Shanghai baby

14.02.03 Glas javnosti

Tri knjige kineskih spisateljica, objavljene su nedavno u Platou: Wei Hui "Shanghai baby", Čang Sjanghua "Zalazak sunca", izbor iz savremene kineske kratke priče (obe knjige preveli su Jin Xiaolei i Radosav Pušić) i Adelajn Jen Ma "Opalo lišće vraća se svojim korenima" (s engleskog prevela Milica Lazarević).

Tako se na jednom mestu, i za relativno kratko vreme, pred čitaocima našlo ukupno 900 stranica književnosti iz zemlje čija se kulturna tradicija razlikuje od naše, ali se njeni savremeni književni tokovi itekako uklapaju u evropske i, šire, svetske.

Najmalađa autorka, Wei Hui, rođena 1973. godine u mestu Jujao, napisala je bestseler "po obrascu" u kojem se "poljupci tope kao sladoled", "talasi blistaju", vazduh je "hladan i kiselkast" kad je raspoloženje loše, a kad nije, "prosipaju se zlatni sunčevi zraci", itd. Na 11. strani, čitalac saznaje da je dečko glavne junakinje impotentan i Zec u horoskopu. Tu bi se čitanje ove "priče o ljubavi i strasti" moglo i završiti.

Adelajn Jen Ma napisala je autobigrafsku knjigu, "sećanja neželjene kćeri". Reč je o životu bogate porodice iz Hongkonga, običajima, tradiciji, revolucijama, evropskim uticajuma, o Šangaju... Priča počinje 1886. kada je spisateljicina baba-tetka, sa tri godine, "pokazala samostalnost, tako što nije dopustila da joj se stopala uvezuju". Posle štrajka glađu porodica pristaje na njene uslove. Deci je kasnije rečeno da se baba-tetki obraćaju sa Gong gong, što znači deda-stric, jer je "bilo uobičajeno da se žene od ugleda u svom rodu nazivaju muškim imenima". Godine 1924. Gong gong je osnovala sopstvenu firmu "Šangajsku žensku banku". Knjiga sadrži i fotografije.

Priređivač izbora savremene kratke kineske priče, "Zalazak sunca" Čang Sjanghua i sama je pisac, pesnik i esejista, voli Jugoslaviju (ime države citiram iz predgovora) u kojoj je prvi put bila 1991. godine. U želji da učvrsti kulturnu razmenu između ove dve zemlje Čang Sjanghua sačinila je već dve antologije poezije: kineske, za ovdašnje čitaoce i "jugoslovenske" - za kineske. U ovaj izbor uvršćeni su pisci različitih generacija, od onih rođenih u 19. veku do autora rođenih pedesetih godina 20. veka, ukupno njih 21. Iz predgovora srpskom izdanju knjige, koji je napisao Vu Fuhui, saznajemo da se autorka više okrenula piscima mlađe generacije. I verovatno, tek ova knjiga može da da nekakav presek kineske književnosti i, u tom smislu, ona je najvažnija. Čitajte.

Još o kineskoj književnosti

Posvećivanje kineskoj književnosti Plato proširuje i na razgovor o literaturi ove zemlje, koji je zakazan za 25. februar. Govoriće Radosav Pušić, profesor i prevodilac i gosti iz Kineske ambasade. Za maj, ova izdavačka kuća, najavljuje dolazak Čang Sjanghua. U planu je i objavljivanje knjige Lao Cea.

LJ. P.

01.01.00

Politika
25.02.2003.

KNJIŽEVNO VEČE U KAFE-TEATRU "PLATO"

Kineska kratka priča
Tri knjige koje je na srpskom objavio "Plato", pored modernog izraza kineskih književnika donose nam i iskustva daleke zemlje

U kafe-teatru "Plato" večeras u 20 sati počinje književno veče posvećeno kineskoj književnosti, odnosno delima kineskih autora koje je ova izdavačka kuća objavila na srpskom. O literaturi koju baš mnogo ne poznajemo govoriće Aleksandar Jerkov, urednik, i prevodilac Radosav Pušić, a večeri će prisustvovati i predstavnici kineske ambasade u Beogradu. Izdavač je veče zamislio i kao dinamičnu literarnu tribinu u kojoj će pored domaćina učestvovati, ako zažele, i posetioci.

