U potrazi za Euridikom

12.04.03 Politika

"Gospoda i dame" naziv je romana Terija Praceta, pisca koji samo naizgled piše za decu, a ustvari svojom pricom o disksvetu stavlja na velike muke starije citaoce, uvijajuci u "oblandu" sva njihova dosadašnja znanja. Izdavacka kuca "Laguna" sa velikom upornošcu objavljuje dela Terija Praceta, i "Gospoda i dame" koji su nedavno štampani predstavljaju dvadeseto Pracetovo delo na srpskom jeziku (prevod Aleksandar Milajic).

Poznati pisac ciji se romani prodaju u milionima primeraka, vratio se seriji o disksvetu, baki Vedervaks i vilenjacima, uz patuljke, carobnjake, trolove... Praceta treba citati sa mnogo pažnje, i doživeti ga prenosno. Tome bi se i on radovao.

Za delo "Poslednja tura" Grejem Svift je 1996. dobio Bukerovu nagradu za najbolji roman godine, a prema njemu je snimljen i film, sa Bobom Hoskinsom, Dejvidom Hemingsom, Helen Miren i Majklom Kejnom. Radnja je u neku ruku neobicna, ali su glavni junaci poput svih nas, "obicni ljudi" koje muce uobicajeni problemi: odnosi sa roditeljima, sa bracnim drugom, sa prijateljima. A sve pocinje tako što se cetiri muškarca nalaze kako bi ispunila želju svog preminulog prijatelja da rasprše njegov pepeo u more. Uspomene naviru, ali u tom secanju nema sladunjavosti, vec samo blagosti i iskrenosti. Knjigu je za "Lagunu" preveo vec prekaljeni mladi prevodilac Nenad Dropulic, a isti izdavac objavio je i "Snove o zabranjenom vocu" Fatime Mernisi, u prevodu Maje Kaluderovic.

Pre zemljotresa

Ovaj roman nosi podnaslov "Price o detinjstvu u haremu" i u njemu marokanska književnica, poznata kao angažovan pisac u islamskom svetu (profesor sociologije, predaje na Univerzitetu u Rabatu) govori o danima svoje rane mladosti koje je provela u haremu u Fezu. Rec je o dokumentu ali "upakovanom" u beletristicko ruho, a harem nije od onih koji su cvetali u vreme muslimanskih dinastija, vec je porodicni, u kojem postoje vidljivi i nevidljivi zidovi što održavaju tradiciju, ne dajuci modernom da prodre u strogo cuvano porodicno jezgro.

"Laguna" je objavila i hit "Pre zemljotresa" Suzane Džons, koji sadrži i krimi, i ljubavnu pricu. Istovremeno, otkriva lepote Dalekog istoka – japansku kulturu, iz perspektive devojke koja dolazi sa Zapada, i uklapa se u novi život. Roman je preveo Alksandar Milajic..

"Tajfun" je roman – novela Džozefa Konrada koji su objavili "Stubovi kulture" (prevod Aleksandar Vidakovic) u drugom kolu svoje biblioteke "Stubovi", "rezervisanoj" za klasike strane i domace i književnosti. Konrad, koji je imao zavidnu pomorsku karijeru i "oplovio atlantska i pacificka mora", u "Tajfunu" kroz napore posade da sacuvaju svoju ladu koja u olujnom nevremenu više lici na orahovu ljusku, prica zapravo o snazi prirode i covekovoj borbi sa njom.

Ljubav u kampu

Grcku savremenu spisateljicu Katerine Piperopulu našim citaocima predstavlja "Plato" romanom "U potrazi za Euridikom", koji je sa grckog prevela Aleksandra V. Jovanovic. Knjiga varira mit ciji su junaci Orfej i Euridika, ali kroz pricu o dve devojke koje se bave muzikom i cije ce prijateljstvo biti stavljeno na probu kada se postavi pitanje ljubavi.

"Graficki atelje Dereta" objavio je u novoj biblioteci "In" roman Barbare Delinski "Žena u škripcu" (prevod sa engleskog Milan ?uric). Ova knjiga, veliki hit u Americi, u sebi sadrži sve elemente onoga što citaoci navikli na ovu vrstu bestselera i ocekuju: zaplet, prijateljstvo, i "isceljujucu moc" ljubavi.

"Zograf" iz Niša štampao je ovih dana roman "Ljubav u Kairu", drugi roman iz severnoafricke trilogije Isidore Bjelice. Ono što su recenzenti napisali sasvim je dovoljno da zaintrigira sve koji vole Bjelicinu prozu: "Ljubav u Kairu", kažu, otkriva tajni i šokantan ljubavni i špijunski život Jovana Ducica u poslanstvu u Kairu". A Isidora Bjelica, koja je i na naslovnoj stranici knjige, u napomeni dodaje da su likovi u "Ljubavi u Kairu" stvarni, a ne izmišljeni. Osim toga, svaka slicnost sa imenovanim je, kaže autorka, namerna i apsolutna, a razlicitost cista omaška pisca. Na citaocu je da se uveri šta je, dakle, istina a šta omaška.

A. Cvijić

02.04.03 Danas

Knjizevno vece posveceno dvema knjigama iz grcke knjizevnosti odrzano je sinoc u beogradskom Platou. Bilo je reci o romanima "U potrazi za Euridikom" Katerine Piperopulu i "Cika Petros i Goldbahova hipoteza" Apostola Doksijadisa. Namera Platoa bila je da upozna i priblizi nasim poklonicima knjige savremene evropske (kao i vanevropske) knjizevnosti koje nisu mnogo izlazile iz svojih nacionalnih okvira.
Autorka Katerina Pipreopulu pisala je najpre prozu za decu. "U potrazi za Euridikom" je njen drugi roman za odrasle i predstavlja savremenu reinterpretaciju antickog mita o Orfeju i Euridici. Drevno predanje o arhetipskoj potrebi coveka da voljenu osobu muzikom i umetnoscu izbavi iz narucja smrti i uzdigne u vecno postojanje, posluzilo je autorki kao predlozak za slozenu pricu o odrastanju, prijateljstvu, ambivalentnim procesima koji se odvijaju u jedinki, a koji vode od ljubavi, strasti i odanosti do izdaje, ljubomore, smrti.
Roman Apostola Doksijadisa detektivski je uzbudljivo stivo koje kroz spoljni okvir price o genijalnom matematicaru koji se odlucio da zivot posveti odgonetanju jednog od najvecih nepoznanica matematike, zapravo je prica o slozenim psiholoskim procesima u coveku, o spoznaji vlastitih ogranicenosti, odricanje od ideala sto dovodi do apsolutne obesmisljenosti sopstvenog zivota. Pored prevodilaca, urednika i ambasadora grcke ambasade, knjige su predstavili i glumci uz muzicku violinsku pratnju koja je docarala glavne segmente knjige "U potrazi za Euridikom".

S. D. - D. J.