Sanja od papira

21.11.06

Pisac Dušan Cicvara, uz novi roman "Sanja od papira"

Ispred imena Dušana Cicvare, beogradskog književnika mlađe generacije, gotovo po pravilu stoji prefiks "pisac urbane proze". To obeležje stekao je svojim romanima "Itd o Bgd" i "Plemenito đubre", da bi u svom najnovijem romanu "Sanja od papira", koji je nedavno promovisan, još jednom potvrdio da je duh urbanog Beograda zapravo njegova opsesivna književna tema.
Vaša glavna junakinja koja proživljava tolika uzbuđenja i drame, na kraju je samo "Sanja od papira". Zašto?
Svi koji su čitali moju knjigu u rukopisu uporedili su je s Andrićevim romanom "Jelena, žena koje nema". Ta moja Sanja od papira zapravo predstavlja idealnu ženu, ženu koja, kao kod Andrića, ne postoji. Moja teza je da takva žena ne postoji, jer bi takva žena bila mesija. Idealna žena je jedna velika laž i muškarci to treba da shvate da bi lakše razumeli ženu, a kad je razumeju, onda će lakše moći da joj se približe. Na kraju i moja sestričina se zove Sanja i njoj sam posvetio ovu knjigu sa željom da nikada u svom životu ne sretne pojedine tipove, pa makar joj život bio toliko dosadan koliko je mojoj junakinji u romanu uzbudljiv.
Može li se reći da je duh Beograda vaša opsesivna tema?
Pisac može da živi u drugom gradu, ali, nijedan grad ne može bez svojih pisaca. Beograd je moja opsesivna tema, jer sam ovde rođen i bio sam svedok njegovih svetlih i tamnih strana i momenata. Zato je ovaj grad moja neiscrpna inspiracija.
Šta bi bila poruka romana izuzev one o nepostojanju idealne žene?Kad god pišem knjigu, nemam nikakvu poruku koju bi trebalo da to delo prenese čitaocu. Podsetiću na Džona Forda koji je, kada mu je Piter Bogdanovič postavio to pitanje, odgovorio: "Dečko, kada treba nekome da pošaljem neku poruku, odem do pošte i napišem telegram, a ne snimam filmove". Tako i ja, ako treba to da uradim, onda ne pišem romane, već poruku putem mobilnog telefona, faksa, imejla, ili, kao i Ford, napišem telegram, mada je to izašlo iz mode i prakse. Ukratko, ako bi trebalo da predstavim svoju knjigu, rekao bih da je "Sanja od papira" roman u kome se otkrivaju skrivene gradske strasti i gde će se prepoznati mnogi ljudi nadasve po svojim negativnim osobinama.
Mila Milosavljević
ŽIVIM OD PISANJA
Budući da pripadate mlađoj generaciji književnika koja se upire da živi od svog pisanja, od svojih knjiga, pitanje bi glasilo da li jedan pisac u Srbiji može da živi od svog pisanja? U Srbiji su, kao i u Rusiji, umetnike doskora doživljavali kao pravo božanstvo. I dan-danas je kod mnogih uvreženo mišljenje da su umetnici nedodirljivi. Za mene lično umetnik je čovek koji radi svoj posao i koji treba da se potrudi da od toga živi, a da pritom ne kuka o tome da su svi kivni na njega, da ga niko ne razume. Od svoje 15. godine živim od pisanja, pritom ne mislim samo na književnost. Godinama pišem za mnoge listove, tako da mogu da kažem da trenutno preživljavam od pisanja. Nadam se boljem vremenu kada će biti uspostavljeni zdravi i dobri tržišni odnosi, da malo živne ta srednja klasa koja knjige i kupuje, jer, iako tako izgleda, bogataši se nisu pokazali kao dobri i pouzdani kupci, barem kada je o knjigama reč.