08.06.04
Nema više spokojstva...
Živojin Luka Vlahović (Đita Nikolin)
Biografija pisca Živojina Luke Vlahovića mogla bi da bude predložak za uzbudljiv roman, dramu ili film. Rođen je u Leskovcu 1940, preživeo je bombardovanje rodnog grada pred kraj Drugog svetskog rata, u kome je Leskovac izgubio trećinu stanovništva, kasnije se iškolovao za šumarskog inženjera i 1968. otišao u Ameriku, gde je počeo karijeru kao inženjer u industriji pomoćnih izvora struje. Obišao je čitav svet, upoznao predele i kulture Evrope, Azije, Južne i Severne Amerike... Svih tih godina, on nikada nije prestajao da proučava najveća dela ovdašnje i svetske literature. U Americi je otkrio uzbudljive i često tragične istorije života ekonomskih i političkih emigranata. O njihovim sudbinama pisaće u prvoj knjizi priča "Promašeni životi", što nastavlja u svom prvom romanu "Tima Tišler". "Timu Tišlera" objavila je beogradska Prosveta. Od trenutka kada je objavljen, čitaoci su pokazali veliko zanimanje za ovu neobičnu, pikarsku prozu, u kojoj je mnogo od napisanog ispisao život sam. Sa Lukom Vlahovićem, koji prozu objavljuje pod pseudonimom Đita Nikolin, govorili smo o sudbinama ovdašnjim i drugačijim, literaturi kao utočištu, pisanju kao suočavanju sa istinom, životu kao borbi za čistotu i čast...
Godina 1968. bila je jedna od istorijskih u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i u Vašem životu. Tada ste otišli u Ameriku...
- Razlozi su jednostavni: zaljubio sam se i otišao. Želeo sam da pronađem bolje uslove za život. Bio sam mlad i želeo sam drugačiji, novi, bolji život. U Ameriku sam otišao kao šumarski inženjer, ali sam se odmah iškolovao za elektrohemijskog inženjera, pošto sa "odnesenim" zvanjem nisam mogao da dobijem posao. Uprkos brojnim teškoćama sa kojima sam se suočio u novoj sredini, date su mi i olakšice, mogućnost da se školujem što sam oberučke iskoristio. Tokom svoje poslovne karijere, proputovao sam, radeći, čitav svet... menadžerisao sam takođe, no, nikada nisam prestajao da čitam.
Pamtite li lektiru za kojom ste posezali tih godina?
- Bili su to pisci koje sam voleo tokom čitavog života. Tih godina mnogo sam čitao Foknera, Štajnbeka, otkrivao Apdajka. Ali, uživao sam i u delima Andrića, Meše Selimovića, pisaca kojima sam se divio i od kojih sam učio. Čim se pojavio roman "Derviš i smrt", prigrlio sam ga, voleo sam i volim Selimovićevu "Tvrđavu". A, Andrić je jedan od onih pisaca koji mi je potpuno i do kraja otkrio druge svetove. On se čita sa strpljenjem, autor je koji se otvara i osvaja polako, korak po korak. "Prokleta avlija" III "Anikina vremena", deo su Andrićevog opusa koji me je formirao i kao čoveka i kao pisca. Čitao sam mnogo i naše pesnike, čiji glasovi i dan-danas deluju koliko lirski, toliko i proročki. Mislim na Đuru Jakšića i Vojislava Ilića. Meni je čitanje njihove poezije bilo kao slušanje muzike, najjednostavnije rečeno, njihovi stihovi zbilja su punili srce radošću i smislom. O samom Jakšiću napisao sam i lirsku dramu. On je u svojim pesmama pokrenuo ključne teme aktuelne i nerešene do današnjih dana. Zato je zauvek ostao nov, svež i moderan. Klasici su mi ostali najmoderniji stvaraoci. I najinspirativniji.
"Tima Tišler", glavni junak Vašeg romana, delom je ličnost koju ste poznavali?
