Sebični gen

31.05.08 Danas

Javnost Srbije dočekala je blagovremeno i blistavo reizdanje jedne od najznačajnijih i najuticajnijih knjiga 20. veka. Entuzijazam vrednih i bistrih ljudi iz smederevskog Heliksa rezultirao je u novom izdanju i prevodu studije Sebični gen Ričarda Dokinsa (2008). Cela stvar izvedena je pre nekoliko nedelja.
Koliko ove uvodne fanfare nisu bez razloga svedoči činjenica da je 2006. godine u svetu, povodom tridesetogodišnjice od prvog izdanja Sebičnog gena, upravo o Dokinsu objavljena knjiga pod naslovom Ričard Dokins: Kako je naučnik promenio način na koji mislimo, a za koju su priloge dali vodeći naučnici i filozofi današnjice. Sve to za vreme dok je Dokins sasvim živ, vitalan i aktivan, da ne bude zabune. Nagrade, priznanja, počasne profesure dodeljene Dokinsu teško je i izbrojati.
O čemu se, dakle, radi? Jednostavno rečeno, o postavljanju gena za jedinicu prirodne selekcije. Preuzevši ovu ideju od velikog biologa Džordža Vilijamsa, Dokins populariše tzv. genocentrični pogled na evoluciju prirodnom selekcijom. A šta to, zapravo, znači? Znači, još jednostavnije rečeno, da su ljudi mašine koje služe opstanku gena. Ljudi, ali i mačke, gliste, filadendroni, golubovi, bakterije i ostali. Ali, zadržimo se na ljudima. Naše ruke, zubi, pluća, spolovila, mozgovi, i naše društveno ponašanje, suštinski služe tom jednom jedinom cilju: opstanku gena. Borba za opstanak jeste motor evolucije, ali je reč o opstanku najsposobnijih gena, a ne ljudi, rasa ili vrsta.
Beše mnoštvo kontroverzi oko naslova ove knjige, odnosno oko reči "sebični" u naslovu, a koju mnogi obično prvo i narogušeno primete. Međutim, ispravno akcentovanje ove popularne sintagme nije "sebični gen", već "sebični gen". Jer upravo sebičluk gena čini mogućim saradnju i solidarnost o kojoj je ovde zapravo reč. Iako ima sebičluk u naslovu, ovo je knjiga o altruizmu. Ona rešava kvaku koja se činila teškom za rešiti: ako je poenta evolucije u borbi za opstanak, otkud se onda mravi žrtvuju za svoju koloniju, pčele za svoju košnicu, majke za svoje mladunce? Otkud pomažemo davljeniku? Dajemo bakšiš konobaru? Otud što su geni ti koji su sebični, što kvaka leži u njihovom opstanku. A sasvim je moguće da altruističko, dobročinsko ponašanje zapravo bolje koristi opstanku gena, ma kako dotični bili sebični. Zato što su geni ti koji su sebični, ljudi to ne moraju biti.
Centralna revolucionarna ideja, ponovimo to, glasi: ljudi i ostale životinje su mašine što su ih stvorili njihovi geni. Po svojoj spoljašnjosti, piše Dokins, ove mašine su veoma raznolike: hobotnica, slon, miš, svraka. Ali sve te raznolike mašine evoluirale su sa istim ciljem - da što uspešnije obezbede opstanak svojim genima. Tako što će što uspešnije osta(ja)ti u životu, spariti se, i obezbediti njihov dalji život. U početku, ove mašine bile su ništa više do goli zidovi za gene. Zatim, protokom vremena, neke su evoluirale u kompleksniju mašineriju koju nazivamo organizmima. Ali funkcija im ostaje ista. Zbog toga imamo noge za trčanje, zube za žvakanje i mozgove da nam kažu da valja biti fini prema devojkama. Naša tela evoluirala su tako da što bolje služe preživljavanju i polnoj reprodukciji. Odnosno, da služe što kvalitetnijem življenju i seksu . Kada se tako kaže, sve se savršeno uklapa. I mnoštvo naizgled bizarnih ponašanja iz živog sveta (uključujući tu i ljudska društva) sa lakoćom biva objašnjeno. Klupko se počelo odvijati, a altruizam i kooperacija razumevati na sasvim prirodnim osnovama. Najblistavije i najinspirativnije implikacije, naravno, tiču se ljudskog društva i objašnjenja njegovog porekla, funkcionisanja i suštine.
Nužno je reći nešto i o stilu kojom je ova apsolutno nezaobilazna knjiga napisana. Naime, Dokins je jedan od retkih naučnika koji ima tu čast da njegove knjige osvajaju i čisto literarne nagrade, pored onih naučnih. Jednostavnost rečnika kojim Dokins piše, lakoća kojom tumači naučne činjenice, uz britki britanski humor, njegove knjige čini milionskim bestselerima. Nauka, na način na koji je predstavlja Dokins, ne samo što nije naporna, već je uzbudljiva i nezaboravna poput vrhunskih literarnih dela i ostalih sredstava razonode. Uz to, i mimo osnovnih argumenata, Dokins na vrlo ilustrativan i jednostavan način prenosi i tumači mnoge druge naučne fenomene. Samim tim, u posedu smo i briljantnog sintentičkog priručnika/podsetnika za sve ono što se pozaboravljalo od osnovne škole naovamo, i na sve ono na čiji fundamentalni značaj naši nastavnici prirodnih nauka nisu umeli valjano ukazati. Konačno, valja istaći i da, u izvesnom smislu, Heliksovo izdanje i nije ponovni prevod jedne relativno davno napisane i objavljene knjige, iako jeste novi i značajno kvalitetniji. Jer, ovo izdanje predstavlja prevod trećeg, jubilarnog engleskog izdanja Sebičnog gena iz 2006. godine. A to izdanje sadrži nekoliko potpuno novih poglavlja, i ona se po prvi put pojavljuju na srpskom jeziku.Genocentrični pogled na evoluciju koji promoviše Dokins, a koji je danas sastavni deo svih suvislih promišljanja evolucije, objašnjava i promoviše altruizam među jedinkama. Izbacivanjem pojedinca, rase i vrste kao jedinica prirodne selekcije, iz igre ispadaju sva ona rasistička trabunjanja o borbi za opstanak između rasa i naroda, kao i sva kapitalistička trabunjanja o divotama međusobnog sukoba i takmičenja između pojedinaca. Otvorio se prostor za saradnju, solidarnost, požrtvovanost, moralnost a koji je sasvim u skladu sa načelima teorije evolucije prirodnom selekcijom.
Razlog Dokinsove popularnosti i globalnog značaja leži i u tome što on ume postavljati fundamentalna pitanja i pružati blistave naučne odgovore na njih. Otkuda ljudi? Zašto nam seks toliko znači? Koja je uloga kulture? Da li su ljudi jedinstveni? Kako neke ideje opstaju toliko dugo? Da li ljudi moraju biti agresivni i ratoborni? Šta to nasleđujemo od roditelja? Zašto sarađujemo? Zašto se volimo? Fantastično je što smo u mogućnosti da, sa novim Dokinsom u rukama, to iznova učimo.

