Sebastjen Žaprizo predstavljen je našoj publici posthumno, romanom Veridba je dugo trajala, čiju je ekranizaciju za filmsko platno režirao Žan-Pjer Žene, sa slavnom Odri Tatu u glavnoj ulozi. Po Žaprizoovim romanima i ranije su snimani filmovi, a ovaj francuski književnik i sam se bavio filmoskm režijom. O životu koji je proživeo takođe bi se mogli napraviti izvanredna knjiga i film. Rođen je 1931. u Marseju (preminuo 2003. u Višiju), pod imenom Žan-Baptist Rosi, kao dete italijanskih doseljenika. Kad mu je bilo šest godina otac je ostavio njega i majku. Dobra Italijanka, posramljena muževljevim odlaskom, godinama je nastavila da kači na žicu muško rublje da bi pred komšilukom prikrila svoju sudbinu. Sina je dala na školovanje jezuitima, koji su bez sumnje bili užasnuti njegovom prvom, skandaloznom knjigom, napisanom kad mu je bilo svega sedamnaest godina, o četrnaestogodišnjem dečaku koji je pobegao s jednom opaticom. Knjigu su međutim zavoleli i čitaoci i kritika, a u Americi je za tri nedelje prodata u 800 000 primeraka. Po njegovom romanu Ubistva u spavaćim kolima svoj prvi film snimio je Kosta Gavras. Podjednako omiljenima i među čitalačkom i među filmskom publikom pokazali su se i njegovi ostali romani. Izmakle su mu jedino velike književne nagrade, jer je javno obznanjivao da dela svojih savremenika (koji upravo i čine žirije, kako je jedan poštovalac njegovog rada opazio) uopšte ne čita i da je knjiga koju uvek drži pored kreveta – Alisa u zemlji čuda.