Skrivena tradicija u Evropi

05.07.03 Politika

Svako zrno znanja koje steknemo još me više približava Bogu, izgovorio je nedavno jedan visoki katolički prelat koji u Vatikanu drži ključeve Astronomije, moli se Bogu i izučava svemir. Bez zazora komentarišući moguće postojanje vanzemaljaca, taj zvaničnik Vatikana upitao je zašto bi ono bilo pretnja, a ne radost za ljudski rod? Jer, u krajnjoj instanci, i sva religijska ovozemaljska učenja Svemir doživljavaju kao lik Božji.

U osvit trećeg milenijuma hrišćanstva utešno je čuti ovako nešto. Neumitna prolaznost vekova nije bila jača od posledica koje su oni za sobom odavno, ali i doskora ostavljali: istorija religije (pogotovu hrišćanske) overena je pečatima surovosti prema svakome ko bi se usudio da postavi pitanje čiji odgovor prelazi granice poznatog, da sazna nešto novo, da iole različito misli. Zar se nije Tertulijan, preobraćenik iz severnoafričkog grada Kartagine, već pred kraj drugog veka nove ere (Elen Pejgels, "Poreklo Satane") zalagao za to da sve ljude koji skreću od većinskog konsenzusa treba osuditi kao jeretike?

Ljudima se ne sme dozvoliti da postavljaju pitanja, govorio je, jer ih ona čine jereticima. A naročito pitanja "Odakle dolazi zlo? Zašto je zlo dopušteno? I koje je poreklo ljudskih bića...?" Pravi hrišćanin, smatrao je Tertulijan, donosi odluku da "ne zna ništa... što se kosi sa istinom vere".

Nesaznajna priča

A zašto bi istini vere bili suprotni apostolski život, pobožnost i askeza koje su u ono doba, protiveći se uspostavljanju crkvene hijerarhije, i izneveravanju apostolske tradicije, i moguće samo iz tih razloga, propovedali neki "sektaši", "jeretičari", "reformatori?" Iz nekih, samo jačima znanih razloga nije im to bivalo dozvoljeno; gusta, teskobna mapa ovakvih sukoba izroniće upravo iz knjige Jurija Stojanova "Skrivena tradicija u Evropi. Tajna istorija srednjovekovne hrišćanske jeresi" koju je ovih dana objavilo Umetničko društvo "Gradac" iz Čačka (prevod sa engleskog Miodrag Marković, glavni urednik Branko Kukić), a koja i u koordinatama svetske istorije, a kamoli naše, predstavlja značajni događaj.

Večna, i svakako nesaznajna priča o suštini dualizma, o toj kosmičkoj borbi između dobra i zla, i o "božanskom i demonskom sapostojanju u borbi za prevlast u čoveku", u ovoj knjizi svet obeležava kroz delove mučne, i krvavo obojene freske istorije pre i posle pojave sina Božjeg u njoj. Iako iskovana u 18. veku da bi njom bila opisana iranska doktrina dva duha (Mirča Elijade, "Vodič kroz svetske religije"), reč "dualizam" kao suprotnost dva principa obeležila je, i vekovima univerzalno transformisala na mnogim nivoima veliki broj kultura i religija, od onih u nepismenim društvima, do velikih, i "viših" kao što su budizam, grčka religija, hrišćanstvo, hinduizam, judaizam, islam... Zlatnom srednjem veku Evrope koji karakterišu veličanstveni dosezi u književnosti, građevinarstvu, slikarstvu, Jurij Stojanov suprotstavlja tajanstveni, mračni, mitski Srednji vek kojem prethodi iscrpno analiziranje nastajanja i mešanja religija-zoroastrejska predanja, njihov uticaj na Jevreje u vavilonskom izgnanstvu; helenska i rimska paganstva, uticaji sa istoka i "velika verska previranja i stvaranje novih sinkretičkih formi", i preobraženja boga Mitre u mesijanskog kralja spasitelja. Tu su različita tumačenja Otkrivenja u ranom hrišćanstvu, gnosticizam i izbavljenje duše kao "dragocenog bisera" i "božanske iskre" znanjem i prosvetljenjem do spoznaje Božjih tajni... i, konačno, Vizantija i ona, za nas na Balkanu posebno važna, Velika jeres, bogumilstvo....

