Suludi krstaši

Jugoslavija, NATO i obmane Zapada

Dajana Džonston (autor)

Suludi krstaši

1100 din

U korpu

U nizu vojnih intervencija, „humanitarno bombardovanje Jugoslavije” igra ključnu ulogu u američkoj spoljnoj politici: s jedne strane, pridobijene su evropske vlade levog centra za rat kao instrument globalizacije, a s druge, bombardovanje jedne suverene zemlje koja nikoga nije napala označava kraj postojećeg sistema međunarodnog prava i početak „novog svetskog poretka” u kojem se uloga vlada svodi na stvaranje povoljnih uslova za poslovanje transnacionalnih kompanija. U „novom svetskom poretku” američki ekonomski model nema alternative. Sve što mu stoji na putu mora se ukloniti, ako ne ide drukčije, onda upotrebom sile.



Dajana Džonston podrobno razmatra okolnosti i razloge razbijanja Jugoslavije. Sistematski i veoma dokumentovano analizira mitove koje su etablirali političari i sredstva informisanja Zapada: da je Jugoslavija bila „tamnica naroda”, da su Srbi želeli da stvore „Veliku Srbiju”, da je Srbija napala Sloveniju, Hrvatsku i BiH, da su Srbi provodili „etničko čišćenje”, da su organizovali „logore smrti”, da su odgovorni za sve masakre, od onoga u redu za hleb u Miskinovoj ulici u Sarajevu, preko pijace „Markale”, Srebrenice, do Račka.


Dajana Džonston rođena je u Minesoti na severu SAD, najveći deo detinjstva provela je u Vašingtonu, gde su njeni roditelji radili za vladu i pobudili kod nje snažan interes za politiku. Posebno, kad je reč o načinu formiranja politike Sjedinjenih Država, njeni pogledi su nastali pod uticajem iskustva njenog oca, koji je kao ekonomski stručnjak radio u Indiji i Kini i kao savetnik Pentagona.

Po završetku studija ruskog, ne želeći da postane „hladnoratovski naučni radnik”, doktorirala je na francuskoj književnosti i bila univerzitetski profesor u Minesoti. Njena univerzitetska karijera brzo je prekinuta aktivnim protivljenjem američkom ratu u Vijetnamu, što je navelo da 1971. emigrira u Pariz i da se posveti žurnalistici. Posle sedam godina rada za AFP i saradnje sa brojnim listovima i časopisima, uključujući i Le Monde Diplomatique, postala je redovni dopisnik čikaškog socijaldemokratskog nedeljnika In These Times. U tom svojstvu putovala je po Evropi pišući o političkim i međunarodnim temama.

Londonska izdavačka kuća „Verso” objavila je 1984. njenu knjigu Politika evroprojektila: Evropa u američkoj interesnoj sferi u kojoj je upozorila da je ozbiljna pretnja evroprojektila političke prirode. „Pod dimnom zavesom uzbune oko odnosa Istok-Zapad, zapadnoevropske vlade su još jače uvučene u vojno angažovanje na američkoj strani u primeni sile u odnosima Sever-Jug.”

Godine 1989. grupa Zelenih angažovala ju je da kao njihov predstavnik za štampu radi u Evropskom parlamentu. Na tom poslu je ostala do 1996. Ovaj posao ju je, kako sa žaljenjem konstatuje, sprečio da direktno sa terena izveštava o jugoslovenskim konfliktima u ovim odsudnim godinama. Međutim, Evropski parlament joj je pružio izuzetno podesno mesto sa kojeg je mogla da prati „satanizaciju” Srba i preobražaj Zelenih u ratnohuškačku stranku. Da bi razobličila obmane i samoobmane koje su doprinele pričinjenoj katastrofi na Balkanu kojoj se ne nazire kraj, preduzela je obiman istraživački rad i napor na temelju kojih je nastala ova knjiga.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Jugoslovensko pitanje , Međunarodni odnosi , Jugoslavija , NATO
Ostali naslovi iz oblasti: Politika

Izdavač: IGAM; 2005; Broširani povez; latinica; 20 cm; 351 str.; 86-83927-16-4;