Putovanje u Jerusalim, bez svake sumnje, pojavljuje se kao preovlađujući motiv putopisne proze kroz srednji vek većine evropskih književnosti. U punoj meri potvrdilo se to i u srpskoj književnosti, u kojoj je negovana tradicija pisanog, ali i usmenog, prenošenja iskustava sa putovanja u Svetu zemlju. U tome su posebnu ulogu odigrali pisani vodiči po svetim mestima. Oni su se pokazali kao nezaobilazan podsetnik i literarno prihvaćen obrazac onih koji su nastojali da opišu sopstveno putovanje. Bliskost
i delimična podudarnost retkih srpskih putopisa sa proskinitarionima iskazala se posebno u predočavanju prostora Svete zemlje, njenih brojnih hramova, međusobnih razdaljina, kao i u osvrtima na biblijska zbivanja.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Srpska književnost , Motivi , Sveta zemlja , Putopisi
Ostali naslovi iz oblasti: Književnost i filologija
Izdavač: Čigoja; 2008; Tvrd povez; ćirilica; 24 cm; 297 str.; 978-86-7558-561-9;