Doktrine prema kojima su kosmos i čovek večno bojište između dobra i zla, u knjizi Jurija Stojanova dostižu vrhunac u stotinak poslednjih stranica koje predstavljaju samu suština dela: pokušaj prodora u iskon bogumilstva koje će se osnivanjem velikog Bugarskog carstva na obroncima Balkana, prostora stalnog sukobljavanja interesa Rima i Carigrada, širiti dalje po zapadnoj Evropi, i koje će do današnjeg dana biti najveća, najsloženija i najteže rešiva zagonetka evropskog srednjeg veka.

Islamizacija Bosne

Jurij Stojanov je istoričar nesumnjivog, ogromnog znanja koje se u prvi mah prepoznaje u masi preciznih podataka i činjenica. Iza toga sledi izvanredna sposobnost percepcije problema, njegovog iznošenja na svetlost dana i potom, što je za nauku i najteže, sagledavanja u nizu više ili manje poznatih teorija. Tu vrstu analize Stojanov, međutim, ne kruniše uvek svojim smelim zaključkom, već kao da ga prepušta čitaocu. Vrlinu knjige "Skrivena tradicija u Evropi" neko će videti već u samom rasprostiranju bezbrojnih činjenica dok će, iako svestan da je svakom autoru s jedne strane zbog slabe istraženosti to najlakše ali s druge najopasnije i najrizičnije da učini, zahtevniji čitalac ipak očekivati, i tražiti smelije autentične pretpostavke i teze.

Jurij Stojanov očigledno pripada grupi istoričara koji ne zaključuju suštinu ako ne iznesu sve mogućnosti za njeno zadovoljavajuće rešenje. Možda je najbolji dokaz za ovu tvrdnju rasprava o preovlađujućoj tvrdnji o islamizaciji Bosne kao posledici moguće patarenske saradnje sa otomanskim Turcima, zbog pritisaka katolika, i navodne sličnosti dualističke religije Bosanske crkve i islamske etike. Ne nalazeći, sem sporadično, istorijske dokaze za ovakvu saradnju, Jurij Stojanov ponovo otvara pitanje islamizacije srednjovekovne Bosne, davnašnjeg i viševekovnog najvećeg uporišta velike jeresi, nalazeći olakšavajuću okolnost za nju u verskoj nejednoobraznosti u tom delu Balkana.

Ono što je, međutim, glavna odlika dela "Skrivena tradicija Evrope" Jurija Stojanova jeste mera kojom se istorijske činjenice smenjuju sa opisom same suštine dualističkih religija. Glavne ezoterijske škole date su u osnovnim crtama ali, što je još važnije za one koji ih proučavaju, one su paralelno upoređene, uz izvođenje ključnih karakterističnih motiva. I onih, nekada manje važnih, ali preuzetih i potom preobraženih u drugim religijama.

Lomača i inkvizicija

U celoj viševekovnoj priči o srednjovekovnim jeresima, sektama i kultovima fascinantno je ono što izranja kao neumitna posledica čovekovog večnog straha iz kojeg i proizlazi neutaživa volja za moć, tragično reperkutovana na društvene i istorijske mene: reč je o borbi protiv svakog drugačijeg mišljenja, i svakog iskoraka iz unapred zacrtanog religijskog solilokvija verskih vođa. Kulminacija će, nema sumnje, biti ostvarena u inkviziciji u kojoj će, pored lomača na kojima su spaljivani živi, biti smišljene i lomače za mrtve jeretike, kako njihove kosti ne bi remetile ustaljeno znanje koje ne dopušta nikakvu novu moguću alegoriju, niti simboliku.

Stoga, čak i neutemeljeno verovanje da se u vasioni negde nalaze neki vanzemaljci, treba uistinu da bude radost za svakoga ko slobodu duše i duha stavlja na prvo mesto, baš kao što je to kazao i visoki katolički prelat iz Vatikana sa početka ovog teksta. Posle Stojanovljeve priče o jeresi koja nudi još neka moguća, drugačija čitanja istorije kao mene moralnih kodova, čak i da Svemir jeste lik Božji, uz nužna dopuštenja da taj lik bude formiran prema različitim religijama, suštinska poruka će uvek glasiti: tolerancija prema drugačijem. Jer, i njeni najokoreliji religijski protivnici, u samoći iskušenja, znaju da samo ona vodi ka konačnom spasenju.

