01.01.00
Danas
12.01.2000.
Sujeverice u Prosveti
Cetvrti nastavak "Sujeverica i drugih reci" Branka V. Radicevica, pojavio se ovih dana u izdanju Prosvete. Branko V. Radicevic poznat je siroj javnosti kao pesnik, pripovedac, romansijer, antologicar, etnozapisivac, pisac za decu, a "Sujeverice i druge reci" su svojevrsni etno - zapisi, iako znatan deo njih spada u prave price. U "Sujevericama" Radicevic polazi od neobicnih, zaboravljenih, potisnutih, zivopisnih, nesvakidasnjih, humornih i drugih reci, da bi ih, samim nacinom saopstavanja izlozio novom tumacenju i preispitivanju ili ih pretvorio u komentar, anegdotu, dosetku, alegoriju... "Primerima, razmatranjima, opaskama, dinamikom i temperaturom izlaganja, autor skida sa reci inertne pokorice i umorne slojeve, da bi oslobodio prvotna, nepatvorena znacenja i bogatu asocijativnost", rekao je, promovisuci ovu knjigu Cedomir Mirkovic.
Cetvrtu knjigu "Sujeverica i drugih prica" karakterise vrlo izrazen knjizevni element (bogatstvo likova, osecanja sveta, semanticke raskosi, kvalitetnog humora), a Prosveta planira da u tekucoj godini izda sve cetiri knjige "Sujeverica", zeleci da na taj nacin ima u svom izdavackom opusu ovaj dragoceni rad Branka V. Radicevica.
S. D.
01.01.00
Politika
29.12.1999.
Zanimanje pesnik: Branko V. Radičević
Narodna ispovedaonica
Moji prijatelji dolaze kod mene i kao buket cveća, ili ćumicu trešanja, donose mi buket reči za koje ja nisam čuo. Od toga, posle, nastaju priče...
Beogradska "Prosveta" je upravo objavila, i juče predstavila, četvrtu knjigu Branka V. Radičevića (1925), pesnika, pripovedača, romansijera, antologičara, etnozapisivača, pisca za decu, pod naslovom "Sujeverice i druge reči". Prethodne tri knjige, sa istim naslovom, objavila je Srpska književna zadruga. Sledeće godine, najavljuje Čedomir Mirković, "Prosveta" će objaviti, kao komplet, sve četiri knjige Branka V. Radičevića.
Stvaralaštvo Branka V. Radičevića, ističe Mirković, pruža očigledne dokaze za rasprostranjenu tvrdnju da je književnost sva u jeziku. U svojim "Sujevericama" autor polazi od neobičnih, zaboravljenih, živopisnih, nesvakidašnjih, potisnutih, zvučnih, slikovitih, višeznačnih, humornih reči, da bi ih, načinom saopštavanja i pokazivanja, izložio novoj, prodornoj svetlosti ili ih pretvorio u priču, komentar, anegdotu, dogodovštinu, dosetku, aluziju ili alegoriju.
Radičević, dodaje Mirković, zna da jezik, u dubinama, čuva mentalnu legitimaciju naroda kojem pripada, čuva svedočanstvo o životu i naravima, pa stoga, u svojim raznorodnim i sažetim tekstovima, saopštava suptilne, opore ili smešne, istine o nama kakvi jesmo, o našoj prošlosti i našim izgledima pred budućnošću.
Tako o novoj knjizi Branka V. Radičevića "Sujeverice i druge reči" govori stručnjak, Čedomir Mirković, književni kritičar i urednik, a autor kaže:
Istine o nama
- Četvrta knjiga je nastavak prethodne tri. Opet to, ali malo drukčije. Tematski okvir je neznatno proširen. U knjigu su ušla i neka svedočenja. Ima više portreta i priča. Ušla je i poneka psovka koja, u jezičkom graditeljstvu, ima ulogu osobitog argumenta, ojačivača. Psovka je armirač. U knjigu su ušli i primeri prostonarodnog dopisivanja. Pismo ne bi bilo ubedljivo kada ne bi bolećivo ojkalo i ejkalo, kad ne bi mašilo padeže, a pogađalo srce.
