Sveta Gora fruškogorska

Izdavač: Prometej - Novi Sad

Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukacijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti.

"&

quot;Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista (Efemeris, Dani, Sećanja...), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom ruklopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku.

Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona?

U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Krlovaca, i do fruškogorskog sazvežđša Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom.Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka.""

dr Draško Ređep

2. izdanje, 2010; Tvrd povez; ćirilica; 30 cm; 415 str.; 978-86-515-0524-2;

Bogato ilustrovana monografija

Dejana Medakovića - Sveta Gora fruškogorska

Nova knjiga akademika Dejana Medakovića Sveta gora fruškogorska ("Prometej", 2007) predstavljena je juče u podne u Svečanoj sali novosadske Gradske kuće. Ova bogato ilustrovana monografija sadrži više od 500 fotografija i kvalitetne reprodukcije grafika, slika i fresaka. Dejan Medaković je rođen 1922. godine u Zagrebu a Karlovačku gimnaziju završio je 1941. godine. Za vreme rata je kao izbeglica živeo u Beogradu, gde je kasnije diplomirao na Filozofskom fakultetu, na grupi za istoriju umetnosti, i sve do penzije 1982. držao je predavanja. Do 1998. godine bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, za redovnog člana Evropske akademije nauka i umetnosti izabran je 1995. godine, a redovni je član i društva "Leibnicz societe" i "Honoris causa" Rumunske akademije. Od 1997. godine Medaković je predsednik Vukove zadužbine. Pored niza studija i priloga, objavio je i tridesetak knjiga, među kojima i šest knjiga poezije i pet knjiga autobiografske proze pod zajedničkim imenom Efemeris. Medaković je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, a izabran je i za počasnog građanina Sremskih Karlovaca.
– Vrlo mi je teško da govorim o knjizi koja je, zapravo, nastajala decenijama. Od prvog susreta s fruškogorskim manastirima, koji sam imao u petom razredu gimnazije, preko susreta s ruševinama posle rata, pa sve do službenih susreta, kad sam rečenicom "ne dozvolite da nastavimo ustaško delo" apelovao na obnovu manastira. Tako su i nastajali neki od tekstova koji se nalaze u ovoj knjizi. U tim manastirima je sačuvano sve ono što je doneto i sakupljano u raznim prilikama i neprilikama – rekao je Dejan Medaković (na slici). O knjizi su govorili još i episkop sremski Vasilije, Zoran Kolundžija, glavni i odgovorni urednik Izdavačke kuće "Prometej", i dr Draško Ređep, a odlomke iz monografije čitao je glumac Dragan Stojmenović. Program je umetnički upotpunio svojim nastupom hor "Sveti Stefan Dečanski", violinista Florijan Balaž i pijanistkinja Emilija Janjić.