Huan Hoze Miljas (Juan Jose Millas), jedan od najpoznatijih španskih pisaca, rođen je 1946. godine u Valensiji. Živi u Madridu, gde predaje na visokoj školi za književnost. Stalni je saradnik u španskim dnevnim listovima, među kojima je i prestižni El pais. Dobitnik je više književnih nagrada. Njegova najpoznatija dela su: Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv (Samizdat B92, 2006), Priče izgubljenih preljubnika (Samizdat B92, 2007) Dve žene u Pragu, Kerber sa senkama, Nered u tvom imenu, Ona zamišlja, Mrtvo slovo, Prazan vrt...
10.09.08 Popboks
Ulica od meseca
SVET – Huan Hoze Miljas
Domaće knjižare preplavljene su stotinama svežih prevoda dela hispano pisaca koji prodaju egzotiku i mistiku tog uzavrelog sveta. Tek poneki, poput Havijera Marijasa (Srce tako belo) ili Rose Montero (Ljudožderova ćerka), uspevaju da progovore o teskobama savremenog života u Španiji. Na čelo ove malobrojne skupine treba postaviti Huana Hozea Miljasa.
„Imam slabost da slučajnosti pripisujem skrivenu nameru. Možda svet počiva na nevidljivoj mreži slučajnosti. Ako se jedan fragment ove mreže otkrije pred tvojim očima, kako izbeći iskušenje da povučeš končić?“Dve žene u Pragu, Huan Hoze Miljas
Miljas je pred našom publikom debitovao svojim najboljim delom, romanom Dve žene u Pragu (Narodna knjiga, 2002). Kroz priču o mladom književniku koji pokušava da razbije kreativnu blokadu uoči drugog romana pišući biografije po porudžbini, Miljas je predstavio svoje opsesivne motive: bitku za samobitnost u depersonalizovanom okruženju, potrebu za svođenjem računa, sve teškoće i lepote pisanja... Potrebu za pričanjem priče Miljas je uzdigao na nivo univerzalne metafore, poput Nine Berberove, poručujući da je put ka spasenju moguć samo ako se izborimo za svoj kurziv, ako stalno menjamo i docrtavamo svet koji nam nije po volji.
Roman Blesav, mutav, kopile i nevidljiv (Samizdat B92, 2006) apsurdna je i mučna povest o dečaku koji umire, ali simulira život kako ne bi povredio roditelje, sve do trenutka kada, kao već odrastao čovek, shvati da se zaneo živeći davno okončan život. Godinu dana kasnije, isti izdavač nam je ponudio i Priče izgubljenih preljubnika, kolekciju šarmantnih i pronicljivih pripovesti. Miljas je u ovoj zbrci pokazao da poseduje britak humor i ležernost u izlaganju.
U Svetu (Samizdat B-92, 2008), četvrtom prevodu kod nas, Miljas se dobrovoljno odriče udobnosti maski književnih likova. On u prvom licu progovara o ličnoj evoluciji, zadirući u tkanje vlastite priče, sopstvenog mikrokosmosa. Jedno je sigurno: trebalo je puno hrabrosti za povlačenje končića pomenutog u uvodnom citatu.
Miljas svesno izbegava romantizovanje prošlosti. Njegov osvrt unazad sadrži glad, hladnoću, smrt vršnjaka, okrutnost sveštenstva i učitelja, sve to sagledano očima dečaka koga intenzivan doživljaj sveta često tera i u bolest. Svet opisuje težak život porodice obeležen prisustvom devetoro dece, krajnjim siromaštvom, očevim zanesenjaštvom i religioznom rigidnošću Frankove posleratne Španije. Pisac ne proziva i ne osuđuje, već diskretno i precizno ukazuje na uticaj ovih iskustava na njegovu kasniju prozu.
Pomoću fusnota i referenci Miljas pobrojava šta se to od života preslikalo u njegovim delima. Rasplićući najosetljivije tkanje mreže ranih godina u kojima se stvaraju koordinate svih naših budućih kretanja i lutanja, on uspeva da provetri zagušljivu odaju u kojoj obično obitavaju slične bildungs-pripovesti mnogih svetskih spisatelja.
Umešnost balansiranja na tankoj liniji koja razdvaja faktografiju od fikcije dokaz je autorove veštine, samopuzdanja i odvažnosti, ali je i dar vernom čitalaštvu. Pa možda i neko od njih/nas ponovo nađe onaj zatureni i varljivi ugao gledanja koji jednu od milion ulica čini vernim odrazom sveta, odrazom lišenim nametnute optike.
Zoran Janković
