Rođena 1966. u Subotici, dobro raspoložena za život. U odličnom raspoloženju se u sedmoj seli u Novi Sad, gde će, zabavljajući se i s lakoćom, završiti mnoge neupotrebljive škole, kao zamorče u blagopočivšoj laboratoriji ZASRO – Zajedničko srednje obrazovanje i kratkoživećem eksperimentu USRO – Usmereno srednje obrazovanje. Uprkos visokoj umetničkoj školi i do pola dovedenim magistarskim studijama, sva važna znanja ipak stiče sama, u hodu i na svoju ruku. Prirodno se i građanski snažno ka pravdi angažuje, stalno verujući da se sve može čašću postići i vazda strahujući da su samo časni napori zaludni.
Deo života provodi pišući, ali samo pozorišne kritike koje niko nije voleo i novinske tekstove koje niko nije čitao. Napisala je i objavila tek nekoliko priča koje su, nenadano, mnogi pročitali i, začudo, mnogi voleli. »Nada« je njen prvi ali - kako je na vreme obećala mužu - neće ostati i usamljeni roman.
Da ništa u životu nije uradila, dovoljno bi bilo i to što je rodila Ivana koji je drži u stalnom dobrom raspoloženju životnog uspeha, uspravnu i svetlu, kao sveću od vetra štićenu toplim dlanovima.
Tvrdoglavo živi s porodicom u Novom Sadu i s tegobom prelazi razmošćen Dunav.