Senke minulih ljubavi

05.12.07 Politika

Niz novih knjiga domaćih pisaca obeležio je ovu jesen, bilo da je o prozi ili o poeziji reč. Pred nama je, među prvima, u izdanju „Nolita”, roman „Senke minulih ljubavi” Nikole Miloševića, našeg istaknutog književnog kritičara, filozofa, polemičara, esejiste i pisca. Reč je o romansiranim sećanjima, kako u kraćem pogovoru piše Jovan Popov, iz kojih upoznajemo jednog novog Nikolu Miloševića: delatnog melanholika koji će u roman uvrstiti svoje filozofske i kritičke opservacije.
„Senke minulih ljubavi”, sećanje na dve godine koliko je autor proveo na usavršavanju u Strazburu, predstavljaju po Popovu čvorište u kojem se stiču Miloševićeva najdublja intima i njegove najtrajnije intelektualne preokupacije.
Zbirkom priča „Deseti za molitvu” (koja, doduše, počinje monodramom „Saputnik: Dositejev četvrti vek”) u izdanju „Stubova kulture” Miodrag Maticki potvrđuje svoje posebno mesto u savremenoj srpskoj prozi. Odnegovana rečenica, vešto sprovedena ideja u svakoj od priča, poznati savremenici kroz čije se poruke prepliću prošlost i sadašnjost, pokazuju još jednom da je Maticki pripovedač retke topline, u čijoj se prozi zaista uživa.
Novo delo poznatog romansijera i pripovedača Ratka Adamovića, „Skakač” (izdavač „Narodna knjiga”) snovida je proza, roman koji se dešava negde između smrti i života, korak je ka nepoznatom i nedodirljivom a tako zaumno prepoznatljivom u našim snovima. „Skakač” je prepun simbolike, magijskog i ritualnog: onoga što nas, od rođenja pa do poslednjih dana u nekoj bolesničkoj sobi, sa prozorom kao jedinim mogućim vidom slobode ka kojoj se teži, vodi do milosrđa. Tako retkog a tako neophodnog u ljudskoj civilizaciji.
U izdanju „Lagune” Miomir Petrović je objavio novi roman pod naslovom „Libansko leto”. Glavni lik, sredovečni arhitekta iz Srbije, dolazi u Bejrut, „tragom” oca, takođe arhitekte, koji je gradio u Libanu. Pisac je izabrao ovo mesto za radnju smatrajući Levant mestom „sudara raznih religija i kultura, sukoba i konstantne napetosti”... u kojem junak pokušava da pronađe sopstveni identitet.
„Doći ću čudovit” naziv je zbirke stihova Nikole Cincar Poposkog, koju je zajedničkim snagama objavilo više izdavača: „Šumadijske metafore”, biblioteke grada Beograda i „Despot Stefan Lazarević” iz Mladenovca i zemunski „Mida Spes”. Reč je o novoj zbirci u kojoj pesnik sledi trag Momčila Nastasijevića i Rastka Petrovića, kako uočava Zoran Milisavljević, i u kojoj metafizika postaje cilj i svrha poruke koju nam Poposki šalje. Miljurko Vukadinović u kratkom osvrtu na poeziju Nikole Cincar Poposkog u ovoj knjizi uočava dubinsko promišljanje jezika, čije beskrajne igre pesniku daju mogućnost da krene ka prapočecima; zato Vukadinović i podvlači da je „simboličko obzorje ove poezije vrlo široko i ’šeta’ ili ’potanja’ u magijske formule.”
„Narodna knjiga” je objavila i novo delo Ratka Ž. Mitrovića „Gospodar vremena”, roman „o vrlini smisla”, u kojem autor glavnog junaka prati od ranog detinjstva do starosti kada se čovek oseća suvišnim, sklanja od ljudi, istovremeno pokušavajući da sebi osmisli onoliko još života koliko mu je ostalo. Osećati se korisnim možda je jedno od najčešćih pitanja koja se pojavljuju u ovom životnom dobu, kada se rekapituliraju svi prošli dani: ovo delo Ratka Ž. Mitrovića vođeno je „andrićevskim podsećanjem na početku i na kraju čoveka i sveta, u različitim ulogama, stoji žena...”
A. Cvijić