Stanje duha

14.09.03

POSLE dve godine, istaknuti francuski pisac Patrik Beson ponovo je u Beogradu. Upravo je stigao da promoviše dva svoja nova romana objavljena na srpskom, "Stanje duha" u izdanju kuće "Naš dom", a u prevodu Nataše Pejin i "Ubistvo u pivnici Lip" (izdavač "Žagor") čiji prevod potpisuje Dana Milošević.- U romanu "Stanje duha" pisao sam o tome šta znači imati dvadeset godina, biti siromašan i imati samo jednu želju - pisati - priča nam Patrik Beson, koga smo dočekali na aerodromu. - Ovo je u velikoj meri i knjiga o Parizu. NJegove ulice, parkovi, kafane prepune su mladića i devojaka koji maštaju da postanu poznati i slavni. A kriminalistički roman "Ubistvo u pivnici Lip" napisao sam još 1982. i objavljen je kod poznatog izdavača "Grasea". Neumesno je, ali moram da se pohvalim da je to moje 22. delo objavljeno na srpskom jeziku.
U proteklih desetak godina Beson je često dolazio u Beograd. Bio je jedan od retkih stranaca koji je stao na stranu našeg naroda za vreme bombardovanja Srbije. I u najtežim trenucima, dok su projektili ubijali nedužne ljude, on je iz Beograda svakodnevno izveštavao za "Figaro" i druge francuske listove o stradanjima Srba.
- Nikada nisam napisao ni reči o unutrašnjoj politici vaše zemlje, mada sam u Srbiji prisutan već više od decenije - kaže Beson, i dodaje: - To neću ni u buduće činiti. Jedina dva srpska političara sa kojima sam se rukovao jesu dvojica Zorana, Žižić i Živković. Sa Žižićem sam se sreo u Parizu, sa Živkovićem u Nišu. Jednom je to donelo sreću, a drugom nije. Ne znam da li Bog postoji, nadam se da postoji. Ne znam da li su Srbi danas srećniji, nadam se da jesu. Često mislim na sve Srbe koji su u ratu izgubili oca, brata, majku, sestru, prijatelja. Mislim i na izbeglice iz Bosne, Hrvatske, i sa Kosmeta, i na Srbe koji su ostali da u mukama žive u toj vašoj pokrajini. Mislim i na svoje prijatelje iz Republike Srpske. Hteo bih da pozdravim njihovu hrabrost.
Najviše u prevodu Dane Milošević, a u izdanju "Paideie", Besonu je objavljeno desetak romana, među kojima "Bogatašica", "Lenjivica", "Srđan, Miloš i Milena", "On", "Izvesna melanholija"...

Šta se danas događa u francuskoj književnosti, s obzirom na to da ste tamo književni kritičar nekoliko listova?
- Nekoliko godina francuska književna scena bila je preplavljena delima koje smo mi nazivali "samofikcijom". LJudi su pričali svoj privatan život na književni način, često lirski, poetično. Sada je više u modi roman o stvarnim zbivanjima. Ima, takođe, kao i svuda, velikih sentimentalnih drama i malih povesti o radostima porodičnog života. Naravno, većina toga je bez umetničkih vrednosti. Značajna knjiga pojavljuje se svakih deset godina, ali je problem u tome što se ne zna koja je to! Francuze sada najviše impresionira romansijerka Mari Darijesek. Napisala je roman čija se radnja dešava na Južnom polu: "Vhite".

Šta se još dešava u Francuskoj?
- Između ostalog dogodila se žega, nisu stradale samo šume, nego i ljudi, ali ne zbog vatre, nego zbog nebrige bližnjih i države. Po bolnicama i u kućama umrlo je između 10.000 i 30.000 starih osoba. Umrli su usamljeni, dok su im deca bila na letovanju! Kad vidim staranje Srba za svoje roditelje, bake i deke, čak i za one koji su prilični gnjavatori (naročito tašte!), pomišljam kako bi Francuzi trebalo da dođu u Srbiju i da od vas uče šta je ljubaznost i odanost. Srbi imaju dobro srce, a rđavu narav! Kod Francuza je to najčešće suprotno!

Dušan STANKOVIĆ