Debitantskim ostvarenjem "Postmortem" Patriši Kornvel je pošlo za rukom ono što do tada nikome nije – osvajanje čak pet nagrada za prvi roman. Priznanja su stigla sa obe strane Atlantika: Edgar, Creasy, Anthony, Macavity i French Prix du Roman d"Aventure završili su u njenim rukama za roman u kom je svet upoznao novu heroinu žanra, medicinskog istražitelja Kej Skarpetu.Uspeh sa "Postmortemom" Kornvelovoj je prokrčio put ka vrhovima top lista, gde su završavali svi njeni naredni romani: Body of Evidence (1991, "Telo kao dokaz", takođe objavljen u Laguni), All that Remains (1992), Cruel and Unusual (1993), The Body Farm (1994), From Potter"s Field (1995), Cause of Death (1996), Unnatural Exposure (1997), A Portrait: The Story of Ruth Bell Graham (1997), Hornet"s Nest (1997), Point of Origin (1998), Southern Cross (1999) i Black Notice (1999)."Važno mi je da živim u svetu o kom pišem", kaže ova vrlo produktivna autorka, "ako želim da lik iz romana zna nešto ili uradi nešto, i ja želim da znam ili uradim isto to". Kornvel je pre nego što će početi karijeru uspešnog pisca trilera radila kao izveštač crne hronike u listu Charlotte Observer i šest godina je provela sarađujući sa kancelarijom glavnog medicinskog istražitelja u Virdžiniji, što joj je bilo od velike pomoći kasnije, prilikom opisivanja forenzičkih metoda kojima se služi njena junakinja Kej Skarpeta. Njen angažman oko Virdžinijskog Instituta za forenziku, prvog te vrste u SAD, doneo joj je mesto predsednika upravnog odbora Instituta.Patriša Kornvel živi u Ričmondu, Virdžinija. Član je volonterskih grupa za pomoć žrtvama nasilja.
Dragi M.,
Trideset dana je prošlo u premeravanju nijansi boja sunca i promena vetra. Suviše razmišljam i ne sanjam. Veći deo poslepodneva provodim na verandi kod Luija, gde pišem i gledam u more. Voda se preko mozaika peščanih sprudova preliva od smaragdnozelene do akvamarina u dubinama. Nebo se proteže u beskonačnost, a bele pufne oblaka su, kao dim, u stalnom pokretu. Povetarac ispira zvuke plivača i brodića koji se usidruju tik ispod grebena. Veranda je natkrivena i kada se uzburka iznenadna oluja, što se često dešava u kasna popodneva, ja ostajem za svojim stolom, mirišući kišu i posmatrajući kako površinu vode čini grguravom, poput krzna zaglađenog u pogrešnom pravcu. Ponekad, kiša lije i sunce sija u isto vreme.
Niko me ne ometa. Već sam postala deo porodice restorana, kao Zulu, crni labrador koji se baca da uhvati frizbije i mačke lutalice što tiho lunjaju unaokolo, učtivo čekajući otpatke. Luijevi četvoronožni štićenici jedu bolje od bilo kog čoveka. Takva je uteha kada se posmatra kako se svet sa ljubaznošću ophodi prema svojim stvorenjima. Ne mogu da se požalim na sopstvene dane.
Noći su te kojih se bojim.
Kada se moje misli odšunjaju nazad u tamne pukotine i zavrte svoje užasne mreže, ja se ubacim u vrevu ulica Starog grada, privučena bučnim barovima kao leptir svetlom. Volt i Pi Džej su podigli moje noćne navike na nivo umetnosti. Volt se u pansion vraća prvi, u sumrak, zato što njegov posao sa prodajom srebrnog nakita na Malori skveru zamire kako noć dolazi. Otvaramo boce sa pivom i čekamo Pi Džeja. Onda izlazimo napolje, od bara do bara, i obično završimo kod Lenjog Džoa. Postajemo nerazdvojni. Nadam se da će njih dvojica uvek biti nerazdvojni. Njihova ljubav nije više za mene nešto neuobičajeno. I ništa nije, osim smrti što je vidim. Muškarci, slabašni i izmoreni, njihove oči poput prozora kroz koje vidim izmučene duše. Sida je holokaust koji iscrpljuje ponude ovog malog ostrva. Čudno je da se ovde osećam kao kod kuće, ovde, sa izgnanim i umirućim. Možda će me svi oni nadživeti. Dok noću ležim budna, slušajući zujanje prozorskog ventilatora, opsednuta sam zamišljanjem slika kako će se to dogoditi.
