Stazom bršljana

29.05.07

Vavilon

Već i sama činjenica da je tokom XX veka jedna mala i siromašna zemlja kao što je Irska podarila svetskoj književnosti veliki broj izuzetnih pisaca od kojih su njih četvorica poneli i odličje Nobelove nagrade, neprekidno privlači čitaoce da otkrivaju nova imena irske literature. U zemlji u kojoj je Džems Džojs postavljen na pijedestal nacionalnog heroja i gde njegovo ime nosi sve na šta nailazite, od ulica do pabova, tamo gde je proslava Blumsdeja dostigla nivo nacionalnog praznika i svetske atrakcije, izvesno je da gotovo cela nacija podržava i živi jedan gotovo arhetipski kontekst potrebe za pripovedanjem i pevanjem koji u krajnjem ishodištu rezultuje neobično velikim brojem talentovanih pisaca. Otuda i potreba priredjivača i izdavača da relativno često objavljuju antologijska izdanja irskih pripovedača. ( pa je tako u poslednjih 10-tak godina izašlo nekoliko izbora, u izdanju SKZ-a – Gosti našeg naroda, Zeptera – Strele u letu, potom Hotel Finbar i Žensko veče u hotelu Finbar u izdanju Klia i roman Jejts je mrtav, zajedničko delo 15 irskih pisaca koji je objavila Fabrika knjiga. )
Nedavno je u izdanju Rada publikovan još jedan pregled savremene irske priče koju je pod naslovom Staza bršljana priredila i prevela Ivana Milivojević. U knjizi je pretstavljeno 15 pripovedača od kojih medju najstarije spadaju Mejv Brenan i Viljem Trevor, a od najmladjih tu su Džozef O’Konor i Kolum Mak Kan. Po rečima Ivane Milivojević, namera je s početka bila da se u ovom pregledu predstave irski autori koji do sada nisu gotovo uopšte bili poznati van granica Ostrva. Ali su vremenom u zbirku uvršteni i neki od danas najpoznatijih pisaca, kao što su dobitnici Bukerove nagrade – Džon Banvil i Rodi Dojl, pisac, takodje poznat i kao reditelj, Nil Džordan, nedavni gost Beograda, Hugo Hamilton, već pomenuti Trevor i O’Konor, mada neki i nedostaju, npr. nama veoma dobro poznata Marijana Kiz. Kao i svaki izbor, i ovaj prirodno podrazumeva izvesnu subjektivnost u odabiru i autora i pripovedaka, a za zbirku Stazom bršljana se slobodno može reći da predstavlja izvrstan uvid u duh i mogućnosti irske književnosti. Koncipiran tako da zbirku otvara jedna od najupečatljivijih u knjizi, priča Džerardine Mini o smrti poslednjeg čoveka koji je govorio galski, pa sve do poslednjih pripovedaka Nila Džordana i Patrika Mak Kejba u kojima se ogleda jezički i kulturološki veoma izmenjena, nova Irska u kojoj nema više boca sa mlekom ostavljenih pred ulazima, ali u kojoj još uvek ima Džojsovih zelenih ruža, ovaj izbor Ivane Milivojević možemo uvrstiti medju reprezentativne. Dodatni kvalitet, ili je to onaj prvobitni sine qua non impuls, je i minuciozan i nadahnut prevod koji precizno odvaja autore uspešno nam prenoseći posebnosti njihovog stilskog izraza.

Jasmina Vrbavac