Neki od znakova poravnavanja kod kuće nisu imali nikakve veze s ekonomijom. Mesec dana uoči izbora 2004, pojavio sam se u nedeljnom jutarnjem programu CBS njuza Suočite se s nacijom, koju je vodio dopisnički veteran Bob Šifer. CBS je prethodnih nedelja bio veoma često u vestima zbog izveštaja objavljenog u emisiji 60 minuta Dena Redera o služenju predsednika Džordža V. Buša u vazduhoplovnoj Nacionalnoj gardi, za koje se ispostavilo da je bilo zasnovano na lažnim dokumentima. Posle te emisije u nedelju, Šifer je pomenuo da mu se pre sedam dana dogodila najčudnija stvar. Kada je izišao iz studija CBS, na trotoaru ga je čekao jedan mladi reporter. To uopšte nije toliko neuobičajeno, jer kao i u slučaju svih nedeljnih jutarnjih programa, glavne mreže - CBS, NBC, ABC, CNN i Fox - uvek šalju ekipe u studija svake od njih da se dokopaju intervjua po izlasku gostiju. Ali ovaj mladi čovek, objasnio je Šifer, nije bio iz neke velike mreže. Učtivo se predstavio kao reporter koji radi za veb-sajt po imenu INDC džornel i upitao da li bi mogao da postavi nekoliko pitanja Šiferu. Šifer je, kao učtiv čovek, odgovorio potvrdno. Mladi čovek ga je intervjuisao uz pomoć naprave koja Šiferu nije bila poznata, a onda ga upitao može li napraviti njegovu fotografiju. Fotografiju? Šifer je primetio da mladi čovek nema kameru. Nije mu bila potrebna. Okrenuo je svoj mobilni telefon na drugu stranu i snimio Šiferovu sliku.
"Kad sam sledećeg jutra došao u studio, potražio sam taj veb-sajt i tamo su bili moja slika i intervju, ali je već bilo i tri stotine komentara o tome", rekao je Šifer, koji je, mada veoma svestan mogućnosti onlajn novinarstva, bio zapanjen neverovatnom brzinom, niskom cenom i solističkim načinom na koji ga je taj mladi čovek izložio javnosti.
Bio sam zaintrigiran ovom pričom, pa sam potražio mladog čoveka iz INDC džornela. Njegovo ime je Bil Ardolino i on je veoma simpatičan momak. Intervjuisao sam ga putem onlajna - kako bih drugačije - i započeo pitanjem o opremi koju koristi kao jedan-čovek mreža/list.
"Koristio sam sićušni MP3 plejer/digitalni rikorder (8, 75x 5cm) da dobijem snimak i poseban mali digitalni telefon s kamerom da ga fotografišem", rekao je Ardolino. "Ne toliko seksi kao neki sve-u-jednom telefon/kamera/rikorder (kakav postoji), ali u svakom slučaju dokaz sveprisutne i minijaturne tehnologije. Tu opremu sve vreme nosim sobom u D. C; jer, uostalom, nikad se ne zna. Ono što je možda još veće iznenađenje jeste to koliko je dobro rezonovao gospodin Šifer, stojeći na ulici, nakon što ga je zaskočio nepoznati čovek s pitanjima za intervju. Oborio me je s nogu." Ardolino je rekao da ga je MP3 plejer koštao oko 125 dolara. On je "pre svega napravljen da svira muziku", objasnio je, ali je "takođe pripremljen da bude i digitalni rikorder koji pravi WAV zvučni fajl koji se može prebaciti na kompjuter... U osnovi, rekao bih da granica za ulazak u novinarstvo koje zahteva nosivu, ad hok opremu za snimanje sada iznosi oko 100-200 dolara, do 300 dolara ako tome dodate kameru, a između 400 i 500 dolara za veoma dobar rikorder i istu takvu kameru. (Ali) 200 dolara je sve što vam treba da biste obavili posao."