Anđelka CVIJIĆ

03.07.03 Vreme

Čarls Tejlor, Bolest modernog doba
Beogradski krug & Čigoja štampa, 2002.
Prevod: Đorđe Tomić

Prema dijagnozi kanadskog filozofa Čarlsa Tejlora, moderno doba boluje od tri bolesti: 1. strah od gubitka smisla, odnosno ukidanja moralnih horizonata, 2. nekontrolisano delovanje instrumentalnog uma, 3. gubitak slobode. Ove se bolesti javljaju na mestu dodira liberalnih ideja (individualizam, vladavina prava) i zahteva za zajedništvom (etničkim, kulturnim, religioznim), a uzrok se pronalazi u zanemarivanju političke kulture. Rešenje ove situacije Tejlor vidi u povratku idealima autentičnosti i uma, kao i veri da argumenti nešto mogu promeniti.

Superstars – Manijački vodič kroz Fektori Endija Vorhola i Velvet Andergraunda
Prevod sa francuskog: Jelena Vujanović
Priredio: Borivoj Gerzić

"Od svih mitova rokenrola mit o Velvetima je najluđi i najinteresantniji za tumačenje. U njemu je sve. Perverzna naivnost, vidno razočaranje, prejaka prijateljstva i izdaje, kreativna euforija i frustracije, istinitost i preterivanje, konceptualna umetnost i veliko zezanje, epopeja o glamuroznosti i bedni kraj", tačne su reči Kristijana Fevrea o jednoj od najznačajnijih pojava u popularnoj kulturi proteklog veka. Ova mini enciklopedija posvećena Velvetima i Endiju Vorholu, ali i svemu onome što jeste grad Njujork, siguran je i zanimljiv vodič kroz plišano podzemlje XX veka. A na ozbiljnost i posvećenost slavnog Lu Rida i kompanije i danas treba upirati prstom. Jer, kao što pomenuti "pisac koji svira" reče: "Jedina stvar koja se računa jeste rad." A oni su uradili puno.

Jurij Stojanov, Skrivena tradicija u Evropi – Tajna istorija srednjovekovne hrišćanske jeresi
Prevod sa engleskog: Miodrag Marković
Izdavač: Branko Kukić i Umetničko društvo Gradac, Beograd–Čačak, 2003.

Ova knjiga Jurija Stojanova, po rečima recenzenta Jovice Aćina, predstavlja prvu sveobuhvatnu i dokumentovanu istoriju religijskog dualizma, od njegovog ranog ispoljavanja u zoroastrizmu i orfizmu u antičko doba, do uništenja katarskog pokreta u kasnom srednjem veku. Ona daje sasvim nov uvid u zamršenu istoriju i teologiju srednjovekovnih dualističkih pokreta bogumila i katara. Objedinjujući u sebi političku, kulturnu i religijsku istoriju, ovo izvanredno naučno-detektivsko štivo kombinuje sažete opise istorijskih događaja sa lucidnom analizom dualističkih religijskih sistema, rekonstruišući kroz slikovite detalje njihove različite predstave i verovanja, zakučastu mitologiju i simboliku.

Stojanov sigurno vodi čitaoca kroz istoriju religija, uporednu religiju i mitologiju, istorijski razvoj dualizma, gnosticizma i hrišćanstva, istoriju Balkana i Vizantije, ali i otvara prostor za drugačiju tačku gledišta kada je reč o mnogim skrivenim tokovima kulture i potkulture unutar evropske religijske tradicije, koji su ostavili ne malog traga i uticali na neke od najznačajnijih dvadesetovekovnih kulturnih i umetničkih pojava i pokreta. Kao i druge knjige iz zanimljive biblioteke "Mistici i gnostici" Umetničkog društva Gradac i ovaj naslov osvetljava jedan fenomen, inače obavijen mnogim mistifikacijama i banalnostima, na ozbiljan i pouzdan način.