Tri knjige o kojima će biti reči, a koje je proteklih meseci objavio "Plato", predstavljaju želju ovog izdavača da udovolji radoznalosti mnogih čitalaca koji žele da pored evropske i američke književnosti upoznaju i literaturu drugih naroda, posebno istočnih. Urednik Aleksandar Jerkov se ovim "književnim trolistom" opredelio za kinesku književnost koju nam u prevodu sa originala ili sa engleskog predstavlja preko izbora iz savremene kineske priče, i dva romana. Jednog, napisanog na osnovu istinitih zbivanja, i drugog, nastalog iz mašte.

Zalazak sunca

Antologijski pregled savremene kineske kratke priče pod nazivom "Zalazak sunca" priredila je poznata kineska pesnikinja sa Tajvana Čang Sjanghua, česti gost Beograda, a sa originala preveli su Jin Sjaolei i Radosav Pušić. Našim je čitaocima antologičarka, inače, poznata kao autorka već objavljenog izbora iz moderne kineske poezije na srpskom, posle čega je našu savremenu poeziju prevela na kineski jezik.

Antologije nije lako raditi, pogotovu savremene literature koja još nije prošla oštri sud vremena. Ipak, dobri kineski poznavaoci tamošnje moderne književnosti odaju priznanje pesnikinji Čang Sjanghua da je kroz izbor kratke priče kineskih pisaca dala ne samo izvanredni pregled te nama daleke književnosti u ćć veku, već je - što je posebna potvrda dobro obavljenog posla - njime dala podstrek za ambicioznije čitanje kineske literature.

U predgovoru srpskom izdanju Vu Fuhui upravo govori o tome da je kratka priča onaj najkraći put da čitalac bude uveden u nepoznati književni ambijent. Čang Sanghjua je izabrala pisce koji predstavljaju modernu Kinu. Selo, zavičaj, sve što asocira na staro, polako propada; Kinom teče moderno doba koje materijalnom kulturom potiskuje tradicionalno, i od njegovih niti stvara se duh modernog čoveka kome su granice domovina male, a svet preveliki. Iz svega toga, i između sna i jave, nastaje ne samo moderna kineska, nego i svetska proza. Ovaj izbor upravo o tome govori. Dobro je da svakog od dvadeset jednog kineskog autora prate kratka biografija, sa slikom, što je retkost u mnogim antologijama, pa i našim, domaćim.

Sećanja neželjene kćeri

Roman Adelajn Jen Ma "Opalo lišće vraća se svojim korenima", i sa podnaslovom "Sećanja neželjene kćeri" dolazi nam, zahvaljujući prevodiocu Milici Lazarević, sa engleskog jezika. U napomeni autorke (lekar i pisac), koja je rođena 1937. u Šangaju u imućnoj kineskoj porodici a živi u Kaliforniji, stoji da je reč o istinitoj priči. Romansirana biografija govori o autorkinoj porodici, o istorijskim menama i lomovima tokom prošlog veka, i o posledicama odnosa između Istoka i Zapada u takvoj jednoj zemlji kakva je Kina. U svemu tome, ljudi se nalaze na večnim prekretnicama, tragajući za onim što u zapisanoj sudbini žele da pokušaju da izmene, ili makar ublaže. Knjiga je potresna freska zbivanja u Kini, viđena okom devojčice, a kasnije mlade žene koju je kao dete-pastorče uglavnom odgajala tetka.

"Šangaj bejbi" je hit roman kineske mlade književnice Vei Hui (1973); preveden je do sada na osamnaest jezika, i nosi jednostavni podnaslov "Priča o ljubavi i strasti". Sa originala roman su preveli Jin Sjaolei i Radosav Pušić, a iza podnaslova krije se celi jedan svet devojke koja čini prve korake u odnosima sa muškarcima, iznoseći doživljaje intimnog vrlo emotivnom, gotovo destruktivnom energijom.

Čitanjem ovog, u osnovi ljubavnog romana možemo se uveriti u to da i kineski, a ne samo američki pisci, pišu bestselere. I da ljubav, strast i patnja imaju svuda na svetu isti tok.

A. Cvijić