Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom „Omon Ra“ (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“. Slede knjige „Život insekata“, „Čapajev i Praznina“, „Generation ?“, „Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda“ („D??. NN“), „Sveta knjiga vukodlaka“, „Šlem užasa“, „Empire V“, „?5“, „t“, „Sok od ananasa za divnu damu“, „S.N.U.F.F.“ (2011) i „Betmen Apolo“ (2013) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman „Ljubav za tri Cukerbrina“ objavljen je 2014. godine.
Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije.
Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter. Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.
19.08.06 Danas
Avatar u lavirintu
Šlem užasa, VIKTOR PELJEVIN
Lavirint je centralna metafora novog romana Viktora Peljevina, preuzet iz popularnog antičkog mita i prebačen pravo u virtuelnu stvarnost sajber-ere. U njegovom romanu Šlem užasa sedmoro junaka, izgubljeni u lavirintu Interneta, tokom čitavog romana komuniciraju preko izolovane Internet mreže. Oni se nalaze u nekakvim sobama-samicama, odeveni u hitone, opremljeni samo sa po jednim monitorom (koji su otud, svaki za sebe, svojevrsni multiplicirani mini-lavirinti, klopke za svakoga od sedmorice "raspričanih" muškaraca i žena). Preko tih ekrana odvija se čitav njihov život, minimalistički sveden na "čet-rum" u kojem se, u obliku formule traganja za Arijadninom niti, raspredaju najbitnija filozofska, psihološka i druga, konkretnija egzistencijalna pitanja koja zaokupljuju junake. Koliko njih, toliko i više Peljevina koji do kraja koristi priliku da demonstrira svoje zavidno poznavanje bodrijarovsko-lakanovske simulacije i simulakruma i slične literature o iluzijama ili fenomenima virtualnog i realnog. I stoga je sasvim očekivano kada na kraju junaci otkriju da nisu tu gde misle da su, već pogodite gde? Ili, još bolje, pročitajte ovaj duhoviti pastiš, više nego roman, do kraja.
Projekat 38 izdavača iz celog sveta, među kojima je i Geopoetika, koji su podržali škotsku kuću Kanongejt, a u okviru koje se premijerno objavljuje serija rukopisa savremene svetske proze koja, baratajući drevnim mitovima, pokušava da im udahne moderni senzibilitet, sudeći prema Peljevinovom prilogu jedinstven je i obećavajući eksperiment.
V. R.
