Susret

Nebojša M. Jovanović (autor)

Susret

rasprodato

Još od nekih davnih vremena mislioci namerni da odrede ono što nadilazi stvari ovog sveta morali su se suočiti sa ključnom teškoćom ovakvog jednog poduhvata-kako rečju i slikom iskazati nešto što je već po definiciji neizrecivo?
Za tvorce mitova problem o kome je reč nije se postavljao. Njihove predstave o svetu božanskih bića bile su antropomorfne, a o takvim bićima moglo se govoriti jezikom smrtnih ljudi, jezikom pojmova i slika-naročito slika.

S vremenom, međutim, kako su se teologija i filosofija sve više odvajale od mitologije, ono božansko imalo je sve manje antropomorfnih obeležja, da bi se, najzad, u delu Plotinovom svelo na samo jedan jedini atribut, brojkom jedan iskazan.
Ovu tekovinu novoplatoničara preuzeće potom i neki hrišćanski mislioci, među kojima i onaj koga pod imenom Pseudo Dionisija znamo i koji će otići korak dalje od svog antičkog učitelja tako što će Bogu odreći i onaj jedini još preostali atribut.
Istovremeno s tim, Plotin i njegovi sledbenici, kao i hrišćanski teolozi poput Pseudo Dionisija, držali su da to najviše biće, nedostupno inače umu, čovek može neposredno, na mistički način, spoznati.
Upravo taj i takav paradoks novoplatonovske i hrišćanske mistike uzeo je za polaznu tačku svog književnog oblikovanja Nebojša Jovanović. Zadatak, malo je reći, složen i zametan.
I da to odmah kažemo-zadatak koji je Nebojša Jovanović na odista originalan i k tome još i duhovit način rešio. Njegov glavni junak Jovan, koji nimalo slučajno nosi ime jednog apostola, zamišljen je kao neko ko u savremenom obliku i na literarni način ovaploćuje osnovni paradoks starih mističara-onih hrišćanskih pre svega.


Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa; 2005; latinica; 21 cm; 153 str.; 86-331-2507-2;