01.01.00
Danas
21.07.2001.
Spijuni, obavestajci i ostali...
Paideia je nedavno predstavila novi naslov "Tajne operacije ruskih specijalnih sluzbi od IX do XXI veka", znalacki i sa umecem prevedene sa ruskog, u "interpretaciji" Vere Horvat, proslogodisnjeg laureata nagrade Milos N. Djuric. Rec je o delu koje je zatalasalo citalacku publiku sirom sveta, a na ruskom je prvi put objavljeno prosle godine u Moskvi. "Tajne operacije ruskih specijalnih sluzbi" je delo koje sadrzi niz novih i potpuno nepoznatih podataka koji se odnose na, verovatno, najzanimljiviji deo ruske istorije - delatnost njene siroko razvijene i do apsurda primenjivane spijunske sluzbe.
"Ova knjiga donosi niz nepoznanica koje se odnose na obavestajne i kontraobavestajne sluzbe iz davne, ali i najsavremenije ruske istorije, kao i niz pripovesti i pitoresknih storija, koje obiluju neverovatnim cinjenicama, koje su se ipak dogodile", objasnjava Vera Horvat i dodaje da je knjiga sacinjena od napisa niza autora, medju kojima su i naucnici, ali i visoki funkcioneri "specijalnih sluzbi".
S. D.
Politika
17.07.2001.
TAJNE RUSKIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI OD IX DO XXI VEKA
Od handžara do hladnog rata
Zbornik donosi malo ili nikako poznate dokumente o istoriji jedne od najteže osvojivih svetskih citadela tajnih službi. - Priča o knezu Igoru, o Petru Velikom, o nepoznatom Kutuzovu...
Knjiga "Tajne operacije ruskih specijalnih službi od IX do XXI veka", objavljena prošle godine u Moskvi, zainteresovala je mnoge izdavače u svetu. Zapad se, i inače, u poslednje vreme sa posebnim interesovanjem bavi Rusijom, i najnoviji broj "NJujork tajms buk rivjua" upravo preporučuje dva dela posvećena istoriji ove zemlje, nastala iz pera uglednih anglosaksonskih istoričara. Prevrednovanje istorije Rusije, čiju snagu u određenom periodu prošlosti jedan od dvojice autora poistovećuje sa slavnim danima Habzurške monarhije, ne može, međutim, da prođe i bez uvida u tajne ruskih obaveštajnih službi, makoliko neki detalji iz njihovih delatnosti pokatkad pikantno i romaneskno zvučali.
Delo "Tajne operacije specijalnih ruskih službi..". sadrži niz do sada malo ili nikako poznatih podataka i dokumenata o istoriji jedne od najteže osvojivih svetskih citadela tajnih službi. Da li je stoga neobično što je ovako zanimljivo štivo odmah zainteresovalo naše izdavače? Do autorskog prava došla je "Paideja" i, zahvaljujući prevodiocu Veri Horvat, ta knjiga se upravo pojavila i kod nas.
Uz "pomoć" otrova i mačeva
Autori tekstova ovih svedočanstava epohe nastanka i razvoja ruske obaveštajne i kontraobaveštajne službe od utemeljivanja ruske države do današnjih dana su naučnici, publicisti, ali i visoki funkcioneri specijalnih službi, od Andreja Saharova, Vitalija Šeremetjeva, Aleksandra Zdanoviča do Vasilija Stavickog, pukovnika savremene FSB, idejnog tvorca i koautora knjige, priča Vera Horvat, prevodilac, inače prošlogodišnji laureat nagrade "Miloš N. Đurić" za prevod zbirke stihova V. Sosnore sa ruskog jezika.
Prema rečima Vere Horvat, serija članaka sa temama iz dalje prošlosti obrađuje do sada nepoznatu ulogu obaveštajne i kontraobaveštajne službe koja je već postojala u državi Olega, kneza Igora i Jaroslava Mudrog. Iz njih, između ostalog, doznajemo ko su bili vrhunski obaveštajci s kraja prvog milenijuma, kako su se infiltrirali na evropske dvorove, kao i činjenicu da su mnoge mlade države svoje ravnopravno partnerstvo zadobijale tek posle "demonstracije sile". Iz sjajnog Saharovljevog teksta saznajemo kako je to izvela Rusija u Konstantinopolju, sredinom 9. veka.
"Rani period" odnosi se i na problematiku "nužne smrti", zapravo dramu silaska sa vlasti uz "pomoć" otrova, handžara, mačeva, bombi, mastionica ili jastuka... Samo su najređi, piše Vladimir Plugin, mogli računati na luksuz da sa ovog sveta odu prirodnom smrću.
