Slepi spomenik : filosofija nove palanke ili Nova filosofija palanke : roman o događajima sredine dvadesetog veka s početka trećeg milenijuma i u hromom vremenu : Dragi Bugarčić

Slepi spomenik

filosofija nove palanke ili Nova filosofija palanke : roman o događajima sredine dvadesetog veka s početka trećeg milenijuma i u hromom vremenu

Izdavač: Čigoja

"Slepi spomenik" je treći roman Dragog Bugarčića o sudbini vršačkih Nemaca i naravno Šinteraju, mestu nepomena, zločina, sramote svih nas, našeg sećanja i nesećanja.
Svi oni su pokušavali da prihvate vršačku varoš, ali i da joj se podsmehnu, da odbrane vlastitu mladost i sanje neodvojive od njenih sokaka i večno budne Kule. Sa njom se identifikuje i Dragi Bugarčić. Poput njenog nepristrasnog pogleda kroz izraubovani otvor sa vrha Vršačkog brega i Bugarčić posmatra Vršac. Na naslovnici najnovijeg Bugarčićevog romana "Slepi spomenik" je Ulica Stefana Nemanje sa Kulom u daljini. Pisac joj vraća "p

ogled" iz grada i kaže nam: Kula posmatra varoš, čeka da progovorimo o onome o čemu se ćuti. I vrapci znaju o čemu Vršac decenijama ćuti.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2015; Broširani povez; latinica; 20 cm; 139 str.; 978-86-531-0124-4;

Treći roman o šinteraju

Dragi Bugarčić: SLEPI SPOMENIK

Pisac Dragi Bugarčić Vrščanin je ne samo po mestu rođenja i stanovanja. Čitavo njegovo literarno delo izvire iz te lepe i opasne varoši. Vršac je iznedrio Jovana Steriju Popovića, Paju Jovanovića, Felikaa Milekera, Sultanu Cijuk, Lazu Nančića, Boru Kostića, Dragišu Brašovana, Vaska Popu, Roberta Hamerštila, Dušana Kopčalića, Aleksandra Krona, Petru Krdua, Branislava Miloševića...
Svi oni su pokušavali da prihvate vršačku varoš, ali i da joj se podsmehnu, da odbrane vlastitu mladost i sanje neodvojive od njenih sokaka i večno budne Kule. Sa njom se identifikuje i Dragi Bugarčić. Poput njenog nepristrasnog pogleda kroz izraubovani otvor sa vrha Vršačkog brega i Bugarčić posmatra Vršac. Na naslovnici najnovijeg Bugarčićevog romana "Slepi spomenik" je Ulica Stefana Nemanje sa Kulom u daljini. Pisac joj vraća "pogled" iz grada i kaže nam: Kula posmatra varoš, čeka da progovorimo o onome o čemu se ćuti. I vrapci znaju o čemu Vršac decenijama ćuti."Slepi spomenik" je treći roman Dragog Bugarčića o sudbini vršačkih Nemaca i naravno Šinteraju, mestu nepomena, zločina, sramote svih nas, našeg sećanja i nesećanja.

U "Sporednoj ulici" (Dreilaufergasse), Beograd, 2006. i 2012. Bugarčić poentelistički strukturira naseljavanje, život, progon i likvidiranje vršačkih Nemaca. Prustovski neprestano obnavlja i proširuje osnovnu temu: oni su bili tu, u Vršcu, živeli, sanjali, voleli. Njih više nema. O njihovom nestanku se tek šuška, saznaje iz govora obeznanjenih pijanaca, propalih ljudi, marginalaca. Tragovi njihovog postojanja su besramno zatrti. Usledila su orkestrirana osporavanja "Sporedne ulice". Te likvidacije u Sporednoj ulici nije bilo, te streljani su "neki teroristi" (kako se samo "politička korektnost" univerzalno primenjuje), te masovne grobnice ne postoje... Kalendar se lako previdi. Hajka je bila organizovana u dobro znanom ždanovljevskom maniru. Doduše, neki od hajkača su tome bili vični, takorekuć iskusni. Ličnost pisca je ništena.

Drugi roman "Gatalica" (Beograd, 2013) jeste omaž Robertu Hamerštilu, slikaru čiji život pisac rekonstruiše sledeći duhovno srodstvo. Dragi je uhvatio Robertovu nit, nauk ili kako bi Dositej Obradović, čije pouke još nismo savladali, rekao naravoučenije. Iz skupa ljudi kojima je umetnik i čovek Hamerštil bitan izvlači njegove identitete. Robert obeležava živote drugih ali i druge nosi kao večno prisutne senke, kao skup vlastitih osećanja, misli, poriva. Bez drugih od njega različitih nema ni njega. Robert je toga svestan koliko i oni što su dopustili da im se aure dotaknu i prepletu. Naslikao je sto sedamdeset velikih platna-omaža slikarima sa kojima saoseća i deli srećne trenutke i tragiku ljudskog bivanja. Svako platno ciklusa "Omaž" podsećanje je na dug, vlastiti, ali i mnogo veći - dug čovečanstva jednom umetniku. "Omažom" je Hamerštil podelio svoj identitet sa bratstvom slikara/slikarki, a u "Gatalici" pisac Bugarčić prepoznaje Roberta u onima koji žele da Robert ostane zauvek deo Aleksine ulice, iako je promenila ime, Vršca iako je oterao svoje Nemce i ne da ni spomenik nevinim nemačkim žrtvama da se podigne, Vojvodine iako su u njoj Nemci nevidljivi.

I najsavesniji među nama požele da zaborave. Dragi Bugarčić ne dozvoljava. Roman o Hamerštilu završava vapajem. Taj vapaj pisca razumeće retki. Hamerštil u Gradskoj kući dobija knjigu i povelju počasnog građanina Vršca. U monologu sam sebi govori odlazeći u hotelsku sobu u kojoj će se osećati kao stranac u rodnom gradu: "Nisam bio na Šinteraju, nisam se usudio da pogledam otrovnu koprivu i prođem između podivljalog bilja i sprženih žbunova. Samo sam na fotografijama gledao travuljinu, korov na pasjem i ljudskom groblju. Naslikaću Šinteraj i njegovo divlje nemo bilje jednog dana, verujem." (str.198)

U "Slepom spomeniku" Bugarčić uranja u životne priče široj javnosti nepoznatih nekadašnjih žitelja Vršca Nemca Gerharda Šmita i Nemica Beatriks Fiksman i Terezije Veber, sledi trag televizijskog novinara Branislava Lazina i novinarke N.R., vajara Zvonimira Santrača... Postaje deo njihovih priča. Iz ovog poetskog slaloma, preplitanja misli, namera, poslova i dana onih o kojima pišemo i onih što pišu, vajaju, slikaju izranja život koji pokušavamo da dokučimo i koji nam neprestano izmiče. Beži i onima koji su ga živeli i onima što bi da ga zalede u vremenu, uhvate nepromenljivi trenutak. Sa jedne strane jesu muke savesnih, brižnih, s druge je napuhana praznina umišljenih moćnika. Sve prekriva provincijska ravnodušnost, površnost, banalnost, bahatost. "Slepi spomenik" s pravom može nositi podnaslov "Nova filosofija palanke". Ne samo zato što je reč o pokondirenoj novoj palanci, slepoj varoši V.

NADEŽDA RADOVIĆ