Šta ga je povuklo da postane svoja sopstvena mreža?
"Biti nezavisan novinar je hobi koji je nastao iz mog razočaranja zbog pristrasnih, nepotpunih, selektivnih i/ili nekompetentnih informacija što ih prikupljaju mejnstrim mediji", objasnio je Ardolino, koji sebe opisuje kao "liberala između centra i desnice". "Nezavisno novinarstvo i njegov rođak, blogovanje, predstavljaju izraze tržišnih snaga - potrebe koju ne zadovoljavaju sadašnji izvori informacija. Počeo sam da pravim fotografije i intervjue s antiratnih skupova u D. C, pošto su mediji u velikoj meri krivo predstavljali prirodu grupa što su organizovale okupljanja - nazivajući ih besramnim marksistima, otvorenim ili prikrivenim pristalicama terora, itd. Na početku sam se opredelio da kao oruđe koristim humor, ali sam nakon toga promenio pravac. Da li imam više moći, moći da predstavim svoju poruku - da. Eto, intervju s Šiferom je za 24 časa imao oko 25.000 poseta. Moj rekordni dan dosad privukao je 55.000 posetilaca kada sam pomogao da se probije ‘Redergejt’... Intervjuisao sam prvog eksperta forenzičara iz priče Dena Redera o Nacionalnoj gardi, a potom su upravo njega u okviru 48 sati dograbili Vašington post, Čikago san - Tajms, Gloub, Njujork tajms i ostali."Ritam sakupljanja informacija i ispravki u priči o krivotvorenoj belešci CBS bio je zapanjujući", nastavio je Ardolino. "Nije se radilo samo o tome da je CBS njuz bio ‘priteran uza zid’ zbog te činjenice, radilo se o tome da oni nisu mogli da se suprotstave čitavoj armiji ljudi koji su proveravali činjenice. Brzina i otvorenost medija jeste nešto što prevazilazi stari proces..."
05.01.08 Danas
Knjiga koja otkriva da je svet ravan
Tomas L. Fridman: Svet je ravan - Kratka istorija XXI veka
Čitaoci Danasa imaju priliku da u feljtonu prate osnovne delove knjige "Svet je ravan - Kratka istorija XXI veka" američkog novinara i publiciste Tomasa L. Fridmana. Radi se o drugom izdanju globalizacijskog brevijara koji je Fridman prvo izdao 2005, pa potom i dopunio i obnovio izdanje 2006, koje je predmet ovog prikaza. Autora ne bi trebalo posebno predstavljati. Radi se o jednom od najuticajnijih i najpoznatijih kolumnista Njujork tajmsa, novinaru koji je karijeru počeo kao dopisnik agencije UPI sa Bliskog Istoka, nastavio kao izveštač iz Bele kuće, da bi se vremenom posvetio istraživanju globalizacije, njenih trendova i perspektiva. Njegove aktuelne kolumne u Njujork tajmsu su uticajne i veoma preporučljive za praćenje. Po svetskim kriterijumima, Fridman je više nego uspešan: dobio je tri Pulicera, priskrbio za sebe veliki ugled i uticaj, uključujući ocenu da je "guru globalizacije".
AVANTURA PREDVIĐANJA
Zašto je Fridmanov svet ravan i da li se stvarno radi o kratkoj istoriji XXI veka. Da bi to otkrio, čitalac mora prvo da odvoji vreme da savlada obimnu, ali zanimljivu i intrigantnu knjigu. Naravno, svaka knjiga se čita na osnovu prethodnih znanja, informacija, iskustava, predrasuda, percepcija. Za ovu je, uz strpljenje, potrebno dobar deo toga odbaciti i otisnuti se u svojevrsnu avanturu novih znanja i predviđanja. Ali i novih ljudi - od operatora u kol-centru u Indiji, preko kineskih preduzetnika i menadžera u Vol Martu do Bila Gejtsa - koje autor predstavlja živopisno, s naglaskom na njihovoj mašti i odlučnosti. Poput formule koju autor iznosi - koeficijent strasti i koeficijent radoznalosti jednak je koeficijentu inteligencije. Začeta u običnoj konverzaciji u Indiji koju je Fridman imao sa domaćinom iz Infosisa u Bangaloreu, virtuelna metafora o ravnom svetu vodi čitaoca kroz njegove razne delove. Ipak, za autora nema dileme: istorija ovog veka piše se negde na relaciji SAD-Kina-Indija. Ima tu naravno i drugih aktera i uspešnih poslovnih priča, ali ideje, tehnologije i pogotovo ljudi, kreativni pojedinci, koji već pišu istoriju ovog veka dolaze upravo iz tog, prema autoru, za sada najravnijeg dela sveta.