Svaki put kad začujem zvonjavu telefona, setim se. Svaki put kada čujem kako neko korača iza mene, ja se okrećem. Noću gledam u svoj ormar, iza zavese i ispod kreveta, a onda naslanjam stolicu na vrata.
Dragi Bože, ne želim da se vratim kući.
Beril
30. septembar
KI VEST
Dragi M.,
Juče je kod Luija Brent izašao na trem i rekao da je telefonski poziv za mene. Srce mi je ubrzano lupalo dok sam ulazila unutra i sa druge strane začula krckanje međugradske veze, a onda je veza prekinuta.
Kako sam se samo osećala zbog toga! Govorila sam sebi da sam suviše paranoična. On bi rekao nešto i uživao u mom strahu. Nemoguće je da zna gde sam, nemoguće je da je mogao da me pronađe ovamo. Jedan od konobara se zove Stu. Nedavno je raskinuo sa svojim prijateljem gore na severu, a onda se preselio ovamo. Možda je to bio poziv njegovog prijatelja i veza je bila loša. Zvučalo je kao da je tražio „Strou“ umesto „Stua“, a kada sam se ja javila, spustio je slušalicu.
Volela bih da nikome nikad nisam rekla svoj nadimak. Ja sam Beril. Ja sam Strou. Ja sam uplašena.
Knjiga nije završena. Skoro da mi je ponestalo novca a i vreme se promenilo. Ovoga jutra je mračno i duva žestok vetar. Ostala sam u svojoj sobi jer da sam pokušala da radim kod Luija, strane bi mi odletele u more. Ulična svetla trepere. Palme se bore sa vetrom i listovi su im nalik izvrnutim kišobranima. Svet sa druge strane mog prozora zavija kao da je ranjen, a kada kiša udari o staklo, to zvuči kao da je neka mračna armija umarširala na ostrvo i Ki Vest je pod opsadom.
Uskoro moram da odem. Nedostajaće mi ostrvo. Nedostajaće mi Pi Džej i Volt. Oni su učinili da se osećam voljenom i sigurnom. Ne znam šta ću uraditi kada se vratim u Ričmond. Možda bi trebalo odmah da se preselim, ali ne znam kuda bih otišla.
Beril
30.07.03 Politika
Knjige za leto
Istorija Rimskog carstva iz pera Kolin Mekalou. – Fantastika Roberta Ladlama, bestseleri Nore Roberts, ljubav Alana Boskea i Marlen Ditrih
Leto je u jeku i mnogi su već iščitali knjige za koje su se opredelili na samom početku vrelih dana. I za njih, kojima je potrebno osveženje u vidu novih, zanimljivih naslova, ali i za one koji će tek krenuti u knjižare ili biblioteke u potrazi za štivom, izdavači su pripremili niz knjiga koje čekaju da budu ne samo prelistane, već i pročitane. Ako se još daju dalje na čitanje, ima li lepšeg načina zahvalnosti piscu i izdavačkoj kući?
Poštovaoci kvalitetnih istorijskih romana će se bez razmišljanja opredeliti za knjigu "Put slave" australijske spisateljice Kolin Mekalou, drugi od 18-tomnog serijala o sto godina Rimskog carstva, od poslednjih dana Republike do stvaranja Imperije. Izdavač "Laguna" ušao je u izdavački poduhvat štampanja ovog velelepnog dela koje je Kolin Mekalou pisala dvadeset godina, i nedavno završila, i koje je kritika pozdravila kao "najveću i najspektakularniju istorijsku fresku staroga sveta koja je ikada napisana".
Serijal počinje knjigom "Put časti" koju su naši čitaoci već pročitali; u "Putu slave" (prevod Nikola Pajvančić) junaci prvog toma, Gaj Marije i Lucije Kornelije Sula, kreću u vojni pohod protiv afričkog kralja Jugurte. Rim polako počinje da se pretvara u veliku vojnu silu...
