Beogradski slikar i pisac Momo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 – Beograd, 3. mart 2010) došao je sa devet godina iz Sarajeva, gde je rođen, u Beograd, postavši jedan od protagonista beogradske pripovedačke škole.
Po obrazovanju akademski slikar, završio je beogradsku Likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića; u književni život glavnog grada ušao je početkom šezdesetih prošlog veka i od tada je objavio više od pedeset knjiga i romana. Provincijalac, Foliranti, Una, Zelena čoja Montenegra, Dosije Šlomović, Konte, Magija Beograda, Putopis kroz biografiju, Od istog pisca, Uspomene jednog crtača, i mnoge druge bile su na bestseler listama, a neke od njih su na njima još uvek.
Prevođen je na mnoge svetske jezike. Od ostalih beogradskih pisaca razlikuje se i po tome što je sam ilustrovao svoje knjige, negujući poseban lirski crtački stil. Bio je dugogodišnji novinar-kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje dvadesetak izvedenih radio, TV i pozorišnih drama kao i nekoliko filmskih scenarija. Po njegovim knjigama snimljeno je nekoliko igranih filmova, a i sam je bio scenarista mnogih filmskih i televizijskih projekata. Svoje slike je izlagao retko, nekoliko puta u Njujorku, Bostonu i Karakasu, u Ženevi, Frankfurtu, Briselu, Parizu, Udinama, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i na Mećavniku.
Bio je redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.
29.06.06
Pljeskavica uzvraća udarac
Momo Kapor
"UBIJA" beogradska vrućina, prži se Knez Mihailova u sredu u podne, a u "Deretinoj" knjižari osvežavaju štosovi Mome Kapora.
Objavljena je na engleskom jeziku zbirka njegovih priča pod naslovom "Vodič kroz srpski mentalitet", koje je skoro četvrt veka pisao za "Jatovu reviju", za putnike i strane turiste. Tekstovi su ilustrovani Kaporovim crtežima.
Ironično-opora, sarkastična i istinita priča o nama, pisana "nasmešeno i sa dobrom voljom", kako reče Kapor na promociji, ova knjiga je vodič kroz lavirint našeg mentaliteta i lepo ocrtava lik Beograda i Srbije.
Ređaju se naslovi poput: "Pljeskavica strikes back" (Pljeskavica uzvraća udarac) ili "As simpl as beans" (Prosto ko pasulj). Kako se takve teme snalaze u engleskom?
- Sjajni prevodioci su radili, ali priče mnogo gube u prevodu sa našeg bogatog jezika.
ZA SUPRUŽNIKE
Kome je namenjen ovaj "vodič"?
- Česta scena kada sam negde u svetu: sedimo, u nekom društvu gde je neko naš oženjen ili udat za stranca, pričaju se priče i vicevi, naši ljudi urlaju od smeha, a on ili ona ne razumeju. Kako prevesti Muju i Hasu? Knjiga će pomoći da supružnici iz drugog jezika upoznaju nešto iz našeg mentaliteta.
O čemu ste sve pisali?
- Knjiga je mozaička, tu je priča o šajkači, pasulju, punjenim tikvicama, šumadijskom čaju koji se ne pije u pet po podne, čuvenom beogradskom fantomu, o kući na drvetu Peđe Isusa na Adi, o tome kako Srbi slave slavu, obalama Save i Dunava, o pijacama koje su duh Beograda...A što se tiče aktuelnosti nekih priča: politika se menja brzo, punjene tikvice - sporo!
I kakav je generalno taj naš nacionalni lik?
- Ne umem da generalizujem, bavim se detaljem, gestom, a iz njih se može dobiti zaključak: kod Srba kao "brend" može da se izvuče jedna stvar koju niko nema, a to je - inat! Englezi nemaju reč za "inat", koja je inače turska reč, kao što Srbi nemaju za "splin".
A srpski karakter?
- To je smeša bahatosti, sentimenta, nostalgije i fatalizma orjentalnog tipa.
Može li da se izvuče opis beogradskog mentaliteta?
- U zemlji i gradu koji ima najviše problema u Evropi i možda na svetu, najčešće dve reči su: Nema problema"! Tako da su Japanci mislili da je "nema problema" način pozdrava. To je osobina Beograda gde su izmišljene najčudnije stvari na svetu: levak sa mrežom za benzin, koji ne propušta vodu i pregorela sijalica na kojoj se krpe čarape.
B. ĐORĐEVIĆ