Uzdizanjem ruske imperije i razvoj obaveštajnih službi imao je svoj posebni tok u doba Petra Velikog i Katarine II; diplomatske i obaveštajne aktivnosti na njihovom dvoru u knjizi "Tajne operacije ruskih specijalnih službi..". opisali su Sergej Maculenko i Vitalij Šeremetjev.
Legendarni ruski vojskovođa Kutuzov, prema priči Vere Horvat, u knjizi o ruskoj špijunaži je i genijalni diplomata, poliglota i obaveštajac najvećeg formata ali ne gubi ni kao jednako dobar strateg "i na Marsovom i na Hermesovom polju". Kutuzovu je pošlo za rukom ono o čemu su mnogi samo sanjali - da zadobije poverenje Turaka, da boravi i pregovara u "kalifovom ružičnjaku", to jest haremu i ostane živ, da se koristi tuđim slabostima ne otkrivajući sopstvene...
Priča o lažnoj kćeri
Da li bi trebalo u čitanju preskočiti i priču o najumnijoj ženi Rusije, prijateljici Katarine îî, Jekaterini Romanovoj Daškovoj, neka odluči budući čitalac. Ali, kritika podseća da je Jekatarini Romanovoj pala u deo uloga da za rusku stvar pridobije intelektualnu elitu zapadne Evrope. Sledeći taj cilj, Jekaterina je umom očarala Didroa i Voltera i doprinela ne samo "marketingu", već i političkoj stabilnosti svoje države u evropskim okvirima.
Knjiga o istoriji ruske obaveštajne službe puna je pripovesti, storija i istorijskih zapisa. Jedan od njih je i onaj o lažnoj kćeri Jelisavete îî, koji obiluje zapletima i pikanterijama dostojnih avanturistička romana. Kneginja Daraganova, to jest Tarakanova, to jest Voldomira, Zelinska, Šel, Ali Emete, Pugačova... pretenduje na ruski presto, a proganja je, raskrinkava i uništava grof Orlov, eto osnove za surovu, romantičnu, neverovatnu, ali istinitu priču o neutaživoj želji za vlašću i suprotstavljenoj joj nepotkupljivoj vernosti. Ali, to je priča iz nekog drugog vremena, davno prošlog. Bar ova o - romantici.
Drugi deo knjige, upozorava Vera Horvat, mnogo je manje romantičan; bavi se bližom nam istorijom, počev od analize profila, kadrovske strukture, organizacije i zadataka ruskih specijalnih službi u doba poslednjih iz dinastije Romanovih i njihovog uticaja na formiranje prvih postrevolucionarnih organa državne bezbednosti, sve do uloge obaveštajaca u "hladnom ratu" i savremene borbe FSB sa svetskom narkomafijom.
Teror i "čistke"
Čitalac će svakako biti iznenađen mnogim pričama - kao što je ona o tajnim laboratorijama Rajhsvera u Rusiji tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka, u vreme kada je Nemačka, zaobilazeći odredbe Versajskog ugovora o kontroli razvoja vojne industrije, prenela neke od svojih fabrika i vojnih škola na teritoriju SSSR. Celo jedno poglavlje govori o rođenju ČK-specijalne komisije za obračun sa kontrarevolucionarnim pojavama - naročito sabotažom, kada je kontraobaveštajna delatnost gotovo zamrla zbog koncentrisanja svih potencijala na borbu sa "unutrašnjim neprijateljem". Ipak, posebnu vrednost knjizi daju tekstovi koji se tiču sovjetskog "obračuna sa belom emigracijom" na teritoriji zapadne Evrope. "Osim obilja dosad nepoznatih podataka, oni pružaju i mogućnost jednog sasvim posebnog uvida u eroziju mehanizma i greške u funkcionisanju aparata državne bezbednosti, koji će u Staljinovoj epohi postati sinonim za nečuvenu represiju, teror, "čistke" i druge "specijalitete" specijalnih službi koje su u to vreme od "korisnih slugu" patološki pervertirane u zle gospodare", reči su prevodioca Vere Horvat.
Ova epoha u knjizi je zastupljena tek implicitno i bez očekivanog prevrednovanja. Zato su, napominje naša sagovornica, "karika koja nedostaje" za našeg čitaoca već dve dobro znane knjige Vitalija Šentalinskog o tajnim arhivima KGB. Kako saznajemo, "Paideja" priprema i treći tom iz ove serije.
A. Cvijić
