Rođen 1946. u selu Skočić kod Zvornika, Bosna i Hercegovina. Po profesiji je novinar, a po obrazovanju je ekonomista. Od 1968. do 1970. bio novinar fabričkog lista Viskoza u Loznici. Od 1971. do 1973. bio je predsednik Saveza omladine Srbije. Od 1973. do 2008. novinar Večernjih novosti u Beogradu. Od novembra 1998. do marta 2000. glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“ i direktor Kompanije Novosti a.d.
O nepoznatim stranicama iz Titove biografije i kontroverzama iz naše novije prošlosti, pisao je i u mnogim drugim srpskim i jugoslovenskim listova i časopisa, a u inostranstvu u „Večernjoj Moskvi“ i bečkom „Forumu“. Pored vodećih beogradskih arhiva, šest puta je boravio na arhivskim istraživanjima u Moskvi.
Objavio je 17 publicističkih i istoriografskih knjiga: „Neizvesna prošlost“, 1986; „Lanci dogme“, 1988; „Kada Tito, Kako Tito, Zašto Tito“, 1989; „Tito agent Kominterne“, 1990; „Oproštaj bez milosti“, (koautor s Jovanom Kesarom, 1990); „U krvavom krugu – Tito i raspad Jugoslavije“ (1993, drugo izdanje pod naslovom Slom Titovog carstva 1999); „Ode vožd (pad Slobodana Miloševića)“, 2001; „Vatre i potop – u vrtlogu porodičnog srbolenda“, (koautor s Dejanom Lukićem), 2001; „Srbija zemlja neobjašnjiva“, 2003; „Svetac i magle“, 2005; „Raspeto Kosovo“, 2006; „Iskušenja srpske elite – dokumenti o radu Srpskog kulturnog kluba“, 2006; „Tito, tajna veka“, 2009. (prevedena na sve jezike naroda bivše Jugoslavije u tiražu od 61.500 primeraka); „Titov dnevnik“, 2009; „Tito, strogo poverljivo – arhivski dokumenti“ (koautor sa Zvonimirom Despotom), 2010; „Vreme jedne mladosti“ (koautor s Đokom Stojičićem i Miroslavom Markovićem), 2010; „Draža - smrt duža od života“, 2012.
Hrvatski i slovenački istoričari i novinari proglasili su ga 2009, odnosno 2010. godine, za „najboljeg poznavatelja Tita u svijetu“ i za „najvećeg svetskog titologa“.
Osim u republikama bivše Jugoslavije, Simićeva biografija Josipa Broza Tita objavljena je i u Poljskoj, Bugarskoj, Austriji i Nemačkoj.
28.07.05 NIN
Enigma Broz
Svetac i magle, Pero Simić
Ličnost Josipa Broza Tita i njegova politička aktivnost privlačili su pažnju naučnika, publicista i novinara i o njemu je napisano na hiljadu apologetskih ali i negatorskih i najmanje dokumentarnih knjiga na našem i stranim jezicima. Međutim, još nema kritički napisane njegove biografije, koja bi pojasnila mnoge kontroverze iz njegovog dugogodišnjeg života i njegove uloge kao političara. Još uvek je njegova biografija obavijena misterijama, od datuma rođenja, identiteta, njegove uloge u KPJ, dok nije došao na njeno čelo pa i kasnije, kada je namerno zamućivao svoju biografiju držeći se na distanci od saradnika ali i porodice. Sve je to doprinelo da nam deluje kao zagonetna ličnost.
U vremenu kada su mnogi posustali da razreše enigmu Tito, Pero Simić je uporno oko dve decenije istrajavao tragajući za novim dokumentima u stranim i našim arhivima da bi, kako sam piše, pomoću njih rasterao “magle” oko Titove biografije. On je već objavio nekoliko knjiga o Titu. Za razliku od prethodnih, u ovoj knjizi se odrekao interpretacija, pustio da dokumenta govore o Titu, uz neophodne komentare i vešto izvučene podnaslove, koji privlače pažnju čitalaca, jer karakterišu sadržinu određenih dokumenata.
Ova knjiga odabranih dokumenata sadrži ih oko 150, koji uglavnom nisu dosada objavljivani a potiču iz perioda od 1935. do 1975. godine. u njoj je Tito zastupljen u svim svojim aktivnostima kao neumorni boljševički funkcioner, kao vođa revolucije, koji se svim sredstvima bori da osvoji vlast, kao polovični reformator staljinizma i lider nesvrstanih zemalja i kao akter i posmatrač slabljenja Jugoslavije. Pri odabiranju arhivske građe o Titu, Simić je primenio dva kriterijuma: da u knjizi objavi što više dokumenata, koja dosada nisu publikovana i da odabrani dokumenti omoguće čitaocima da što šire upoznaju Titovo vreme i sve strane njegove zanimljive ličnosti.
Imajući u vidu ove kriterijume, centralno mesto u zborniku zauzimaju Titove moskovske godine, koje su najmanje poznate, kao i poslednje godine njegove vladavine, koje zbog nedostupnosti arhivske građe nisu mogle biti istraživane. Iz prvog perioda 1935-1941. posebno vredna pažnje su dokumenta iz Titovog i drugih dosijea jugoslovenskih komunista iz bivšeg arhiva Kominterne i nekoliko desetina dokumenata iz arhiva NKVD-a iz kojih nedvosmisleno proizlazi da je Tito u to vreme kombinovao obaveštajnu sa partijskom aktivnošću. Iz objavljenih dokumenata u ovoj knjizi potpunije se sagledava njegova aktivnost da ga Kominterna imenuje za generalnog sekretara KPJ po cenu odricanja od bivših drugova rukovodilaca KPJ, koji su nestali u staljinističkim čistkama, zahvaljujući i negativnim karakteristikama, koje je pisao o njima pa i o svojoj venčanoj ženi Luci Bauer.
