01.01.00
Politika
09.05.2001.
Tkanica zla Riste Vasilevskog
I molitva i opomena Pesnik je odgovoran za prošlost, sadašnjost i budućnost, bilo da ih tumači, učestvuje u njima ili predviđa, kaže poznati književnik i prevodilac
Izdavačka kuća "Prosveta" objavila je najnoviju knjigu poezije poznatog pesnika i prevodioca Riste Vasilevskog kojoj je autor dao naslov "Tkanica zla". Njime Vasilevski želi da još jednom pokaže kako nijedan pesnik ne živi izvan svog vremena i prostora i, kako priznaje, ima odgovornost za njihov izgled.
Recenzent zbirke stihova Riste Vasilevskog, pesnikinja Ljubica Miletić, kaže kako autor tamnim bojama slika gorko vreme naše sadašnjice. "Probuđena i razjarena balkanska plemena dele zemlju po tuđoj volji, a u pozadini događaja, kao lajtmotiv u više pesama, zmija menja košuljicu i podmlađena utiče na sve", kaže Miletićeva za poeziju Vasilevskog. Time istovremeno ukazuje i na to da pisac "Tkanice zla" smatra važnim da se ta zla zmija umiri, odnosno da čovek ne sme da izda čoveka i da čistota i nevinost koje su zaboravljene, ipak opstanju a da treba na njima raditi kako bi oživele i molitvom i opomenom. Sam Risto Vasilevski je rekao na predstavljanju knjige da je umetnik odgovoran za prošlost, za sadašnjost i za budućnost, bilo da ih tumači, da u njima učestvuje ili ih predviđa. A ako u tom vremenu vidi zlo, kao što ga je on video u protekloj deceniji, onda je njegova obaveza da na to zlo i ukaže.
A. C.
01.01.00
Politika
18.01.2003.
Melanholija i ironija
Risto Vasilevski: "Tkanica zla"; izdavač: "Prosveta", 2001.
Četiri ciklusa nove pesničke knjige Rista Vasilevskog ("Pastirski pjesan", "San, velika kola", "Ogledala", "Javna pisma") upućuju, prividno, na pesnika čiji opus raste kontinuirano bez dramatičnih skokova i padova kako u pogledu vrednosti, tako i u pogledu stilsko-retoričke ravni pevanja. Reč je, dakle, o vrlo izgrađenom, zrelom pesničkom rukopisu.
U knjizi se, ipak, posebno ističe ciklus "Javna pisma" (Dumitru M. Jonu, Jovanu Zivlaku, Ranku Risojeviću, Sandu Stojčevskom, Miodragu Pavloviću, Miloradu Blečiću, Cirilu Zlobecu, Krstju Staniševu, Izetu Sarajliću, Radovanu Pavlovskom, Smederevskom Punosebniku N. N, Vesni Parun, Kostasu Asimakopulosu, Ismailu Kadareu i Hansu Magnusu Encesbergeru) kojim se ukazuje na pesnički iskaz nove, naročite lirsko-retoričke snage. Ironija i melanholija jesu presudna stilska obeležja ove knjige. "Zaista mi je lako", kaže se gorko samoironično u pismu Stojčevskom.
Uspešna veza između istorijskog i ličnog čini ovaj ciklus pesama sasvim posebnim. Pesnički nenametljivo izvedena, prigušena a jaka, lirska melanholija snažno spaja egzistenciju i poetiku. Čini se da je svaki stih najmanje dvostruko proživljen, lično i pesnički. Biranim lirskim pojmovima "početka", "raja", "raspeća"... vezuje se unutrašnji pesnički i istorijski kontekst, a da se, pri tom, izbegava sentimentalistička patetičnost. Apstrakcija i retorika kolokvijalnog vezane su osmišljenom patinom prolaznosti. Na taj način se ova poezija nenametljivo bogati tananom refleksijom koja je pevanju Vasilevskog sve svojstvenija u novijim zbirkama.
Ova knjiga ne predstavlja rez preokreta u lirici Vasilevskog, ali svakako predstavlja obrt u pesničkom postupku, preokret od opservacije i rezignacije prema uspostavljanju dijaloga i kontemplacije. Upravo zato ona osvaja skrovitom mudrom vedrinom, koja tako mnogo nedostaje savremenoj poeziji, i posebnim pesničkim uvidom u bitna pitanja duhovnog opstanka na ovim prostorima. Mnogi od lirskih sagovornika sa kojima saobraća pesnički subjekt nalaze se iza tamne zavese razumevanja: "Ja stojim na prednjoj strani svesti, / ti se držiš zadnje strane pamćenja, i tako se nigde ne nalazimo".
Dobrivoje STANOJEVIĆ