Svet se ravna, odnosno globalizuje, pod uticajem novootkrivene moći pojedinaca da sarađuju, ali i da se globalno takmiče. Sve to nastaje u trouglu personalni računar-optički kabel-softver. Moć je sada dostupna pojedincima iz celog ravnog sveta, svih boja ljudske duge, tvrdi Fridman. Svet je izravnat konvergencijom deset velikih političkih događaja, inovacija i kompanija: padom Berlinskog zida, izlaskom Netskejpa na berzu, usponom i integracijom softvera toka rada. Zapravo, prvo je pao zid (Berlinski), pa je otvoren prozor (Vindouz), a uspon personalnih računara je nezamislivo povećao različite digitalne forme. Na scenu je stupio Internet i Veb, razmena sadržaja i saradnja bez obzira na udaljenost, a sve to zajedno čini potpuno novu globalnu platformu za saradnju. Fridman živopisno oslikava autsorsing, insorsing, ofšoring, snabdevačke lance, informatičke steroide, guglovanje, aploudovanje. Toliko dobro da ovi naizgled rogobatni izrazi (bliski pre svega informatičarima) dobijaju puni opis i tumačenje, toliko detaljno da ih čitalac može, kao student suočen sa novim definicijama, dobro razumeti i usvojiti. U ravnom svetu, više nego ikada ranije svi možemo biti proizvođači, a ne samo potrošači, svi možemo trošiti (daunloudovati), i proizvoditi (aploudovati), tj. globalizirati lokalno.
DESET FAKTORA
Zapravo, konvergencija deset faktora je trostruka. Doskora su ovi faktori bili poluzavisni i tek su otprilike 2003. potpuno srasli na način da jedan faktor komplementarno jača drugi, tako da razvoj svakog od ovih faktora sve više ravna svet. Druga konvergencija se razvija kroz jačanje horizontalne saradnje, gde opet jedan faktor jača ostale i obrnuto. Politička dimenzija čini treću konvergenciju, jer je pad Berlinskog zida otvorio niz država za svetsku privredu. To je u ekonomsku utakmicu uvelo nove igrače, njihovo brojno stanovništvo i ojačalo horizontalnu saradnju. Razmere globalne zajednice koja će uskoro moći da učestvuje u svim vrstama otkrića i inovacija jesu nešto što svet nikada ranije nije video.
