Antarktik i pomeranje Zemljine kore
Često me pitaju da li je moj trenutni stav o važnim i povezanim pitanjima Antarktika i pomeranja Zemljine kore isti onaj koji sam za-govarao kad sam početkom devedesetih pisao Tragove bogova. Odgo-vor, kao što sam više puta rekao, glasi da se ja lično trenutno ne bavim istraživanjem Antarktika ili pomeranja Zemljine kore, ali da ta pitanja i dalje smatram vrlo prisutnim, validnim i vrednim daljeg istraživanja.
Ponovo, objašnjenje daju odlomci iz prepisa Horajzonovih inter-vjua:
Pitanje:
Kako ste prvobitno upotrebili ideju o pomeranju Zemljine kore u odnosu na ideju o tome da je Antarktik moguća lokacija izgubljene civilizacije?
HENKOK:
Na teoriju o pomeranju Zemljine kore sam naišao uglavnom u dva različita rada. Jedan je rad profesora Čarlsa Hepguda – vrlo obimna i detaljna rasprava o pomeranju Zemljine kore – a drugi je rad Ran-da i Rouz Flam-At koji, uzimajući kao osnov Hepgudov rad, tvrde da bi prebivalište izgubljene civilizacije, ako neko traži izgubljeni kontinent na kome je takva civilizacija živela, mogao da bude An-tarktik i da se on, moguće, iskrenuo na takav način da je sišao 30 stepeni južnije, prešavši tako iz tople u hladnu klimu, te da je stoga njegova ledena kora relativno novijeg datuma. To bi objasnilo zašto imamo drevne mape, kopije prvobitnih mapa čiji su originali izgub-ljeni, na kojima se vidi nezaleđen Antarktik, i to u vreme kad naša civilizacija još uvek nije znala za njega. Prema tome, svi ovi argu-menti na neki način potkrepljuju jedni druge, što nikako ne otklanja obavezu da vrlo pažljivo razmotrimo teoriju o pomeranju Zemljine kore, a ja, da budem iskren, ne bih znao da vam kažem da li je po-meranje Zemljine kore odgovor na misteriju kraja ledenog doba ili nije. Mislim da je to zanimljiva teorija i mislim da bi, poput drugih radikalnih geoloških teorija, kao što je teorija o pomeranju konti-nenata, mogla da bude jedna od onih koje u početku nisu prihva-ćene, a kasnije naiđu na odobravanje. Prema tome, to što ova teorija trenutno nije popularna među naučnicima ne znači da bi trebalo da se potpuno zatvorimo prema njoj.
Pitanje:
Dakle, s vašeg stanovišta, ta ideja zadržava svoj značaj iako ovog časa niste tako posvećeni pitanju Antarktika. Da li biste nam to objas-nili?
HENKOK:
Ono što mene interesuje, više od svega drugog, jeste činjenica o kataklizmi koja se desila potkraj ledenog doba. Ne interesuje me u toj meri razlog zbog koga je do nje došlo. Čini mi se, na neki način, da je to pitanje kojim bi trebalo da se pozabavi neko drugi – a tre-nutno ima mnogo onih koji se time bave... Ono što je moj problem jeste da shvatim efekte koje je na Zemlju imalo iznenadno okon-čanje ledenog doba, a taj efekat je, vrlo je bitno da to pojasnim, nag-li i vrlo veliki porast nivoa mora – sve u svemu oko 400 stopa – koji je izbrisao iz istorije ogromne kopnene oblasti koje su nekad bile iznad vode...
Ovih dana sam skloniji da se bavim uticajem komete, koja bi pod-jednako dobro mogla da objasni iznenadno otapanje ledenih ploča, ali pri tom ne povlači za sobom enormne geološke implikacije koje ima pomeranje Zemljine kore. Ali, smatram da je ovo jedna zanim-ljiva teorija i da je i te kako vredna daljeg proučavanja... Ljuti me kad se jedna ovako zanimljiva teorija Čarlsa Hepguda, koju je i Ajn-štajn podržao, tek tako ismeva i proglašava bezvrednom.
Pitanje:
Mogu li da vas zamolim, mislim, ako nemate ništa protiv, da se vra-timo na to pitanje samo po sebi, da nastavimo dalje, na neki način, konceptualno od Antarktika, trenutne nevidljivosti bilo čega pove-zanog s izgubljenom civilizacijom, šta mislite, koja vrsta globalnog događaja bi to mogla da objasni?
HENKOK:
Globalni događaj koji objašnjava nestanak čitave jedne civilizacije, velike zaboravljene epizode istorije čovečanstva, po meni, jeste kraj poslednjeg ledenog doba. To je celokupno objašnjenje koje nam je potrebno. Afirmisane, poznate činjenice o okončanju poslednjeg Ledenog doba, otapanje ledenih ploča, porast nivoa mora do kojeg je došlo i, u procesu tog porasta, potapanje velikih kopnenih oblasti koje su možda bile naseljene i čije je istraživanje arheolozima tek odskora postalo moguće. One prosto nisu postale deo slike. Tek pronalaskom opreme za dubinsko ronjenje, potkraj 1940. kao i teh-nika za silazak u još veće dubine, omogućeno je obavljanje sistemat-skih ronilačkih ekspedicija podalje od priobalnih voda, i ja verujem da je to oblast koja bi u budućnosti mogla da nam otkrije mnoštvo novih dokaza.
Mape
Šta je s mapama u Prvom delu Tragova? Da li mi one i dalje izgle-daju dobre?
Kratak odgovor na ovo glasi da – čak i bolje nego pre – mada sada znam da je ceo „problem“ s mapama mnogo složeniji i zbrkaniji nego što sam pomišljao onda kad sam ga prvi put istraživao. Tvrdnja da mapa Pirija Reisa9 prikazuje Antarktik, žestoko je napadnuta u knjizi, objavljenoj 2000, Gregorija Mekintoša, Mapa Pirija Reisa iz 1513. (The Piri Reis Map of 1513), koju srdačno preporučujem svima koji traže stanovište koje se suprotstavlja argumentima koje dajem u vezi s misterijom Piri Reis/Antarktik. Sa svoje strane, ostajem ubeđen da su ove mape od velike važnosti i da sadrže „fosile“ starijih mapa koje su nacrtali nepoznati moreplovci tokom poslednjeg Ledenog doba.
U knjizi Potopljeni svet, koja bi trebalo da se pojavi 2002, iznosim nove dokaze koji potkrepljuju ovu tvrdnju. Dokazi, koje su potvrdili najnoviji okeanografski podaci, obuhvataju mape koje prikazuju konti-nente i ostrva daleko od Antarktika, u velikoj meri onako kako bi izgle-dali za vreme Ledenog doba. Pretpostavljam da je moguće da su sve ove sličnosti samo koincidencije...
Čitaoci će morati sami da odluče o tome.
