Trgovci

24.05.08 Danas

Iako je moja naučna preokupacija prevashodno dvadeseti vek, kao urednik često sam se pitao o tom kako to da nailazim na otpore kad pomenem da bih uređivao i knjige s temom iz XVIII veka. Prilika mi se pružila pokretanjem biblioteke Nova srpska književnost, koja počinje upravo tim periodom u srpskoj književnosti, a kolekciju otvara prevod čuvene i u svoje vreme popularne komedije Karla Goldonija - Trgovci (1787). Prevodilac je bio pravi entuzijast, idealist, štampar, student medicine, proučavalac nekih oblasti fizike, geografije, putnik, kandidat za profesora matematike u Šklovu - Novosađanin Emanuil Janković, o kojem je najbolje pisao Borivoje Marinković; njegova učenica Mirjana D. Stefanović, sad profesor Novosadskog univerziteta priredila je za štampu ovaj Jankovićev majstorski prevod.
Uz komediju, u knjizi je Mirjana D. Stefanović donela i rečnik manje poznatih reči, iz kojih se vidi koji su to pojmovi koje je u srpskoj kulturi upotrebio upravo naš pisac, izabrala je i najvažniju literaturu o njemu i sastavila hronološku tablicu o životu i stvaralaštvu Jakovićevom. I nije slučajno što je ovako besprekorno, savršeno, priređenim izdanjem postavljena norma za sve ostale knjige ove edicije Službenog glasnika.
U knjizi se nalazi i izuzetna studija Naravoučitelna komedija, kojom Mirjana D, Stefanović na istančan, bogato naučno dokumentovan način interpretira poetiku prve komedije u srpskoj književnosti, tumači likove kao nosioce ideje prosvetiteljstva i utvrđuje one izmene koje je Emanuil Janković uneo u svoj prevod, kako bi tekstu još više dodao naravočitelnu crtu. Iako je glavni junak venecijanski trgovac Pankracije, u studiji se jasno pokazuje da je glavni lik učena devojka Đanina, čijim se plemenitim prijateljstvom ljudi preobražavaju, od loših postaju dobri karakteri. Na taj način, pozornica može da deluje lekovito, mada - i to je, takođe, inovativnost Jankovićevog shvatanja dramskog teksta - naš pisac i prevodilac uvodi žanr drame u srpsku književnost i odmah mu menja status, tj. za njega je ovo prevashodno drama za čitanje, a ne za izvođenje na sceni. Na taj način još jednom je naglasio poučnost književnosti i uočio važnost knjige u ljudskom životu.
Uz Dositejev prevod Lesingove komedije Damon iliti o istinomu prijateljstvu, ovo delo Emanuila Jankovića znači širenje književnih žanrova u XVIII veku, baš kao što je njihova većina konstituisana upravo u prosvetiteljskom dobu. Na taj način pokazuje se važnost edicije koju je pokrenuo Službeni glasnik, nudeći nam sopstvenu modernu tradiciju kroz zanimljiva i važna literarna štiva. Zadovoljstvo je čitati ih. A biće istinskih, čudesnih otkrića kako iz XVIIII i XIX, tako i XX veka. G. Tešić