Mirjana Marinšek Nikolić je književnica i vizuelna umetnica.
Diplomirala je na Beogradskom univerzitetu, a studirala je umetnost i književnost, na Ohio University, SAD. Doktorirala je na matematici i informatici na Beogradskom univerzitetu. Piše za najpoznatije domaće i inostrane časopise iz književnosti i umetnosti. Njen književni opus obuhvata eseje, priče, putopise i romane.
Knjige proze: „Putogledi“ - knjiga ogleda, putopisa i priča (izdavač „Methaphysica”, Beograd, 2004), „Tri Fride“ - roman (izdavač „Svet knjige”, Beograd, 2006), „Tango za Evitu“ - roman (izdavač „Svet knjige”, Beograd, 2007), „Panonski triptih” - Ogledi o Dobroviću, Krleži, Vazareliju“ - eseji (izdavač „Čigoja”, Beograd, 2009), ”Snohvati o letenju” - eseji i priče (izdavač „Prometej”, Novi Sad, edicija „Draško i prijatelji”, 2011), „Taj mali bioskop u našim glavama“ - bildungs roman (izdavač „Prometej”, Novi Sad, 2012). Neke od njenih proza objavljene su i u domaćim i stranim antologijama priča.
Knjige su joj prevedene na nemački „Dieses kleine kino in unseren köpfen“, mađarski, kao i francuski jezik „Image parlant“ - (antologija eseja, u ediciji izdavača „La traductiere“, Pariz, 2013.), kao i „Les visages d`une imagination solitaire“ - (antologija eseja, edicija izdavača „Incertain Regard“, Pariz, 2013.)
Umetnički rad zasniva na crtežima, eksperimentalnom filmu i multimedijalnim projektima. Autorka je više likovnih dela: crteža, eksperimentalnih i video radova, kao i multimedijalnih književnolikovnih projekata. Izlagala je na mnogim grupnim i samostalnim izložbama, kao i na art festivalima, u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a i UKS-a. Živi i radi u Beogradu.
30.09.07
Eva Peron je Adam
Mirjana Marinšek-Nikolić o knjizi „Tango za Evitu“
Ima li išta uzbudljivije od tih laganih koraka u dvoje. Ovde je reč o tajni igre, o umetnosti tanga, o filozofiji života koja ima moć da zagospodari čovekom. Tango je u mom romanu preplet tela, ljubavna priča, teatar erotike
Argentina je pravo mesto za potragu za korenima tanga. Među potomcima evropskih doseljenika, Sicilijanaca i Španaca, u prisustvu tango rituala i običaja, je i spisateljka Mirjana Marinšek-Nikolić. U svom novom romanu „Tango za Evitu“ dočarava susretanja sa Evitom Peron, plesačicom i „spasiteljkom“ ove nacije i legendarnom Madonom. Prebacivši te, već mitske, ličnosti u savremeno doba, između fragmenata dokumentarističke građe, izmešanih stvarnosti i događaja, svoja susretanja započinje u ukrštenim vremenima i stvarnostima, u tango - predgrađima Buenos Ajresa.
Odakle inspiracija da pišete o argentinskom tangu? Svako poglavlje romana započinje plesnom koreografijom.
- Ima li išta uzbudljivije od laganih koraka u dvoje, tih naglih trzaja nastalim iz borbe bodežima sa Sicilije? Ovde je reč o tajni igre, o umetnosti tanga, o filozofiji života koja ima moć da zagospodari čovekom. Tango je u mom romanu preplet tela, ljubavna priča i teatar erotike. Lekcija iz prošlosti bordela, retoričko opčinjavanje koje kod čitaoca proizvodi iluziju uzvišenog.
U vašem romanu prepliću se slike prošlosti i sadašnjosti, Evite i Madone... Aktuelizujete pitanje ljudske posebnosti.
- Osnovni motiv romana (kao i u prethodnom, „Tri Fride“) je bavljenje južnoameričkim mitovima - u ovom slučaju ženskim „ikonama“. Likovima koji su obeležili ovaj vek, a kao mitovi i fenomeni sadašnjice - traju i trajaće... Reč je o Fridi Kalo, Eviti Peron, i naravno Madoni. „Upakovane“ u koreografiju tanga i simbolike u izvođenju ovog (ne samo) plesa, one su otelotvorenje „velike ženske ličnosti“. Moćne, voljene, jedinstvene. Šta se to dešava, da u današnje vreme započne prava pomama za mitovima? Jesu li to heroine novog doba? U romanu dodeljujem sebi ulogu naratorke i plesačice, ljubavnice i protagonistkinje, sveprisutna u dalekom, ali mašti bliskom Buenos Ajresu.
