osecaj i takvo misljenje. (Roman je za samo mesec dana doziveo dva izdanja).
Napisan vrlo jednostavnom strategijom, u obliku ispovesti starog, vrlo starog glumca Tarabica, u jedanaest poglavlja, roman Milorada Grujica pokriva sadrzinom citav ovaj nesretni vek - zacet u racionalistickoj nadi XIX veka, nastavljen sa dva svetska rata, nizom lokalnih sukoba koji, sto se nas tice, vrhune u 90-tim... Milorad Grujic ocito veruje u moc price, u snagu usmenog pripovedanja i jedan od njegovih osnovnih ciljeva u romanu "U zasenku Dunavskom sokaku", ciji lepi naslov dobro oznacava lirizam stila, bio je da realizuje utisak zivog, usmenog, ispovednog saopstavanja. Cim verujem i tvrdim da je u tom uspeo, da se ovaj roman cita lako i skoro osluskuje - jasno je da je romansijer obavio pola posla. Druga polovina posla tice se zanimljivosti samo price. Citajuci Tarabicevu zivotnu ispovest nisam se dosadjivao - nijedared.
Jedino sto je u nekim poglavljima ili njihovim delovima Grujic postizao visok dramatski intenzitet, u drugima bi njegova prica tekla mirnije i stabilnije, da bi na nekim mestima lirski i evokativni sloj Tarabicevog ispovedanja sem snaznog lirskog utiska dostizao i neke vise, semanticki tamnije, simbolicke nivoe.
Od pocetka ovog osvrta govorim o jednostavnosti - ali mada je roman "U zasenku Dunavskom sokaku" isprican hronoloski - od Tarabicevog najranijeg detinjstva, to jest secanja na detinjstvo, do poznih, starackih razmatranja "predjenog puta", Grujic se povremeno fles bekovima vraca na neka vremena, katkad "ponavljajuci" pricu, katkad je ucvrscujuci u koordinatama "istinite biografije". Takodje, mada govorim o jednostavnosti - naracije u ovom romanu i njenoj dominantnoj realisticnosti, u jednom poglavlju ce pisac posegnuti za dvojnickim motivom, iz bastine fantastike, gradeci tako, pred kraj knjige, vrlo zacudan i uspesan efekat i otklon od vec uoblicenih citaocevih ocekivanja.
Ali jos bitnije po smisao samog dela i njegovu narativnu shemu su strukture pojedinih poglavlja. U njima, po pravilu, Milorad Grujic ispovest svog glumca deli na dve semanticke celine. U prvoj Tarabic govori o ranim epifanijama koje su na izvestan nacin oblikovale njegovu licnost - recimo govori o velikoj oluji, tornadu koji je gledao kao deran (u "Krmecem kasu") ili o fatamorgani na ravnicarskom nebu (Tarabic je dete vojvodjanske ravnice!) ili pak o spajanju krvi i mleka (u "Krv i pijavice").
Iza tog uvodnog segmenta, ponekad nejasnog i neizvesnog smisla, sledi ispovest starog glumca ciji sadrzaj cesto suprotstavljen pomenutom uvodu, uliva citavoj celini jos jedan dodatni simbolicki smisao. Dozivljaj velikog vihora prethodi glumcevoj ispovesti o militarnom njegovom iskustvu, dozivljaj fatamorgane na nebu prethodi opisu prvih iskustava glumca putujuceg pozorista, opis susreta s kurjakom na obodu Deliblatske pescare je uvertira glumcevog pricanja o opakom dobu okupacije...
Skrenuo bih vasu paznju, u nameri da vas zainteresujem da procitate ovaj veoma dobri roman, da su neki od likova u knjizi Petar Konjovic, Milan Ajvaz, Zarko Vasiljevic i da taj fakcijski sloj formira osnovni ton romana, ali da s tom igrivom ozbiljnoscu neki od junaka ovog romana, cije se sudbine splicu sa "istinitim" likovima, nose imena Mihalja Kertesa ili pak Predraga Markovica, sto je jos jedna od piscevih (ili zivotnih?) intriga.
Stalno govoreci o jednostavnosti romana Milorada Grujica, prisecam se i cinjenice da pojedina poglavlja izrazito, na tematskom planu, zanrovski aberiraju - u rasponu od ratne do ljubavne price, od anegdote iz glumackog zivota do neke vrste arhetipske price. Slutim, pak, da ce citaoce romana "U zasenku Dunavskom sokaku", najvise zabavljati i privlaciti bezbrojne pustolovine i obrti u zivotu glumca Tarabica od njegovih amaterskih pokusaja, mladalackih filmskih nastojanja, do glumackih iskustava na splitskim, zagrebackim, vukovarskim, novosadskim, beogradskim i inim scenama.
Ukratko: interesantno i inteligentno
