S one strane vere

17.09.05 Danas

Milan Popović
Jedno prijateljstvo
(pisma Mileve i Alberta Ajnštajna Heleni Savić)
Plato, 2005
Psihijatar i psihoterapeut psihoanalitičke orijentacije, prof. dr Milan Popović, napisao je psihoistorijsku studiju pod naslovom Jedno prijateljstvo- pisma Mileve i Alberta Ajnštajna Heleni Savić, na osnovu sačuvanih pisama Mileve Marić-Ajnštajn upućene njenoj intimnoj prijateljici, Heleni Savić, baki autora Milana Popovića. Između dve mlade prijateljice prepiska je započela 1899. godine, a završila se 1940, uoči početka rata u Jugoslaviji. Najbrojnija i najzanimljivija pisma razmenjivala su se do kraja Prvog svetskog rata 1919. godine, iako nije sačuvano nijedno Helenino pismo Milevi. Jedan od glavnih ciljeva studije Milana Popovića bio je da doprinese boljem rasvetljavanju odnosa bračnog para Ajnštajn, odnosno da izvuče iz neopravdanog zaborava Milevu Marić-Ajnštajn, koja je igrala značajnu ulogu, najpre kao žena, zatim majka troje Albertove dece, a svakako i kao obdaren matematičar i fizičar (prva žena ovakve vrste u srpskom narodu).
Ni na jedan način studija Milana Popovića nije pristrasna, niti na bilo koji način pokušava da umanji vrednosti genijalnog naučnika Alberta Ajnštajna. Jedno prijateljstvo Milana Popovića delo je koje predstavlja mnogo više od objavljivanja jedne izuzetno važne prepiske. Ono je slika jednog doba i njegovih najinteresantnijih predstavnika, kao i primer kako se na studiozan način proučava prošlost i pronalazi njena veza sa sadašnjim i budućim zbivanjima. Jedno prijateljstvo priča je i o tome kako su i Ajnštajnovi i Helena Savić, u osnovi imali dve želje- da budu shvaćeni i snažnu žudnju za ljubavlju. Utoliko je tragičnija strahotna sudbina koju im je dodelio svet.
Elejn Pejgels
S one strane vere
(tajno Jevanđelje po Tomi)
Rad, 2005 preveo Milan Miletić
Jevanđelje po Tomi, koptski je tekst koji je sa znatnim brojem drugih tekstova pronađen 1945. godine kod Nag hamadija, pripada Kodeksu II, i to kao drugo delo. Sve do otkrića koptske verzije, Jevanđelje po Tomi postojalo je samo u fragmentima na izvornom grčkom jeziku. Sam tekst jeste zbirka Isusovih izreka, s uočljivim paralelama u odnosu na druga jevanđelja. Težinu sukoba dva filozofska stanovišta s kraja prvog i početka drugog veka, kada su autori Jovan i Tom i sastavili svoja jevanđelja, nije lako ni zamisliti, ni objasniti. Pred nama je delo Elen Pejgels koja je vrsni poznavalac novozavetnih tekstova i apokrifne literature, a uz to strasni istraživač jednog davno zakopanog sveta tajnih knjiga, mističnih tekstova i obreda.
U ovoj, do sada najličinijoj knjizi, Elen Pejgels poredi najuzvišenije novozavetno jevanđelje, Jevanđelje po Jovanu, s njegovim apokrifnim parnjakom, nekanonskim Jevanđeljem po Tomi. Profesor istorije religije, Elejn Pejgels, slično tekstu Tominog jevanđelja, nudi samo putokaze, ne gurajući nas ni gnosticima ni pravovernima. Naravno, baš kao i u svojim prethodnim delima, Elejn Pejgels se ne zadržava isključivo na središnjoj temi svog izlaganja - ovog puta na Jevanđelju po Tomi- već nam u inspirativnom i studioznom izlaganju pruža uvid u proces viševekovnog formiranja Novog Zaveta, do oblika koji je danas važeći.
Alberto Mangel
Sa Borhesom
Geopoetika, 2005 prevela
Vukica Stanković
Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, Alberto Mangel, tada tinejdžer, radio je posle škole u knjižari u Buenos Ajresu. Jednog dana, niko drugi do Horhe Luis Borhes, koji bi posle posla svraćao u knjižaru, pitao je mladića da li bi mogao da dolazi kod njega u stan i čita mu tokom večeri. Naime, veliki pisac postepeno je oslepeo i više nije mogao da čita svoje omiljene knjige. U narednih nekoliko godina, Mangel je provodio mnoge večeri čitajući Borhesu. Mangel je upoznao jednog drugog Borhesa, koji , pored Servantesovog Don Kihota, strasti prema najboljim rečnicima i leksikonima takođe voli i Šerloka Holmsa,vikinške ratnike, gangsterske filmove sa Džemsom Kegnijem u glavnoj ulozi, kao i Priču sa zapadne strane. U šetnjama posle bioskopskih predstava, Borhes sa Mangelom govori o literaturi, umetnosti, piscima, samom činu pisanja, svojim omiljenim lektirama...
Sa Borhesom je delo koje nas na tajna vrata uvodi u jednostavan, skroman Borhesov stan, pruža nam mogućnost da zavirimo u njegovu policu sa knjigama, kao i da zađemo u unutarnji svet jednog od onih pisaca koji su oblikovali ne samo našu stvarnost, nego i naš san.
Zašto nema muzike
(izbor iz moderne kineske kratke priče)
Čigoja, 2005 priredili Chu Fujuin i Jin Xiaoiei
Svih osamnaest autora koji se nalaze u ovoj zbirci pripovedaka poznati su u Kini i van nje, nosioci su brojnih nagrada i priznanja i po mnogo čemu čine sam vrh njenog književnog stvaralaštva. Zašto nema muzike obuhvata priče o ljubavi ("Umiruća reka", "Mansarda", "Voz za raj", "Žena starijeg Čenga"), priče o prijateljstvu ("Čime da se rasprši tuga", "Vrhunska arija", "Čežnja za Đuguan"), prolaznosti (priča "Sinu"), materinstvu ("Dojilja"), sudbini ("Znak")...Kineski autori zastupljeni u ovom delu rođeni su između 1947. i 1970. godine prošlog veka i karakterišu ih raznorodni stilovi, koje vezuju upotreba apsurda, ironije, blagog sarkazma, sete, tragičnog zapleta ali i i doza tananog humora, koji u čitaocima podstiče nadu, vedrinu i veru u čoveka i sve varijante njegovih budućnosti.
Moderna kineska priča još uvek ima sačuvane netaknute i prostor i vreme, na kojima plešu unutarnji svetovi junakinja i junak, koji, budući da su junaci proza, uvek su krhki, lako povredljivi, jednom reči, "izabrano carstvo slabih". Nešto od drevne Kine blista u pozadini ovih priča: to je duga istorijska i pripovedačka tradicija naroda koji je još uvek inkarnacija misterije i tajne. Zašto nema muzike delo je koje nam otvara vrata u čudesne kineske svetove, gde, ako već nema pobednika, ima smeha, a gde god da se nađe smrt, negde blizu tome svetli i ljubav.


Sanja Domazet