Rukopis Vojnič

03.03.07 Večernje novosti

Hitno se traži novi Žan-Fransoa Šampolion. Samo je možda genijalni Francuz iz Grenobla, koji je pročitao egipatske hijeroglife, mogao da dešifruje i rukom pisanu i ilustrovanu knjigu koju danas zovemo “Rukopis Vojnič”, u čiju tajnu niko ne uspeva da pronikne evo skoro sto godina. Za nju se zna od 1912, mada je manuskript nastao, najverovatnije, još u 13. veku. On je dakle, da je bilo sreće, mogao dospeti u Šampolionove ruke.
Knjiga Gerija Kenedija i Robija Čerčila “Rukopis Vojnič”, koja je u poslednje dve godine evropski hit, a u kojoj se samo opisuje delo koje niko ne uspeva da pročita, ni naučnici, ni šifranti, ni čarobnjaci, ni pasionirani amateri, sad će, konačno, zagolicati i maštu naših radoznalaca, jer ju je nedavno objavila izdaavačka kuća “Dosije”.
Šta je “Rukopis Vojnič”? Manuskript koji je 1912. godine “negde na jugu Evrope” pronašao Vilfrid Vojnič, Poljak, možda poreklom Litvanac, čije je prethodno ime bilo Mihal, ali ga je promenio kad je došao u London. Vojnič je krajem 19. i početkom 20. veka bio znameniti kolekcionar starih knjiga i rukupisa, imao je svoju knjižaru u Londonu, a uoči Prvog svetskog rada preselio se u Njujork. Kenedi i Čerčil ovako su ga opisali:
“ Rukopis Vojnič je mali kvarto (format četvrtine tabaka), čiji listovi se razlikuju po veličini, ali su u proseku oko 23 h 15 centimetara. Numerisani su na način na koji se to radilo u 16. veku; poslednji broj je 116, ali nedostaje osam listova. Nekoliko listova je savijeno, čineći tako listove veće od dva spojena, a jedan list je veliki presavijeni “čaršav” jednak površini šest listova. Rukopis u ovom trenutku sadrži ekvivalent od 246 kvarto strana; ako se osam nedostajućih listova računa kao po dva na strani, onda je prvobitno imao ne manje od 262 strane. Poslednja strana sadrži samo ključ, a f. 57 v ima dijagram, do sada nedešifrovan, koji je verovatno ključ; od ostale 244 strane, 33 sadrži samo tekst, dok 211 sadrži crteže, obično uz nešto vodene boje, i skoro uvek sa nekim tekstom... Uopšte uzev, odlično je očuvana, mada je nekoliko strana malo odrano.”
Rukopis na prvi pogled izgleda sasvim čitljiv, ali samo nekoliko njegovih znakova nalikuje na poznate znakove, pre svega u latinskom jeziku, a još nekoliko na brojeve. Vojnič je dugo mislio da autor ove misterije engleski hemičar, prirodnjak i filozof Rodžer Bekon (1214-1294), ali ni najbolji poznavaoci ovog genija nisu mogli da dokažu tako nešto. U jednom trenutku izgledaalo je da će to poći za rukom čuvenom profesoru Univerziteta Pensilvanija Vilijamu Romejnu Njuboldu, ali se na kraju ispostavilo da je njegov višegodišnji trud bio uzaludan. Niti on, niti brojni drugi znalci, šifranti i pasionirani amateri nisu uspeli da pročitaju ništa, niti da saznaju čije je to delo.
“Vojničev rukopis” danas se nalazi u Bajneke biblioteci Jelskog univerziteta, u koji je dospeo na neobičan način. Vojnič je za života pokušavao da ga proda i tražio za njega 160.000 dolara. Ali, pošto je on sadržao “mačku u džaku” niko nije želeo da plati toliko. Vojnič je manuskript pred smrt (19. marta 1930) zaveštao svojoj supruzi Etel i sekretarici Ani Nil, naloživši da mogu da ga prodaju “bilo kojoj javnoj ustanovi” za 100.000 dolara, a ni jednom privatnom kolekcionaru po bilo koju cenu!
Vreme je činilo svoje. Umrla je i Etel, pa je rukupis, na kraju, 1961. godine, ipak kupio njujorški trgovac knjigama Hans Kraus za 24.500 dolara. Odmah je na njega udario cenu od 100.000 dolara, koju je kasnije podigao na Vojničevih 160.000. Osam godina kasnije poklonio ga je pomenutoj biblioteci!
Naš izdavač “Dosije” odredio je nagradu od 10.000 evra onom ko uspe da dešifruje “Rukopis Vojnič”.

ŠEST DELOVA

Prema crtežima manuskript može da se podeli na šest delova. U prvom, botaničkom, autor je nacrtao 113 biljaka za koje ne može da se utvrdi koje su vrste. U drugom, nazvanom astrološki, nalazi se 25 “zvezdanih crteža”, u obliku krugova sa zrakastim delovima, treći odeljak je biološki i sadrži crteže malih golih žena, najčešće u nekoj tečnosti, sa velikim stomacima i veoma širokom bokovima, četvrti deo sadrži detaljan niz od devet medaljona ispunjenih zvezdama i oblicima nalik na ćelije, u petom delu su crteži preko stotinu vrsta lekovitog bilja i korenja i crteži farmaceutskih posuda, a u šestom delu tekst sa zvezdama na unutrašnjoj margini na desnoj stranici, a na spoljnoj margini na levoj stranici.

NEOBIČNO PISMO

Posle smrti Vojničeve sekretarice Ane Nil, saznalo se i gde je veliki kolekcionar 1912. godine našao ovaj ruopis. U jednom pismu koje je Ani napisala Etel, otkriva se da je rukopis bio deo zbirke u vili Mondragone, ranijem jezuitskom koležu u Fraskatiju, u Italiji.
Jezuiti su, prikupljajući novac za obnavljanje vile, bili prinuđeni da prodaju deo zbirke retkih rukopisa. Još nešto je jedno vreme skrivao Vojnič. Kada je kupio rukopis na njegovoj korici bilo je zakačeno pismo na koje on nije odmah obratio pažnju. Pisao ga je izvesni Johan Markus Marki od Kronlanda, u Pragu 19. avgusta 1665, nekom Atanasiju, “časnom i cenjenom gospodinu, bratu po Hristu”, moleći ga da knjigu koju mu šalje pročita, uveren da to može samo on!

Novo Tomić