Alen Badiju (1937 – ) jedan od najuticajnijih savremenih francuskih filozofa, cenjen i kao matematičar, romansijer, dramski pisac. Šef je katedre na prestižnom pariskom École Normale Supérieure i osnivač Međunarodnog centra za proučavanje filozofije u Parizu. Dugo je na sebe skretao pažnju kao neomarksista redovnim komentarisanjem političkih događaja i tvrdnjom da je „komunizam jedina raspoloživa ideja u ljudskoj povesti“. Analitičar demokratije koji poručuje da „ne učestvovati u otporu znači ne misliti“, odnosno da se otporom zadobija novi vid emancipacije u odnosu na „kapitalo-parlamentarizam“. Pisao je o konceptima Bića, Istine, Događaja i Subjekta na način koji, tvrdi on, nije ni postmoderan ni jednostavno ponavljanje modernosti. Početkom 21. veka proglašen za jednog od najvećih mislilaca Evrope.Godine 1964. objavljuje roman „Almagest”. Slede filozofska dela „Može li se misliti politika?”, „Biće i događaj”, „Manifest za filozofiju”, „Etika”, „Logike svetova”, „Komunistička hipoteza”, „Platonova država” i dr. U srpskom prevodu uz brojne tekstove pojavili su se: „Pregled metapolitike” (Filip Višnjić, 2008), „Sveti Pavle: utemeljenje univerzalizma” (Albatros plus, 2010), „Pohvala ljubavi” (Adresa, 2012), „Pohvala pozorištu“ (Adresa, 2014), „Čega je Sarkozi ime“ (Edicija Jugoslavija, 2014), „Teorija subjekta” (Centar za nove medije kuda.org, 2015) „Naša nevolja dolazi izdaleka, naše zlo dopire nadaleko“ (Akademska knjiga, 2016).
26.06.10 Danas
Od Alena Badijua do studija o Njegošu
Izdavačko preduzeće iz Beograda, Albaros Plus, nastalo krajem 2008. godine, sa urednikom Jagošem Đuretićem na čelu, objavilo je dosad 36 naslova. Među poslednjim objavljenim knjigma su Sveti Pavle, utemeljenje univerzuma čuvenog francuskog filozofa Alena Badijua, zatim Stanja pripravnosti savremena poljska poezija i Nastanak političkog kod Grka Kristijana Majera.
U delu Sveti Pavle, utemeljenje univerzalizma, koje je preveo Radoman Kordić, Alen Badiju se vraća temi kojom je bio opsednut u mladosti, i ovako objašnjava zašto je na nejasni lik svetog Pavla preneo breme filozofske bliskosti: "...Što se nas tiče, u Pavlovom delu će nas privući jedinstvena veza koju je formalno mogućno razdvojiti od bajke i koju je upravo Pavle izmislio: veza koja uspostavlja prelaz između stava o subjektu i ispitivanja zakona. Recimo, kod Pavla je reč o ispitivanju zakona koji može da strukturiše subjekt, potpuno lišen identiteta, i upućen na događaj, čiji je jedini dokaz upravo to što ga subjekt objavljuje".
Pregled savremene poljske poezije, koji je priredio i preveo Aleksandar Šaranac predstavljajući 44 autora, praćen je pregledom savremene poljske likovne umetnosti, koji je priredila Joana Rošak, i sama mlada poljska pesnikinja. Oba priređivača ograničila su se na izbor autora rođenih posle 1960. godine, i knjiga je opremljena veoma iscrpnim informativnim i kritičkim predgovorima. Kad je reč o izboru poljske poezije, autor Šaranac najvećim delom predstavlja generaciju koja je 1986. godine osnovala časopis BruLion (Pismo Nosom) i koja je izvršila revolucionarni preokret u poljskoj književnosti unoseći u nju, na svoj andergraund način, pojam ličnog stvaralaštva koje dodiruje obične stvari. Od 1989. godine časopis se polako gasi, a većina autora prilazi etabliranim glasilima novog poretka nastalog posle pada komunizma.
Knjiga Kristijana Majera Nastanak političkog kod Grka predstavlja jedinstvenu raspravu o fenomenu političkog kao i epohalnom nastanku demokratije polisa koja je povesno obeležila starogrčki svet. Autor pojam političkog ne razmatra sui generis, već svet polisa sagledava kroz prizmu vaskolikog kulturnog postignuća antičkih Grka: od Eshilovih Eumenida do Herodotove Istorije, pribegavajući vrlo pažljivoj analizi znamenitih Klistenovih reformi i njihovih posledica po svakodnevni život starih Grka. Kristijan Majer savremenom čitaocu u dopadljivoj esejističkoj formi dočarava neponovljivu strast građana antičkog polisa da utemelje pravednu ljudsku zajednicu koja će do danas ostati nedostižni politički ideal modernog doba.
Knjige Izdavačkog preduzeća Albatros Plus koje su takođe nedavno predstavljene su prva dva naslova ovogodišnjeg kola edicije Albatros, koju uređuje Mladen Vesković. U pitanju su studije O tragičkom pesniku (Njegoševe pesme) Mila Lompara i roman Montana Aleksandra Jugovića.
I. Matijević