Šta vas je navelo da Evitu odredite kao neku vrstu vodilje vaše priče?
- I poštovaoci i protivnici Eve Peron priznaju da se nijedna žena u istoriji Južne Amerike nije popela do te visine, niti odigrala takvu ulogu u životu zemlje. I za jedne i za druge, ta žena koja je od plesačice i glumice dogurala do državnika ove zemlje, ipak je ostala zagonetka. Oni koji su je poznavali, ili smatrali da je poznaju, i oni koji nisu, pitaju se još uvek kakvu je unutrašnju energiju nosila „prva dama Južne Amerike“? Kakve su pobude stajale iza njenih dela? Želja za slavom, fanatizam zanesenjakinje, mržnja siromašne, ili ljubav, rodoljublje, taština? Na kontinentu tako toplog podneblja i vrelog temperamenta, u nizu buna i prevrata, bilo je dosta ljudi koji su se brzinom kometa dizali iz tame i često padali nazad istom brzinom. Eva Peron je prva žena koja je imala meteorsku karijeru u tom kraju sveta, gde su žene odvajkada tradicijom vezane za kuću.
Prebacivši tu istorijsku ličnost u savremeno doba, da li je moguće povući paralelu između karakternih crta Evite i Madone?
- Madonu je u Argentinu povela priča o Eviti. I to čudo, tango! Uopšte nije teško zaključiti koji to Evitin deo ličnosti danas ima Madona. Evita je zapanjujuće otporna, pronicljiva i inteligentna žena. Pobedila je voljom i talentom. Sačuvala je kućište i sebe utkala u neizbrisivu priču o svojim korenima. Doprinela je reafirmaciji ženskog identiteta. Ona otkriva i ono što skriva. Evitu će zameniti dovršene slike nje same. Jedinstveno - ženske slike, kakve su Frida Kalo i ovovekovna Madona.
E. G.
27.11.07 Večernje novosti
Mitovi sadašnjice
Tango za Evitu, Mirjana Marinšek Nikolić
ROMAN „Tango za Evitu“ – Mirjane Marinšek – Nikolić, pisca, naučnice i novinarke, sa podnaslovom „Roman o argentinskom Tangu“, govori o tajni te igre, ali i o zagonetnom susretanju sa Evitom Peron, plesačicom i spisateljkom te nacije.
Svako poglavlje romana započinje tumačenjem stilskih figura tanga i njihovih naziva, tzv. Plesne koreografije, a autorka dočarava preplet tela, erotiku pokreta i povest bordela. Između fragmenata dokumentarističke građe, izmešanih stvarnosti i događaja, spisateljka „meša“ život knjige sa ličnostima Evite Peron i popularne pevačice Madone, koje kao mitovi sadašnjice traju i trajaće i dalje. Susretanja započinje u tango-predgrađima Buenos Ajresa. Uvezane u koreografiju i simboliku tanga, istovremeno filozofiju života i erotike, autorka Evitu i Madonu prikazuje kao oličenja neponovljivih ličnosti.
– Jedan plan su isečci iz novina o argentinskoj stvarnosti, a drugi pretakanje te stvarnosti u umetnički doživljaj koji postaje neka vrsta nove (političke) stvarnosti – kaže Mirjana Marinšek – Nikolić. – O Eviti nije sve rečeno. Ona se otkriva. A to kakve su pobude stajale iza njenih dela, koja, merena ljudskom merom, nisu mala, pokazuje sadašnji trenutak. Nije li novoizabrana predsednica Argentine Kristina Fernandez-Kiršner i sama izjavila da je oličenje nove Evite? I tu se krije osnovna zagonetka koju pokušavam da odgonetnem: Šta se to dešava, pa da u današnje vreme započne mitomanija? Prava potraga za svim tim Če Gevarama, Evitama, Fridama i Madonama? Ne zna se kako su ta ljudska bića sa svim mogućim otežavajućim okolnostima ovoga sveta uspela da u svom životu prerastu u oličenje duha vremena. Za sva vremena.
Na stranicama ove knjige, spisateljka ostavlja mogući dvosmisleni odgovor o tome: ima li umetnost igre moć nad životom?