Fridman provokativno pokazuje šta se događa kada se iz vertikalnog sveta, zasnovanog na komandi i kontroli prelazi u mnogo horizontalniji, na povezivanje i saradnju. Primeri su brojni i ilustrativni. Ukoliko je nekad važio slogan da ono što je dobro za Dženeral motors(GM) dobro i za SAD, vremena su se promenila toliko da u ravnom svetu ono što je dobro za Del kompjuters dobro je za Maleziju, Kinu, Tajvan, Irsku, Indiju i sve one druge države u kojima se sklapaju ili proizvode komponente za Del. To povezuje, ali i stabilizuje svet, ravna ga i kroz snabdevačke lance jača međuzavisnost. Sa globalizovanjem industrije globalizuje se i pojedinac, tvrdi Fridman. A politika? Države, kompanije i pojedinci moći će da nađu inteligentne i uspešne odgovore na ravni svet samo ukoliko shvate pravu prirodu i sastav globalnog polja za igru, pogotovo ukoliko sagledaju koliko je to polje različito od onoga koje je postojalo u doba hladnog rata i pre. Američka politika na unutrašnjem planu može biti kompletno ispreturana u nove političke formacije, jednom delu demokrata i republikanaca ravni svet potpuno i podjednako odgovara, dok drugom delu obeju stranaka on predstavlja ozbiljan problem, pogotovo zbog autsorsinga i ofšoringa, činjenice da su SAD među najvećim izvoznicima radnih mesta u svetu. Ili, kako to opisuje Fridman, njega su roditelji podsticali da večera jer su deca u Indiji i Kini gladna, a on svojoj deci govori da urade domaći zadatak jer deca u Kini i Indiji žude za njihovim radnim mestom.
RIKARDOVO POIMANJE SLOBODE
Fridmanov ravni svet nije ni karitativni, a još manje filantropski koncept. To je, pre svega, biznis, zasnovan na Rikardovom poimanju slobodne trgovine, uklanjanja barijera i stalnog takmičenja. Koliko god bio poklonik povezivanja autor je i zabrinut, jer u ravnom svetu ekonomska stabilnost nije garantovana ili sigurna, a poravnanje će biti veoma buran proces. Negativna strana je i što ravni svet pomaže Al Kaidi i teroristima, koji su među prvima prepoznali njegove prednosti. Ipak, svet je zasnovan na talentu i učinku, a ne na poreklu. U ravnom svetu potrebna je snažna kultura, ali i otvorenost za prilagođavanje i učenje od drugih. Na gubitku će biti kulturni ekskluzivisti, smatra Fridman, a ključ za ravni svet se zove obrazovanje.
GEOZELENA STRATEGIJA
I tek kada je obrazložio faktore poravnanja sveta i konvergencije, kada je analizirao uspehe autsorsinga i razne steroide, nakon što je obrazložio vizije Bila Gejtsa i sumorne scenarije iz Tora Bore, Fridman se vraća u realni, malo više okrugao svet, i probleme stalnog rasta takmičenja za prirodne resurse, pogotovo naftu. Stalni rast tražnje i klimatske promene nalažu štednju energije i Fridman nastoji da promoviše geozelenu strategiju, za koju aktuelna američka administracija nema sluha. U tom delu izlaže svojevrsnu platformu saradnje sa Kinom i Indijom na planu štednje energenata i energetske efikasnosti, sa lajtmotivom da SAD moraju postati zelene. Očigledno, zalaganje za ravni svet i simptomi takmičenja, pa i oružanog za pristup izvorima nafte u svetu su dva suprotna pravca.
Fridmanov ravni svet je od prvog izdanja pre tri godine doživeo brojne pohvale, ali i kritike. Sam naslov na Guglu ima preko 16 miliona linkova, a Fridman kao autor preko milion. Delu naše javnosti Fridman je poznat po snažnom zalaganju za bombardovanje Srbije. U SAD mu se prebacuje podrška američkoj intervenciji u Iraku, svrstava se u liberalne jastrebove, zameraju mu se predrasude prema Muslimanima. Drugi ukazuju da se svet ravna globalno, tek kad se izravna na nacionalnom nivou. Treba istaći da se u ovoj knjizi nalazi i kratka referenca na Srbiju i Crnu Goru i to u kontekstu rangiranja država po efikasnosti kreditnih biroa i stečaja. U oba slučaja navedeni smo u donjoj kategoriji, sa Kamerunom, Ganom, Čadom, Venecuelom i drugima (doduše na osnovu podataka IFC iz 2004). Naravno, red je da se oda priznanje za kvalitetan prevod. Pratiti Fridmanovu misao i proniknuti u niz metafora i aluzija sigurno nije bilo lako, ali prevodilac je obavio dobar posao.
