01.01.00
Blic 24.02.2000.
Mirjana Mitrović: Istorija nas ne uči preterano. Moj zaključak iz literarnog bavljenja istorijom je da dobro ne pobeđuje. Ono postoji i njegova moć je u tome da postoji, bez obzira kolike su te ale i aždaje koje na njega nasrću
Sudar na kalemegdanskom grebenu
Mirjana Mitrović je autor koja je nedavno u izdanju "Stubova kulture" objavila knjigu "Sveto stado". Literarna obrada dva naročita perioda u istoriji Balkana - epohe Nemanjića i austrijske dvadesetdvogodišnje vladavine Beogradom - ova knjiga uspešno približava atmosferu koja je tada vladala u Srbiji. Opisima ljudskih sudbina kroz koje su se prelamali krupni događaji, ona objašnjava i sve zakulisne radnje, klanovske borbe i dvorske intrige koje su oblikovale život na tom prostoru i, posredno, utvrđivale svojevrsne zakone pod čijim smo nevidljivim uticajem i danas. Kakva je svrha posezanja za "izgubljenim rajem" naše istorije, ali još više, na koji način je Mirjana Mitrović uspela da dočara tu atmosferu i tako upečatljivo objasni događaje, pitanje je na koje autorka odgovara:
"Poslednjih godina se suočavamo sa romantičarskom rekonstrukcijom istorije. Takav prilaz se meni nije dopao iz više razloga. Glavni razlog koji je presudio da ne pribegnem takvom metodu jeste što takav pristup nije istinit i nije literarno upotrebljiv. Istorija je meni poslužila da sama sa sobom rasčistim neka pitanja koja aktuelni trenutak postavlja. Mi govorimo i često se pozivamo na zlatno doba Nemanjića, i ono zaista jeste neki osnov naše istorije, ali zaboravljamo da je taj veliki župan Nemanja ostavio poruku svojim potomcima da moraju priznavati centralnu vlast cara na istoku, to je tada bio vizantijski car, i ugarskog kralja na zapadu. On je dakle sasvim dobro ocenio mesto njegove države u svetu u kome je živeo, a pritom ga to ni u čemu nije omelo da postavi pravne i duhovne temelje toj državi preko manastirske kulture kojom se i danas ponosimo".
Još jedna manje poznata epoha, početak 18. veka, bila je po svojim rezultatima "zlatno" doba. Austrijsko osvajanje Beograda i njegovo pretvaranje iz turske karaule u evropski grad, u domaćoj istoriji je iz nekih razloga manje poznat period. Šta je proizašlo, što je vidljivo i danas, iz sudara dve civilizacije na kalemegdanskom grebenu?
- Period prve polovine osamnaestog veka, gde se srpski narod, a sa njim i radnja moje knjige, sele severnije, dovodi u naš fokus Beograd. Malo znamo da su se u to vreme nad Beogradom i velikim delom Srbije na vlasti smenjivali Austrijanci i Turci. Austrijanci, posle požarevačkog mira koji se pojavljuje kao tema u jednoj priči, dvadeset i dve godine držali su Podunavlje i Beograd, a princ Eugen Savojski je napravio ono čime se mi danas ponosimo - kalemegdansku tvrđavu. I danas se Beograd nalazi tačno na pola puta između Beča i Istanbula, i danas mi imamo situaciju da se ta dva duha i te dve strukture sučeljavaju u Beogradu i smenjuju. Koliko god mi sada tvrdimo da smo jedan evropski narod, mi ne možemo da se oslobodimo tog orijentalnog, koje je takođe vrlo prisutno.
Pitanje Beograda kao grada koji je u bukvalnom smislu više vekova bio početak jednog i kraj drugog sveta, stoji i danas. U kojoj meri?
- Jasna i vidljiva granica dva sveta više ne postoji, ali je ima u načinu razmišljanja. Postoji konstruktivizam, koji možemo smatrati hladnim, i koji je simbol Zapada, i ta neka orijentalna sladostrasna i surova svest koja nam je ostala. Takav sudar je očit kod nas, jer smo mi ostali na staroj granici, ali sa modernizacijom sveta i migracijama u dvadesetom veku, vidimo da se ta dva osnovna načina razmišljanja u celoj Evropi sada susreću. Ali i tu oni ostaju konzervativni i ne prožimaju se, čineći sav trud onih koji su za multikulturalno društvo jalovim. Ti mentalni sklopovi se kod nas i dalje smenjuju. Nedavno smo imali period kad smo mislili da evropska svest preovladava, to je bilo pre dvadesetak godina, dok smo danas svedoci da Levant vlada. To je isto smenjivanje kakvo je vladalo u početku, u osamnaestom veku, na istom prostoru. U mojoj knjizi jedan od glavnih likova, austrijski princ Eugen Savojski, prikazan je kao veliki poštovalac satova, odnosno u prenesenom smislu poštovalac vremena. On je verovao da je jednoj civilizaciji potrebno vreme da se razvije i zaživi. Vreme koje je on imao na raspolaganju u Beogradu i Srbiji nije bilo malo, ali nije bilo dovoljno. U našem prostoru stvari se isuviše brzo događaju i smenjuju da bi jedan staložen sistem mogao da pokaže svoju vrednost i da bi mogle da se izgrade tvrde građevine, kako je princ Eugen voleo da kaže. Prve tvrde građevine u Beogradu napravio je despot Stefan Lazarević, koje su Turci kasnije u više navrata rušili dok su nešto i nadograđivali.
Da li je istorija odista učiteljica života?
- Istorija nas ne uči preterano. Moj zaključak iz literarnog bavljenja istorijom je da dobro ne pobeđuje. Ono postoji i njegova moć je u tome da postoji bez obzira kolike su te ale i aždaje koje na njega nasrću. Čak i posle dugih i mračnih perioda. Mera kojom pojedinac meri smene lošeg i dobrog je njegov život, i prema tome vrednuje epohe i civilizacije. Istorija ih vidi drugačije.
Branimir Gajić
01.01.00
Danas
08.02.2000.
Predstavljena knjiga "Sveto stado" Mirjane Mitrovic
Fantastika istorije
Autorka svojevremeno zapazenog romana "Autoportret sa Milenom", Mirjana Mitrovic, objavila je u Stubovima kulture knjigu pripovedaka "Sveto stado", o kojoj su na promociji u Kulturnom centru Beograda govorili urednici - izdavaci Gojko Bozovic i Ivan Radosavljevic. Autorka je citala najzanimljivije delove pripovedaka.
Po misljenju kriticara "Sveto stado", kao knjiga koja predstavlja celoviti pripovedacki projekat, ispricana je na sasvim osoben nacin, skoro nepoznat istoriji srpske knjizevnosti. Takav nacin se zasniva na koriscenju istorijskih izvora (srpski srednji i 18. vek) i citata koji se odnose na srednjovekovnu knjizevnost transponovanih fantasticn(k)im i simbolickim sredstvima u novu pripovednu realnost koja nadilazi samu istoriju. Posebni kvalitet knjizi daje osebujni jezik koji se pripoveda. Ova fantasticna i "umetnicka istina" istorija Mirjane Mitrovic mogla bi nas poduciti vise no sto nas uci sama istorija kao niz vaznih drusvenih dogadjaja, smatraju trednici ovog izdanja.
O. S.