D. B. M.
23.11.07
Ugriz smrti
Tango za Evitu, Mirjana Marinšek Nikolić
Malena canta el tango como ninguna: to su reči čuvenog tanga koje govore o tome kako ga ta izvesna Malena peva kao nijedna.
MALENA
(1942)
Tekst: Omero Mansi
Muzika: Lusio Demare
Malena peva tango kao nijedna
a svakim stihom srce svoje zalaže,
na travu predgrađa miriše njen glas,
Malenin glas vuče tugu, bandoneon.
Možda je još u detinjstvu taj glas ševe
poprimio mračni prizvuk sokaka
ili je Malena ona ljubav koju jedino
peva alkohol...
Mirjana Marinšek Nikolić, pak, ne pije.
Ne puši.
Samo piše.
A i igra, valjda zato što je doktorirala informatiku.
Informatika, kao i matematika uopšte, stvar su čistog ritma. Mirjana piše kao nijedna, pa i kad se u najnovijoj knjizi okreće upravo tangu. Ona piše tako da tek u pokušaju da savladamo osnovne korake njene proze, mi konačno shvatamo da i čitanje može da postane itekako složena, ali ipak igra. Dodatne sinkope stvara sam slog knjige, jer bi čitaocu svakako bilo lakše da se uvede u autorkin način vođenja svojih saigrača kada bi se različitim fontovima ukazivalo na različite instrumente ili muzičke ključeve, ali i na različite planove slike kod Fride Kalo, slikarke koja se u prethodnoj Mirjaninoj knjizi pojavljuje kao jedna od tri Fride iz naslova. Dakle, različitim fontovima bi trebalo dodatno zasenčiti platno, dodatno ozvučiti tango Mirjaninog ukupnog književnog postupka.
Taj postupak, međutim, i uza te tehničke primedbe, zapravo potrdvđuje da, ako Malena i peva kao nijenda, to Mirjana piše ispred svih.
Jer, Mirjana piše kao da su zapravo mašine progovorile. Piše kao da su ljudi tek provodnici tehnologije. I nije daleko od istine.
Nije tako davno bilo kad su naučnici upozoravali da će u nekoj dalekoj, ali ipak budućnosti, ljudi postati kućni mezimci robota. Ta budućnost je u stvari odavno već počela. Ljudi su igračke; čitavi narodi tek lego-kocke.
A Mirjana, sa svojim darom još i za kombinatoriku i kod jezičkih asociacija, svojim pisanjem se i za to vreme ravnopravno naveliko igra sa elektronskim spravama.
Pri tom, kao i u Fridinom slučaju, ništa jednostavnije nije bilo. Trebalo se je samo dosetiti. Mirjana se dosetila pa je napisala svoju knjigu o slikarki o kojoj je inače već bilo sve rečeno.
I o Eviti je sve rečeno. Pa se opet ništa ne zna. Ne zna se kako je to biće sa svim mogućim otežavajućim okolnostima ovoga sveta uspelo da u svom prekratkom životu preraste u oličenje duha vremena za sva vremena.
Eva Duarte je bila siromašna, bila je provincijalka i bila je vanbračna. Uz to, bila je žensko. U argentinskom društvu, koje se u celoj Latinskoj Americi odlikuje time što ipak ima i jedan žilavi građanski stalež, pedesetih godina minulog veka osnovna podela na latifundije i bezemljaše bila je gotovo nepremostiva, što deluje paradoksalno, jer je pomenuti srednji sloj tada bio još ponajsnažniji. Tih godina je mlada ružnjikava crnka stizala iz svoje zabiti u mamutski velegrad, dakle u Buenos Ajres, koji i danas predstavlja lavlju glavu cele zemlje. U sredinu tada neosporavanog mejn-strima katoličkog morala stigla je kao dete spornog porekla. Stigla je kao žena u okruženje ukorenjenih mačo-pravila, pa i podalje od javnog ponašanja, uglavnom izuzetno učtivog prema ženi kao ukrasu: kruta pravila se posebno odnose na raspodelu vlasti. Uprkos takvim hendikepima, ili upravo zbog njih, Evita je preokrenula poredak činjenica i za narod prerasla u ostvarenje nedostižnog sna množine, dok za vrhunske kreatore svetske mode naknadna plavuša postaje pokretni dokaz sopstvenog umeća, a za sve ostale političare i druge krojače sudbina, uključujući tu i Perona – njenog muža, saučesnika i suparnika – u neugodnu a nezaobilaznu stvarnost. Posle njene smrti, zlu ne trebalo, izrađeno je nekoliko kopija njenog mumificiranog tela izjedenog leukemijom, mada godinama posle toga kao da se nad svakim kovčegom nadvila faraonska kletva. O tome je, dakle, sve rečeno, a naročito u knjizi Tomasa Eloja Martinesa, koja, napisana na osnovu višedecenijskog autorovog istraživanja faktografske građe i prikupljanja teško dostupnih ili namerno zaturenih svedočanstva, pod naslovom Evita prevedena je i na srpski, i to u godinama u kojima je na ovim prostorima vladala jedna farbana crnka.
