Danijel Goleman (Daniel Goleman) ročen je u Stoktonu, u Kaliforniji (SAD). Diplomirao na Amherst koledžu sa najvišom ocenom; 1973. godine magistrirao je na Harvardskom univerzitetu, a 1974. doktorira specijalizujuči kliničku psihologiju i razvoj ličnosti. Tokom postdiplomskih studija istraživao je meditaciju, relaksaciju i stres. Osim bestselera Emocionalna inteligencija, napisao je i knjige Vital Lies, Simple Truths; The Psychology of Self-Deception; The Meditative Mind; jedan je od koautora knjige The Creative Spirit, i jedan od prirečivača zbornika Mind Body Medicine. Dr Goleman je dobio više novinarskih nagrada za svoje tekstove: četiri puta National Media Awards od American Psychological Associotion, kao i nagradu za životno delo 1988. godine. Takoče su ga nagradili American Psychiatric Association, National Association for Mental Health i National Alliance for the Mentally Ill. Izabran je za člana American Academy for the Advancement of Sience (AmeriDanijel Goleman (Daniel Goleman) ročen je u Stoktonu, u Kaliforniji (SAD). Diplomirao na Amherst koledžu sa najvišom ocenom; 1973. godine magistrirao je na Harvardskom univerzitetu, a 1974. doktorira specijalizujuči kliničku psihologiju i razvoj ličnosti. Tokom postdiplomskih studija istraživao je meditaciju, relaksaciju i stres. Osim bestselera Emocionalna inteligencija, napisao je i knjige Vital Lies, Simple Truths; The Psychology of Self-Deception; The Meditative Mind; jedan je od koautora knjige The Creative Spirit, i jedan od prirečivača zbornika Mind Body Medicine. Dr Goleman je dobio više novinarskih nagrada za svoje tekstove: četiri puta National Media Awards od American Psychological Associotion, kao i nagradu za životno delo 1988. godine. Takoče su ga nagradili American Psychiatric Association, National Association for Mental Health i National Alliance for the Mentally Ill. Izabran je za člana American Academy for the Advancement of Sience (Američka akademija za naučni razvoj.ka akademija za naučni razvoj.
17.12.07 Politika
Biološki igranka
Danijel Goleman „Socijalna inteligencija”
Knjiga Danijela Golemana „Socijalna inteligencija” podvlači važnost intuicije koja dela u mikrosekundima, brže nego što um uspe da formuliše misao o nekome.
Najavljivana je duže vreme, a kada se pojavila prošle godine u SAD, odmah je dospela na sam vrh najčitanijih knjiga. „Socijalna inteligencija” Danijela Golemana, psihologa, profesora univerziteta i dugogodišnjeg stalnog saradnika „Njujork tajmsa” u rubrici nauka, samo je nastavila putanjom koju joj je prokrčila prethodna knjiga istog autora, „Emocionalna inteligencija”, prevedena na gotovo sve jezike sveta i prodata u milionima primeraka.
Beogradska „Geopoetika” objavila je 1997. godine i ovo prvo Golemanovo delo (potom 2004. i „Destruktivne emocije”, naučni dijalog stručnjaka sa dalaj-lamom) a sada, nepunu godinu posle originala, i „Socijalnu inteligenciju” u prevodu Jelene Stakić i Ksenije Vlatković. Podnaslov, širok ali sveobuhvatan – Nova nauka o ljudskim odnosima, sugeriše ne samo visoku nauku već i niz izuzetnih primera iz prakse, u čemu je Goleman pravi majstor. Knjiga, uostalom, počinje u svakom pogledu aktuelnim primerom, iz druge invazije Amerike na Irak: susretom američkih vojnika sa sumnjičavom, potencijalno neprijateljski nastrojenom grupom Iračana. Kako izvesti svoje vojnike iz mogućeg konflikta, pokazati Iračanima da si, u ovom slučaju, došao sa dobrim namerama?
Iza ovog primera u svakom poglavlju nižu se različite situacije, nastale spontanom interakcijom ljudi ili izazvane naučnim eksperimentima iz kojih se rađaju najnoviji dometi nauke, u ovom slučaju neurologije. Trudeći se da odgonetne a potom i definiše socijalnu inteligenciju, Goleman u svoju knjigu uključuje najrazličitije modele ljudskog ponašanja, od ljubavi, mržnje, empatije, makijavelizma, odnosa između parova, u porodici, primere ponašanja beba i dece, starijih pa i starih ljudi. Naravno, osnova svega je „zbir neuronskih mehanizama koji usklađuju kako naše interakcije, tako i naše misli i osećanja o ljudima i odnosima koje uspostavljamo”, piše Goleman, predstavljajući socijalni mozak kao jedini biološki sistem u našem telu koji se neprestano podešava prema nama, a na koji, za uzvrat, utiču unutrašnja stanja ljudi s kojima smo.
