Nikolajevna Berberova (1901-1993), pesnik, pripovedač, romanopisac, dramaturg, memoarista, životna saputnica pesnika Vladislava Hodaseviča , istaknuti je predstavnik književnosti prvog talasa ruske emigracije. Rođena je u Sankt Peterburgu, i kao mlada pesnikinja pripadala je krugu tada slavnog Gumiljova. Udaje se za jednog od najznačajnijih pesnika toga vremena, Vladislava Hodaseviča (1886-1939) i sa njim emigrira iz Rusije 1922. Prve godine žive kao gosti kod Hodasevičevog prijatelja Maksima Gorkog u "Berlinu, Pragu, Marijenbadu, Veneciji, Rimu, Parizu, Londonu, Belfastu, Sorentu", da bi se definitivno nastanili u parizu 1925. godine. Nakon rastanka sa Hodasevičem 1932. godine, Berberova se ponovo udaje 1937. za N. V. Makejeva, bivšeg poslanika Državne dume, ali se i ovaj brak raspada posle desetak godina. Krajem 1950. sa svega 75 dolara u džepu, Berberova prelazi u SAD gde predaje rusku književnost najpre na Jejlu, a potom na Prinstonu.Sve vreme se bavila književnošću u svim žanrovima (pesme, priče, romani, novele, memoari), ali tek sredinom osamdesetih godina njeno delo na Zapadu počinje da postiže veliki zaslužen uspeh, a tek posle 1989. godine objavljuje ih i u domovini.Sabrana dela Nine Berberove u ovom obliku pojavljuju se prvi put na srpskom jeziku u sedam tomova: I Romani (Knjiga o sreći, Poslednji i Prvi, Gospodarica, Olujn rt), II Bijankurski praznici. Priče koje nisu o ljubavi. III Klavirska pratnja i druge novele (Klavirska pratnja,Trska koja misli, Crna bolest i druge), IV Kurziv je moj (memoari), V Čajkovski (biografija), VI Gvozdena žena (biografija baronice Budberg), VII Ljudi i lože (Ruski slobodni zidari u XX veku).
01.01.00
Glas-javnosti
25.01.2003.
Objavljena sabrana dela Nine Berberove
Privilegovani svedok veka
Slobodanki Draškoci, za prevod memoara "Kurziv je moj", nagrada "Jovan Maksimović"Zar nije dalekih tridesetih godina bilo umova dovoljno radoznalih - koji pri tom govore ruski, doduše - da čitaju loše novine ruske emigracije i otkriju predivne novele Berberove?... Još od dvadesetih godina niko nije želeo da sluša krike tih belih plemića koji nisu uživali naklonost pariske inteligencije.
Danas, kada je Lenjingrad ponovo postao Sankt Peterburg, grad njenog detinjstva, stara gospođa postala je svetski poznata" zapisao je 1993. godine Mišel Polak u časopisu "Nuvel observater", povodom zakasnelog otkrivanja dela jedne od najznačajnijih književnica ruske i svetske književnosti 20. veka, Nine Berberove.
Taj otkriveni opus načinio je od Berberove privilegovanog svedoka čitavog jednog veka. Njena sabrana dela na srpskom jeziku ("Čajkovski, biografija", "Klavirska pratnja i druge novele", "Bijankurske svetkovine", "Ljudi i lože, Ruski slobodni zidari u 20. veku", "Gvozdena žena, biografija baronice Budberg", "Romani" i memoari "Kurziv je moj") nedavno je objavila i "Paideja".
Predstavljajući opus Nine Berberove Petar Živadinović, direktor "Paideje", naglasio je da su sabrana dela "ove izuzetne žene čiji se književni talenat ogledao u mnogim žanrovima" sigurno najveći izdavački poduhvat te kuće od kada je ona 1994/95. osnovana i zahvalio se prevodiocima, bez kojih "ovako nešto ne bi moglo da bude realizovano".
Na poslu prevođenja dela Nine Berberove radilo je nekoliko prevodilaca. Između ostalih i Slobodanka Draškoci koja je za prevod memoara "Kurziv je moj" nedavno dobila nagradu udruženja prevodilaca "Jovan Maksimović".
I. S.