Mirjana Marinšek Nikolić se osvrnula na Evitu, istražila mit o njoj i svojom knjigom osvežila nam je zapravo svest o tome da istina večito ostaje u onom jedanaestom podatku, ako nam je recimo deset ponuđeno na uvid.
A u stvari, preko biografskog predloška koje autorka koristi i kao povod za dalekosežna razmišljanja o umnoženim tokovima neuhvatljivog, ona nam slikovito predočava i tumači stilske figure tanga i njihove nazive. Ti nazivi već sobom predstavljaju vrstu kraće pesničke forme, s tim što je organizacija prozne knjige Mirjane Marinšek Nikolić jedan veliki tango po sebi. Naizgled, ništa jednostavnije, nego na taj način oživeti časove tanga i među strasnim ljubiteljima tog plesa strasti, i među sladokuscima drugačije književne artikulacije uopšte. Trebalo je samo da se neko ipak i doseti i takvog smrtonosnog ugriza, na španskom: mordida mortal; u tangu: metafizika uklještenja, počev od nogu...
Silvija Monros-Stojaković
26.10.07 B92
Tango za Evitu
Tango za Evitu, Mirjana Marinšek Nikolić
Osnovni motiv romana „Tango za Evitu“ spisateljke Mirjane Marinšek Nikolić (kao i u prethodnom“Tri Fride“) je bavljenje (južno)američkim mitovima - u ovom slučaju ženskim "ikonama" - likovima koje su obeležile ovaj vek, a kao mitovi i fenomeni sadašnjice - traju i trajaće...
Reč je o Fridi, Eviti i naravno, Madoni.
"Upakovane" u koreografiju tanga i simbolike u izvođenju ovog (ne samo) plesa, već i filozofije života i erotike, one su oličenje ličnosti... današnjim rečnikom označene kao Personality.
Moćne, voljene i - jedinstvene.
I tu se krije osnovna zagonetka koju pred nas stavlja spisateljica: šta se to dešava, pa da u današnje vreme započne prava potraga za mitovima? Heroinama, ikonama novog doba?
U romanu, spisateljica vešto koristi svoje prisustvo i odsutvo, stvarno i imaginativno, dodeljije sebi ulogu naratorke i plesačice, ljubavnice i protagonistkinje, sledi Madonu u ulozi Evite, sveprisutna u dalekom, ali fikciono bliskom Buenos Ajresu.
Piše: Linda Abusheir
20.09.07
Tango za Evitu
Tango za Evitu, Mirjana Marinšek Nikolić
Osnovni motiv romana „Tango za Evitu“ spisateljke Mirjane Marinšek Nikolić (kao i u prethodnom“Tri Fride“) je bavljenje (južno)američkim mitovima - u ovom slučaju ženskim "ikonama" - likovima koje su obeležile ovaj vek, a kao mitovi i fenomeni sadašnjice - traju i trajaće... Reč je o Fridi, Eviti i naravno, Madoni. "Upakovane" u koreografiju tanga i simbolike u izvodjenju ovog (ne samo) plesa, već i filozofije života i erotike, one su oličenje Ličnosti...današnjim rečnikom označene kao Personality. Moćne, Voljene i - Jedinstvene. I tu se krije osnovna zagonetka koju pred nas stavlja spisateljka: šta se to dešava, pa da u današnje vreme započne prava potraga za mitovima? Herojinama, ikonama novog doba?
U romanu, spisateljka vešto koristi svoje prisustvo i odsutvo, stvarno i imaginativno, dodeljije sebi ulogu naratorke i plesačice, ljubavnice i protagonistkinje, sledi Madonu u ulozi Evite, sveprisutna u dalekom, ali fikciono bliskom Buenos Ajresu.
Linda Abusheir
