01.06.03
Mi smo čuvari sećanja
Knjiga "Srecni siromah" bavi se važnim moralnim i egzistencijalnim temama coveka i sveta
Tiodor Rosic (1950), pesnik i pripovedac, jedan od vodecih savremenih pisaca za decu, tvorac istorijske bajke, pisac cija je "Dolina jorgovana", knjiga bajki iz srpske starine, štampana u dvadesetak hiljada primeraka, u izdanju "Buklenda" obnovio je tu knjigu, objavio knjigu prica "Srecni siromah", a u "Prosveti" knjigu eseja "Znaci vremena". Rosic je pisac modernog stvaralackog opredeljenja, koji uranja u najdublja izvorišta narodne mudrosti i mitologije, spajajuci na moderan nacin drevno i savremeno.
- Knjiga prica "Srecni siromah" prenosi duh kolektivne mitologije, spaja prošlost i sadašnjost, cineci svojevrsno zaveštanje za buducnost?
– Samo um okovan u lance totalitarizma može da misli da sve pocinje od danas. Mi nismo ništa drugo do cuvari secanja na tamne i svetle strane života koji je bio, koji jeste i koji ce biti. Knjiga "Srecni siromah" bavi se važnim moralnim i egzistencijalnim temama coveka i sveta. Ona govori o problemima zla i dobra, srece i nesrece, pravde i krivde, ljubavi i mržnje, radosti i patnje. Ona je knjiga praštanja i milosrda. Ta knjiga preispituje sve osim vere i nade. Sumnja u sve osim u trijumf humanocentrizma, relativizujuci diktat empirijskog iskustva. Covek je bio i bice.
Poziv na preispitivanje
- Vaša knjiga kroz skoro tridesetak prica citaoce podseca na put božanskih staza, vere i ljubavi?
– Naši zemaljski putevi isprepletani su iskušenjima zla, nasilja, nepravde, nesrece. Kad u "Srecnom siromahu" govorim o zlu kroz pricu, kao kroz kakvu magijsku radnju, nastojim da prizovem dobro, nesreci da suprotstavim srecu, nepravdi pravdu. "Srecni siromah" je knjiga literarnih traganja za istinom. Ona nije drznicko uzdizanje na nivo božanskog, ona je poziv na preispitivanje. Dobro ste rekli – ona podseca na put božanskog naspram površnog materijalnog profiterstva. Ko misli da putuje njenim putem – taj mora shvatiti da nije vredno samo ono što oko vidi, uvo cuje, ruka opipa. Empirizam da, ali ne kao negacija nadiskustvenog, tajnovitog, tajanstvenog.
- Sve price povezuje lik oca Julijana kao olicenja mudrosti. On je glas razuma koji nas opominje i vraca pravim vrednostima?
– Lik oca Julijana, pravoslavnog monaha i njegova mudra duševnost, duhovnost, nazovite to kako hocete, moralna je paradigma, koja snagom vere kroz alegorije i parabole upucuje na puteve trpeljivosti, pravde spasenja. Naspram olakog pragmatizma i opsenarskog pozitivizma on ukazuje i na metafizicke vrednosti.
Prica u prici
- "Srecni siromah" je knjiga mudrih prica s poentom. Price su autenticne ili izmaštane?
– Nema price ako u prici ne postoji prica. Dekonstrukcija bez estetske funkcije je prazno blebetanje. Kroz estetski artikulisanu poruku, koja ne sme da bude zloupotrebljena u trivijalne, dnevnopoliticke ili ideološke svrhe, pisac odgovara na duhovne i životnoprakticne izazove. On uvek mora da pode od nekog autenticnog doživljaja, osecanja ili dogadaja ali sve se u prici estetski zakonomerno preoblikuje.
- Izdvojite omiljenu pricu. Kakvu poruku ona nosi?
– Svakoj se prici pristupa na svoj nacin. Iako moja prica "Pred Bogom stani, od cara beži" nije vremenski omedena, ona nas, uprkos svojoj svevremenosti, poziva da ne pristanemo na vlastodržacko silništvo, na represivno poništavanje našeg osobnog identiteta, ali nas i opominje da se u oholosti u svojoj prolaznosti ne uzoholimo.
- U "Srecnom siromahu", u kome su životne mudrosti predstavljene i bajkovito, citaoci Vaših "Znakova vremena" imaju priliku da upoznaju i Tiodora Rosica koji analizira složena pitanja iz književnosti, umetnosti, politike...
– U toj knjizi su relativizovana gledišta o vanknjiževnim ciljevima i utilitarnim komponentama književnih dela. Posebna pažnja obracena je na društvene mehanizme kontrole umetnosti i manipulacije aksiologijom najvišeg dobra, cemu su skloni totalitarni režimi, svaki na svoj nacin, i na Istoku i na Zapadu.
Zorica Karanovic
12.07.03 Politika
Mit i našta
Začudni izvori
Vrstan pisac srpske književnosti, Tiodor Rosić, pesnik, pripovedač, pisac bajki, esejista, antologičar, polemičar, ogledao se u više navrata, tvorački vrsno i uspešno, na planu poetske fantastike i mitopoetske imaginacije. Maštar, zaumnik i fantasta, Rosić je podario srpskoj književnosti jedan broj pravih poetsko-pripovednih dragulja, univerzalne lepote, i novatorskog kova. U celom svom poetsko-pripovednom opusu, za razliku od brojnih tokova današnjeg pomodarstva, Rosić se nadahnjuje na najlepšim izvorima našeg narodnog predanja i kolektivne duše srpske pesničke imaginacije.
Posle nekoliko knjiga poetske fantastike i pripovednih skaski (kakve su, na primer, "Jarac koji se ne da uzjahati", "Nekršteni dani", "Dolina jorgovana", "Gospodar sedam bregova"), Rosić je u duhu svoje bajkotvorne i kazivačke imaginacije napisao neobičnu proznu tvorevinu pod naslovom "Srećni siromah" (Izdavač "Buklend", 2003). Reklo bi se kao da se u ovoj knjizi- mozaiku sustiču sve najbolje osobine ovog poetsko-pripovednog majstora, u duhu najizvornijih tradicija narodne mudrosti i kazivačke magije pripovedanja. Veoma je zahvalno pratiti raspon, odnosno skalu raznovrsnosti Rosićevih priča-skaski koje se kreću od onih sa misaonim i moralnim poentama, do mitopoetskih sevova začudnog i fantastičkog.
Tiodor Rosić je pisac modernog tvoračkog nagona: napajajući se na najdubljim izvorima narodne mašte i kolektivne mitologije, neprekidno se upušta u izazove inovacije i pustolovnog tragalaštva. Iskustvo sveta i života neprekidno se obogaćuje novim slojevima iskustava, poput koncentričnih krugova. Treba samo pročitati prvu Rosićevu priču-parabolu ove knjige, "Od cara beži, pred Bogom stani", pa doživeti mali šok od značenjskog sęva, novog i univerzalnog. Sličnu snagu sadrže i neki drugi poetsko-pripovedni odeljci antologijske lepote, među kojima posebno: "Sunce", "Spomenik na trgu", "Dva prstena", "Srećni siromah", "Što oko vidi, uvo ne čuje", "Uvek ima gore", "Bog nije vrana"...
Ovo su samo neka od svojstava, po mnogo čemu neobične, neuobičajene i nekonvencionalne knjige kroz koju pisac, jezikom parabole i alegorije, a na podlozi mitskog i bajkovitog, ukazuje na brojne moralne i metafizičke probleme našeg vremena.
Alek VUKADINOVIĆ