Posebno mesto u ovom selektivnom zborniku zauzimaju dokumenta iz Titovog ličnog arhiva, koji najpotpunije osvetljavaju način njegove autokratske vladavine. Preko izveštaja raznih podređenih službi znao je šta se svakodnevno dešava u Jugoslaviji a posebno u Beogradu.
Za period socijalizma uneta su i dokumenta iz Arhiva SCG, uglavnom izvodi iz stenografskih beležaka i magnetofonskih snimaka sa sastanaka najužeg rukovodstva SKJ na kojima su se donosile najsudbonosnije odluke za Jugoslaviju. Ova dokumenta rečito govore o tehnologiji Titovog autokratskog režima i mehanizmima na kojima je počivao.
Neke magle oko Tita Pero Simić je uspeo da rastera, kao što je bila Titova tvrdnja da je postao generalni sekretar KPJ 1937. i što se slavilo za vreme njegovog života. Simić je sa svim dokumentima dokazao da je to tek ostvario na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu krajem oktobra 1940. godine. Sa ovom knjigom potpunije se sagledava Titova biografija i način njegove vladavine posebno sa negativne strane, pa će izazvati interesovanje ne samo kod naučnika nego i običnih čitalaca.
Venceslav Glišić
21.03.05 Politika
Nepoznati dokumenti o Titu
Svetac i magle, Pero Simić
Izdavačka kuća „Službenidist" iz Beograda juče js otvorila izložbu svojih kljiga u galeriji Bibliotsks grada Beograda,pa će čitaoci narednih dana moći da pogledaju razpovrsne naslove iz najrazličitijih oblasti kojs je do sada objavio ovajizdavač. „Spužbeni list" ovegodine slavi šest decenija postojanja, a pored službenih državnih akata koje štampa odavno se profilisao kao ozbiljnaizdavačka kuća koja objavljujevrlo vredne paslove i? oblasti prava, istorije, filozofije...Jedna od vrlo značajnih knjigakoje je „Službeni list" objavio,i koja je upravo za jučerašnjupromociju u Biblioteci gracaBeograda stigla iz štamparije,jeste delo Simića pod nazivom „Svetac i magle. Tito i njegovo vreme u novim dokumentima Moskve i Beograda". Ovaknjiga kroz odabrane materijalegovori „o Brozovom dolasku uMoskvu u martu 1935. godine, azavršava se godinama u kojimaon postaje "akter i posmatrač"malaksavanja Jugoslavije, u oktobru 1975."Knjiga sadrži niz do sada nepoznatih dokumepata koje je Simić, poznati istraživač našenovije istorije, pronašao iproučavao od 1990.godine, između ostalog, i u arhivima Kominterne u Rusiji i NKVD. Poredtih dokumenata koji spadaju u najstrašnije jer je Tito u tovreme pisao karakteristike prvacima jugoslovenske KP poslečega su oni bili streljani, izove knjige Pera Simića izranjapotpuna slika o Josipu Brozu ina osnovu dokumenata koji su sabrani po našim arhivima, izporatnog perioda. Nije ni čudošto recenzent knjige „Svetac imagle", profesor dr LjubodragDimić u predgovoru kaže da jedošlo vreme ozbiljnih istraživanja i da knjiga Pera Simićapredstavlja svojevrsnu provokaciju upućenu srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji, i upozorenje na to da generacija kojadanas stvara u srpskoj kulturinema pravo na alibi za sve štonije uradila profesionalno sebaveći savremenom istorijom.Profesor dr Svstozar Stojanović juče je na predstavljanjudela Pera Simića rekao da se iznje, kroz presek istorijskih zbivanja, može sagledati višeslojna ličnost Josipa Broza Tita.Dr Stojanović je naveo primerekako se Tito menjao i formirao,ustvrdivši ca js to ličnost jednog, kako je iz svega izrečenogustvrdio, velikog vlastoborca,velikog vlastodršca i promašenog državnika jer se država pačijem je čelu bio raspala desetgodina posle njegove smrti. Akademik Dragoslav Mihailović juče je pričao i o slučaju svojeknjige „Kada su cvetale tikve" pokojoj je dramatizovana predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu zabranjena iskinuta sa repertoara (o čemu,takođe, svedoči dokument u knjizi Pera Simića), kazavši da sutakve političke odluke kojima seTitova vlast mešala i u kulturuimale za posledicu i tragičnazbivanja, i smrt pojedinih ljudi(u vrlo kratkom vremenu, politički „slomljeni" Bojan Stupica je premiiuo). Mihailović jeizneo i još neke primere kojipredstavljaju Tita kao čoveka koji je osvetoljubiv, i nimalo pozitivan. Ipak, knjiga Psra Simića „Svetac i magle", kako je uuvodnoj reči konstatovao ZoranŽivković, glavni i odgovorniurednik „Službenog lista", govori ne samo o Titovoj ličnostinego i o nama koji smo u tim vremsnima živeli. I zbog toga ćedelo „Svetac i magle" predstavljati nezaobilazno štivo za svebuduće istraživanje Titove ličnosti.
A. Cvijić
