Strele u letu

01.10.05 Danas

Pred nama su priče, i to kratke. Zemlja porekla - nova Irska (što nova!). To je dobra vest, jer Irska ima čime da se podiči, bar kad je pisana reč u pitanju, mislim, setite se Džojsa ili Vajlda, što da ne. Da, da, oni su bili Irci, a to što ih Engleska i dan-danas svojata nije problem književne prirode.
To najmanje.
... Ove priče ne daju mnogo nade za iskupljenje... kaže urednica ove zbirke Kerolajn Volš u svom predgovoru. Zvuči možda surovo, ali nije tako, svih jedanaest priča upravo svedoče o tome kako u tržišnom i neemotivnom društvu pojedinac traga za sobom izvan sebe i van sebe.
A najviše šansi da se izgubi ima onaj koji najviše traga.
Ove kratke priče pokušavaju da postave pitanje (jer odgovora nema bez postavljenog pitanja!), šta Irska, gde Irska, kuda Irska, gde je njeno nacionalno biće, da li u surovom podzemlju Dablina (‘’Plejboj’’ Šona O’ Rajlija - pročitati!)), ili možda u Americi među emigrantima, Evropi, gde?!
Knjiga otkriva i koliko je i kako Irska globalizovana, kakav je danas uticaj Katoličke crkve, pozitivan ili negativan.
Kerolajn Volš je uspela da na jednom mestu prikaže Irsku iz različitih rakursa, od predanja i folklorne tradicije, preko halucinacija pod palicom droge i spida, sve do pitanja o svemiru (da nije malo previše!).
Ipak, čini mi se, da ova zbirka dirka u nešto drugo, u nešto veće i šire, u nešto što ni sami pisci a ni Kerolajn nisu svesni (sad ispada da sam ja pametniji od njih, ha!) da su postigli.
Irska je svet u malom! Irska je prototip današnjice! Irska je ogledalo! Alarm! Kako uspostaviti sklad u svetu punom nesklada!
Jeste, to prenosi putem slova i bele hartije nova irska literatura (da ne kažem umetnost!), i pokazuje da iako ne-velika može da svedoči o velikim stvarima, jer veliki problemi nisu samo rezervisani za velike zemlje (velike zemlje-velike sile!).
Sad zamislite mene sa mikrofonom. Predstavljam književnu irsku reprezentaciju, (po Volšovoj prvih 11), Ejdan Metjuz, Bloned Mek-Kini, Ajliš Ni-Gvivna, Šon O’ Rajli, Kler Kigan, Tom Hamfriz, Džozek O’ Nil, Džom Mek Kena, Moli Mek Kloski, Meri Morisi i Kit Ridžvej (podatke o njima imate u knjizi!).
Slažem se sa Deglanom Kajberdom (Londonski književni pregled) da je kratka priča najprikladnija i najprimerenija književna forma savremene umetnosti.
Ja sam rekao svoje. Dovoljno je. To West or not to West!

Marko Krstić