- Poznavao sam intrigantnu ličnost, čija me je sudbina navela da napišem ovo delo. No, lik u romanu sam načinio od više ličnosti, od mozaika njihovih iskustava, od delova njihove egzistencije, koji su ponekad bivali tako drugačiji i posebni, da su već i sami po sebi bili literatura. Živeći u Americi, susreo sam najrazličitiju galeriju likova, četnike, ljotićevce, nekadašnje ratne zarobljenike našeg porekla koji su u novoj Jugoslaviji, po odluci režima, postali i nepoželjni i neželjeni. To su ljudi koji su do svoje smrti sanjali povratak u Srbiju. Po svetu postoje njhova groblja, na nadgrobnim pločama često piše: "Srbija", "Mila Srbijo", "Srbijo, majko". Video sam sve to i duboko me je zabolela njihova tragedija. Bili su to ljudi bez domovine i sudbine. Vremenom, kako su godine prolazile, gasile su se i njihove nade. Nikada nisu postali Amerikanci. Većina njih se nikada nije vratila u domovinu.
Tima Tišler je ličnost koja u sebi sublimira i snagu i energiju i nadu. Priča o njemu uzbuljivo je štivo i o očuvanju vere i nade. Dakle, dno nije uvek bila sudbina?
- Pišući ovaj roman, želeo sam da pokažem da vitalitet i nada uvek postoje u čoveku. Karakterne transformacije Time Tišlera, njegovo traganje za novim životom i njegova ljubavna osećanja koja jesu bila spiritus movens njegovog puta, bile su deo priče koju sam želeo da ispičam. Jer, svaki roman jeste upravo to, pripovedanje koje nosi čitaoca. Zajedničko putovanje pisca i čitaoca, zajednička spoznaja. Čovek koji je bio jedan od likova od čijih sam sudbina gradio Tišlera, zbilja je imao takvu, vanvremenu i istinski veliku ljubav u životu o kojoj govorim u romanu, naravno pod drugim imenom. On je tu ženu voleo istim intenzitetom i dvadeset godina posle njene smrti. Ta ljubav bila je veličanstvena, možda koliko i život sam.
Svake godine pohodite ove krajeve. Šta se menja, šta ostaje isto?
- Promene idu sporo. Osećam tugu i depresiju kod ljudi. Pitam se šta se dogodilo sa ljudskim odnosima, sa ljudskim vrednostima, sa čovekovom verom? Izgubilo se spokojstrvo, izgubilo se gostoprimstvo, saosećajnost. Spolja su se izgubile sve one brojne vrednosti koje naš čovek ima, koje je vazda imao i po kojima je mogao da bude potpuno ravan svima u svetu. No, siguran sam da one i dalje postoje, zapretene iznutra u čovekovom biću i da će pre ili posle, ugledati svetlost.
Sanja Domazet
26.05.04 Politika
Daleko od zavičaja
Đita Nikolin: "Tima Tišler”
Prvi roman „Tima Tišler” autora Đite Nikolina, koji je objavljen u beogradskoj „Prosveti”, nalik je, samo naizgled, mnogim drugim pričama iz Drugog svetskog rata i filmovima koji se lako uobliče na osnovu događaja iz tako dramatičnog vremena. Međutim, već posle otkrića da je Đita Nikolin u stvari pseudonim za pisca Živojina Luku Vlahovića, inženjera koji živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama, uočljive su pojedinosti koje razlikuju „Timu Tišlera” od romana slične tematike. Na te detalje ukazali su urednica knjige Milica Jehlička i Milisav Savić, urednik u „Prosveti”.
- Roman „Tima Tišler” prava je srpska knjiga, jer prikazuje naš narod u pravoj svetlosti, ne izostavljajući njegove mane, a opisujući svu velikodušnost Srba u najtežim vremenima Drugog svetskog rata. Stranice opisa ratnih patnji ublažene su lirskim opisima prirode, a formom iskaza, pričom glavnog junaka u prvom licu, dočarana je svest jednog stolara koji se u zarobljeništvu saživeo sa stanovnicima nemačkog sela. On se zaljubljuje u Nemicu Hane Gotfrid i sazreva u obrazovanog i samosvesnog čoveka, koji na kraju rata brani to selo od odmazde Rusa.
Tima Tišler je junak koji pokazuje da u ratu čovek treba da zadrži svoju humanost, a njegova priča slična je mnogim događajima iz poslednjih ratova na tlu bivše Jugoslavije, rekao je Savić.
Autor romana Živojin Luka Vlahović (Đita Nikolin) kaže da je svoje likove gradio na osnovu priča stvarnih ličnosti, kombinujući te istinite potresne događaje o patnji ratnih zarobljenika, Srba, Rusa i Jevreja sa izmišljenim detaljima, u nastojanju da očuva sećanje na one koji su ratovali za svoju zemlju i maštali da se nekada tamo vrate, a sada su sahranjeni i zaboravljeni daleko od zavičaja.
M. N. V.
