Staze, lica, predeli

Ivo Andrić (autor)

Staze, lica, predeli

rasprodato

Od trenutka kada je krenuo na studije u Zagreb, a potom Beč i Krakov, Andrić je često putovao. Radeći kao diplomatski službenik u jugoslovenskim poslanstvima u nekim evropskim gradovima, pisac je dobro upoznao ljude i predele zemalja u kojima je boravio. Prvi putopis Andrić je objavio 1914. godine pod nazivom ?Pismo iz Krakova? u Hrvatskom pokretu, za vreme studija na Jagelonskom univerzitetu. Živeći i učeći u Gracu, Andrić je 1923. godine utiske o životu i zemlji u vidu ?zabeleški s puta?  pretočio u tekst ?Kroz Austriju?.

 Život u mnogim prestonicama međuratne Evrope, inspirisao je Andrića da zapiše svoje utiske.

On se, međutim, nije oslanjao samo na sopstvena čula i opažanja, već se za svako putovanje pažljivo pripremao i u beležnice upisivao podatke iz knjiga o istoriji, kulturi i tradiciji zemlje. U putopisima Andrić pre svega iznosi ono što jednu zemlju i njen način života čini specifičnim.

 Boravak u Italiji, Španiji i Portugaliji bio je plodonosan za pisca. Raznolikost predela, opojni i teški južni mirisi, bujni sokovi, blještavo plavetnilo neba i žarkost sunca, otvorenost i raskoš duha, bogata kultura i duga tradicija Južne Evrope, očarali su pisca. Pored priča koje su nastale u vreme njegovog boravka na jugu (?Dan u Rimu?, ?Noć u Alhambri?, ?Bajron u Sintri?) i eseja o Goji i mostovima, Andrić je ostavio nekoliko zanimljivih putopisa o lepoti Juga: ?Portugal, zelena zemlja? (1931), ?Španska stvarnost i prvi koraci u njoj? (1934). 

  Ljubav prema Jugu nije, naprotiv, isključivala piščevo interesovanje za Sever. Dok je putovao po Skandinaviji, u zrelijim godinama, kada strasti i emocije polako ustupaju pred intelektom, Andrića su inspirisali čistota ledenog Severa, kristalna prozirnost vazduha, ponoćno sunce i čarobni sjaj polarne svetlosti. Svedenost pejsaža iza kojeg ključa život i uzdržan i prividno hladan  severni čovek i njegova prikrivena strast, bili su piscu tema nekolikih putopisnih zapisa:?Sever? , ?Zemlja na Severu? (1965).
 Neki Andrićevi putopisi nastali su neposrednim povodom: ?Na Nevskom prospektu? (1946) i ?Utisci iz Staljingrada? (1947) napisani su kao rezultat pičevog službenog boravka u Sovjetskom Savezu. Drugi, pak, kao ?Na vest da je Brusa pogorela?, nije zapravo pravi putopis, nego naknadno prisećanje na grad koji je pisac upoznao ranije i kojim je bila inspirisana Prokleta avlija. Vojnovićevo delo Maškarate ispod kuplja Andriću je poslužilo samo kao povod da u tekstu ?San o gradu? napiše odu Dubrovniku. Nekoliko tekstova o Sarajevu (?Jedan pogled na Sarajevo?, ?Na jevrejskom groblju u Sarajevu? i ?Raja u Sarajevu?), zatim onaj o hercegovačkom kršu (?Na kamenu, u Počitelju?), jadranskoj lepotici Boki Kotorskoj (?Trenutak u Toploj?), ili opisi Ohrida (?Kraj svetlog Ohridskog jezera?) i slovenačkih predela (?Dolinom Radike, i dalje? i ?O letovanju u Sloveniji?) predstavljaju, zapravo, rezultat piščeve ljubavi, razumevanja i poznavanja njegove tada velike i raznoilike zemlje.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Evropa , Putopisi
Ostali naslovi iz oblasti: Putopisi, reportaže

Izdavač: Dereta; 2004; latinica; 21 cm; 287 str.; 86-7346-355-6;