Magnetska rezonanca možda najuzbudljivije pokazuje kako naš mozak funkcioniše u odnosu na drugu osobu: ona, na primer, pokazuje koji delovi mozga zasijaju u trenutku kada začujemo glas prijatelja. A šta se dešava, pita Goleman, kada neka osoba u nama izaziva anksioznost, kako „socijalno inteligentna” osoba postupa u susretu sa agresivnim pojedincima ili grupom... Da li ona narodna da je čovek koji gleda pravo u oči iskren istinita ili ne, i koliko nas naš prvi osećaj pri susretu sa nekim ne vara? Ko je, uopšte, socijalno inteligentan čovek? Da li je to i onaj koji ume da manipuliše pojedincem ili masama, ili je socijalno inteligentan čovek onaj koji pokazuje iskrenu brigu i ume da se ophodi „ne samo povodom interpersonalnih odnosa nego i u njima”.
U uverenju, potkrepljenom naučnim dokazima, da svaka interakcija za podtekst ima emocije, Goleman definiše dva nivoa na kojima socijalno reagujemo: takozvani niski i visoki put. Niski put je, kako objašnjava, sistem kola koji dejstvuje ispod praga naše svesnosti, automatski, bez napora, ogromnom brzinom (naročito u našem emocionalnom životu). Primer niskog puta je, recimo, reakcija publike na premijeri prvog filma braće Limjer: voz koji ulazi u stanicu ju je prestravio i ljudi su pobegli iz sale. Niskim putem se objašnjava i zašto se svi u istom trenutku smejemo nekoj šali ili plačemo nad tužnom scenom u filmu. O toj „iznenađujućoj lakoći s kojom se mozgovi ukopčavaju jedan u drugi, šireći naše emocije kao kakav virus”, Goleman piše koliko naučno, toliko popularno pa je jasno zbog čega je „Socijalna inteligencija” baš kao i „Emocionalna inteligencija” bestseler u svetu.
Visoki put se, naprotiv, proteže kroz neuronski sistem koji dejstvuje metodičnije i korak po korak, promišljeno. Mi smo svesni visokog puta, i zahvaljujući njemu bar nekako kontrolišemo naš unutrašnji život.
Niski put je natopljen emocijama, dok je visoki put hladno racionalan, kaže Goleman. Niski put (instinkt, intuicija) nas čuva; visoki put kreće u akciju kada razmišljamo sa namerom, na primer: da li nekome možemo da verujemo ili ne...
Oba puta koriste se u interakciji koju najnoviji rezultati neuroloških istraživanja definišu kao „sistem ožičenosti”. On počinje da slabi onog časa kada se interakcija (razgovor, susret) bliži kraju. Čovek, dakle, fiziološki reaguje na stanje drugoga, a autor to naziva biološkom igrankom koja se „nečujno dešava kao nevidljiva komponenta svakodnevnih interakcija”. Interakcija, tumači Goleman, znači i „fino podešavanje” na „frekvenciju” drugih ljudi, čime se naš svet, okrenut ka ljudima a ne samo prema sebi, širi. Time će i empatija, o kojoj je još Darvin pisao kao o elementu opstanka, biti mnogo jača i istinitija. Čarls Darvin je, podseća Goleman, još 1872. u svakoj emociji video predispoziciju za delanje na jedinstveni način: strah = okamenjivanje ili bežanje; ljutnja = borba; radost = zagrljaj... Današnje ispitivanje neurona, piše Goleman u „Socijalnoj inteligenciji”, pokazuje da je Darvin bio u pravu, i da svaka emocija pokreće delanje.
Drugim rečima, ljudski mozak poseduje sistem podešavanja na drugu osobu, i pripremu za delanje: neki naučnici i doktori (D. Dim) skloni su da na čoveka gledaju kao na fenomenalno urađene biološke robote sa neverovatno komplikovanim sistemom kontrole svake akcije, kako biološke i hemijske, tako i neurološke.
Danijel Goleman socijalnu i emocionalnu inteligenciju smatra dvema sestrama. Za razliku od većine svojih kolega, u čemu je i suština knjige „Socijalna inteligencija”, ovaj psiholog tvrdi da socijalnu inteligenciju čine i nekognitivne sposobnosti jer je samo kognitivne svode na opštu inteligenciju. Drugim rečima, Goleman podvlači važnost niskog puta: intuiciju, neverbalnu sposobnost koja se dešava, kako objašnjava, u mikrosekundima, brže nego što um uspe da formuliše misli o nekome kada čovek stupi u interakciju.
Treba, dakle, ponovo čitati Darvina.
Anđelka Cvijić