Bel Kanto
"Laguna" je objavila još nekoliko knjiga koje su klasici u žanru trilera: "Telo kao dokaz" Patriše Kornvel (prevod Irena Kuljić), jedne od najpopularnijih autorki u svetu. Glavna tema je ubistvo književnice, kojoj neko mesecima preti; kada konačno biva ubijena, medicinski istražitelj Kej Skarpeta počinje da sklapa deliće složenog mozaika, polako se približavajući ubici...
Posebno zanimljiva knjiga ovog izdavača, koju toplo preporučujemo, jeste "Bel Kanto" En Pačet, dobitnice PEN/Fokner nagrade za prošlu godinu. Roman visoke literarne vrednosti, kako ocenjuje "Njujork tajms", a koji je na srpski prevela Maja Kaluđerović, govori o kidnaperima koji upadaju na internacionalni skup i zarobljavaju grupu ljudi čija sudbina od tog časa biva zajednička. Među njima su prelepa američka operska diva, japanski industrijalac, njen obožavalac, i njegov prevodilac. Užas se pretvara u raj kada se između ljudi pod opsadom rađaju emocije, i oni se zaljubljuju...
Ni o Robertu Ladlamu nije potrebno mnogo da se govori. Majstor krimića sada se predstavlja našim čitaocima zahvaljujući "Narodnoj knjizi" svojim romanom "Pariska opcija", u kojem je radnja smeštena u Pariz, "gde u eksploziji jedne od laboratorijskih zgrada Instituta Paster gine jedan od predvodnika u svetskoj trci za stvaranje molekularnog DNK kompjutera". Njegove beleške su uništene, i ne očekuje se da DNK kompjuter bude skoro razvijen. Iznenada, uređaji na Zapadu prestaju da funkcionišu, telekomunikacije takođe, a takav haos može da stvori samo DNK kompjuter. Ko prouzrokuje katastrofu, i želi da izmeni svet?
Grafički atelje Dereta obradovao je čitaoce romanima američke bestseler spisateljice Nore Roberts: četiri romana koji su pred nama nose nazive "Vreli led", "Sakralni gresi", "Bestidna vrlina", i "Tri sudbine" (u prevodu Milana Đurića). Knjige Nore Roberts "pretplaćene" su na bestseler liste u svetu, jer je poznata kao majstor u osmišljavanju likova. Dela Nore Roberts prevazilaze kliše ljubavnih romana, i obiluju neverovatnim obrtima. Budući da su uspešno spojili popularno i literarno, za romanima ove spisateljice posežu i oni koji, inače, ovakvu popularnu književnost smatraju lakim štivom.
Nesanica umetnika
Jedan bestseler stiže nam iz izdavačke kuće "Stilos" iz Novog Sada: reč je o romanu Sudira Kakara "Ekstaza" u prevodu Bobe Eraković, "slojevitoj priči o jednoj od velikih tema ljudskog roda: religiji". U delu indijskog pisca Sudira Kakara, koji je po profesiji i pisac i psihoanalitičar, govori se o tome kako se formira mistik, o trenucima prosvetljenja koji su nužni na putu kojim hodi. "Ekstaza" taj put prati kroz prijateljstvo dvojice muškaraca, starijeg, koji je guru, i koji duhovno uobličava mlađeg, stasalog na zapadnjačkoj filozofiji racionalizma, i shvatanja da je "čovek gospodar svoje sudbine". Nezamislivo za mnoge pisce, tek, ovaj roman je preveden na 91 jezik!
I, najzad, evo jedne divne knjige koja govori o dva slavna, i sjajna umetnika, koji su godinama razmenjivali svoje misli o lepoti, slavi, usamljenosti, i starosti... "Ljubav preko telefona" Alena Boskea /Marlen Ditrih, prevela je Mirjana Vukmirović, a objavio KOV u biblioteci "Nesanica". Sa pravom, jer je reč o potresnom delu koje na svega sto i nešto stranica treperi od osećanja, veselja, podrugljivosti, pobune i mirenja. I crnog humora koji je odlikovao veliku glumicu, čak i kada je pisala pesme.
A. Cvijić
