Majkl Kaningem (1952), američki romansijer i pripovedač, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca.
Rođen u Sinsinatiju, u Ohaju, Kaningem je odrastao u Pasadeni, u Kaliforniji. Završio je englesku književnost na Univerzitetu Stenford.
Trenutno je profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Jejl.
Kaningem je autor romana: Dom na kraju sveta (1990), Krv i meso (1995), Sati (1998), Besplatni dani (2005) i Dok ne padne noć (2010).
Po svom romanu Dom na kraju sveta napisao je scenario za istoimeni film.
Po romanu Sati, posvećenom sudbini Virdžinije Vulf, nastao je istoimeni slavni i višestruko nagrađeni film (2003).
Za roman Sati dobio je Pulicerovu nagradu za prozu i Nagradu PEN/Fokner.
Uredio je knjigu poezije Volta Vitmena Zakoni za stvaranje (2006).
Knjige Majkla Kaningema prevedene su na veće veće svetske jezike.
Živi u Njujorku.
24.03.15 Vavilon
Majkl Kaningem: Snežna kraljica
Američki pisac, Majkl Kaningem, je izgleda već napisao svoje najbolje delo. Ova tvrdnja će se možda promeniti u budućnosti. Ali za sada, sagledajmo to ovako: Kaningem je do danas napisao sedam romana, od kojih je samo čuveni roman Sati dobio 3 prestižne nagrade, medju kojima i Foknerovu i Pulicerovu. Svi ostali romani, mnogi od njih prevedeni i kod nas, ostali su nezapaženi. Sva je prilika da će se to dogoditi i sa najnovijim delom – Snežna kraljica.
Svima dobro poznata Andersenova bajka, Snežna kraljica, sadržana u naslovu romana, samo se asocijativnim putem, u odjecima i aluzijama prepoznaje u Kaningemovom romanu, ponajviše u pokušajima da se tematizuju večna pitanja čovekove smrtnosti, nevinosti i iskustva, ljubavi i razumevanja, ali i razočarenja. Roman se u pozadini kraja drugog Bušovog mandata odvija u Njujorku u miljeu obrazovanih tridesetogodišnjaka koji nisu iskoristili svoje potenicjale do kraja. Mladji brat posle upravo okončane ljubavne veze odlazi da živi sa starijim bratom, neuspešnim muzičarem koji brine o teško bolesnoj verenici čiji se skori kraj već nazire. Ključna scena u kojoj će mladji brat doživeti mistično iskustvo vidjenja zagonetne svetlosti iznad Central parka, nakon koga će bratovljeva žena na čudesan način naglo ozdraviti, ostaće do kraja neobjašnjen i bez uzročno posledičnih veza sa kasnijim dešavanjima gde će svaka nada okončati u nizu neuspeha.
Kaningem je bez sumnje želeo da načini presek generacije srednje klase Amerikanaca sa svim njihovim nedoumicama, neuspesima i željama koje su se na koncu pretvorile u prilično besciljan život. Ima u romanu naznaka da je želeo i da načne odredjena pitanja, od započetog ali ne i razradjenog pokušaja politizacije, do velikih metafizičkih tema kao što je ona o nemogućnosti da se zakonitosti života dosegnu, prikazna kroz nizove razočarenja koji simbolišu život i smrt u sirovom obliku. Preuzimajući naslov, ali ne i magiju bajke, on je forsirao i temu potrage za lakim rešenjima poput čuda transcedentnog, droge ili magije ljubavi. Sve su ovo potencijalna tumačenja koja bi se samo nasilno mogla pripisati ovom romanu, jer se Kaningem negde na putu od želje ka realizaciji izgubio ne uspevajući da oformi jasan sistem po kome će se ova pitanja čitaocu predočiti na upečatljiv način. Ona se u romanu prepoznaju na nivou neuspelog pokušaja, pa iako su nagoveštena, u konačnom bilansu, sva zapravo ostaju da lebde negde izmedju pokušaja i čvršćeg utemeljenja.
Snežna kraljica je roman koji je imao potencijala, ali je od početka bio konfuzan i bezbojan, neupečatljiv, mlak. Uzalud je Kaningem koristio motiv glavni junaka sa vizijom jer je samo ostao bez jasne vizije šta se romanom htelo postići.
Jasmina Vrbavac