Pitamo Branka V. Radičevića kako dolazi do tih neobičnih reči?
- Ja sam radoznao čovek, imam mnogo prijatelja, komunikativan sam i u svim krajevima u kojima živim, a živim u mnogim krajevima, svi me dočekuju prijateljski. Ogroman je uspeh za čoveka ako ga ne ogovaraju susedi, ako o njemu lepo pričaju. Moji prijatelji, električari, šoferi, zemljoradnici, pinteri, računovođe, oslovljavaju me sa "Hej, pesniče", "Zdravo, pesniče". I ja sam se potpuno poistovetio sa svojim zanimanjem, koje ima izvesnu magijsku moć. U mom kraju, moji prijatelji, dolaze kod mene i kao buket cveća, ili ćumicu trešanja, donose mi buket reči za koje ja nisam čuo. Od toga, posle, nastaju priče, koje ja beležim malim grafitnim olovkama.
Dođe, tako, kod Branka V. Radičevića prijatelj i pita ga da li zna šta je bogomolja. Pesnik kaže da zna, da je to crkva. A prijatelj mu kaže: "Vadi one tvoje olovke i piši: Bogomolja je brežuljak sa koga se vidi crkva".
- Pisci su kao popovi. Mnogi žele da im se ispovedaju. Ja sam slušao priču o Golom otoku u trenutku kada o tome niko nije smeo da govori, a kamoli da piše. Pričao mi je moj prijatelj Sveta Francuz, "tromotorac" (tri puta bio na Golom otoku), jer je verovao da ću ja nešto od toga upamtiti i objaviti, kako bi o tom zlu ostao neki trag - objašnjava Radičević.
U knjizi je i nekoliko zanimljivih portreta?
- Portretisao, sam mnoge svoje prijatelje, među kojima su i Slobodan Marković, Slava Bogojević, Henriks Barić, Hamid Dizdar... Čini mi se da bi to trebalo da nastavim.
To su i priče o našem mentalitetu, o našim naravima?
- Knjiga je kao mapa. Jasno su osenčena prisoja i osoja, a to su naše naravi, narod od sevapa i inata, sklon preterivanju, često bolećiv. Ne treba se čuditi neprestanom hiperbolisanju, koje, ustvari, ne uvećava, već umanjuje. Mi smo narod koji hoće više nego što stvarno može i što mu pripada.
Zarez, umesto tačke
Posebno je zanimljiv opori humor?
- U mom kraju postoji glagol ćosati, koji se retko gde čuje. Neobična reč, jer Ćoso je Era, komična ličnost u našem narodnom pripovedanju i literaturi, a ćosati je glagol koji znači pričati smešne stvari. "Hoćemo li da ćosamo", znači: Hoćemo li da se nadgovaramo, pričajući smešne priče. Mi smo malo zaboravili tradiciju, a sve to živi u našem narodu. Mali gradovi u Srbiji, pogotovu moj moravski grad (Čačak), žive od zgode do zgode, osvežavaju se, prolepšavaju se, ugađajući male i velike podvale, koje će zasmejati ljude.
Jedna od glavnih odlika srpskog naroda nije, kao što se veruje, "Rado ide Srbin u vojnike", već podsmeh, osmeh, smejurija - objašnjava Branko V. Radičević.
A na pitanje hoće li biti još knjiga sujeverica, Radičević kaže: "Kada sam završio drugu knjigu, mislio sam da je to kraj. Milorad Đurić, glavni i odgovorni urednik Srpske književna zadruge, mi je rekao da ne stavljam tačku, već zarez. I evo četvrte knjige pred čitaocima".
Zoran Radisavljević