Aleksej Kišjuhas

19.03.08 B92

Posle uspeha knjige "Zablude o Bogu", izdavačka kuća Heliks sa zadovoljstvom najavljuje drugi naslov iz biblioteke "Dela Ričarda Dokinsa".
Reč je o knjizi "Sebični gen", najčuvenijem Dokinsovom delu koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta.

Koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina, nezaobilazna literatura za sve radoznale umove koji žele da proniknu u tanane niti najvećih filozofskih pitanja.

"Sebični gen" se nakon duge pauze ponovo pojavljuje na srpskom jeziku u obnovljenom prevodu. Sa dva potpuno nova poglavlja, novim predgovorom i napomenama, "Sebični gen" je pred novim generacijama čitalaca.

Knjiga izlazi iz štampe u aprilu 2008. godine, a može se naručiti u pretplati po povlaščenoj ceni.

Ričard Dokins je britanski zoolog i evolucioni biolog. Rođen je 26. marta 1941. godine u Najrobiju (u Keniji). Profesor je na Univerzitetu Oksford i šef Katedre za razumevanje nauke u javnosti. Popularnost je stekao 1976. godine, knjigom Sebični gen u kojoj je na razumljiv način predstavio genocentrično viđenje evolucije i termin "mem" – samoumnožavajuću informacionu jedinicu – udarivši tako temelje memetici. Šest godina kasnije produbljuje doprinos evolucionoj biologiji teorijom o "izlivanju" fenotipskih uticaja izvan tela jedinke na okruženje i na druge organizme – što je izložio u knjizi Prošireni fenotip. Vrlo je aktivan u medijima i pojavljuje se u brojnim televizijskim i radijskim programima o evolucionoj biologiji, kreacionizmu i religiji.

U javnosti vrlo otvoreno i čvrsto istupa kao ateist, humanista i skeptik - zbog svoje naučničke strasti i doslednosti dobio je nadimak “Darvinov rotvajler”. Objavio je knjige Sebični gen, Prošireni fenotip, Slepi časovničar, Reka iz raja, Uspon uz Planinu neverovatnosti, Rasplitanje duge, Đavolov kapelan, Priče predaka i Zabluda o Bogu.

Dodatne informacije potražite na www.heliks.co.yu