Vilijam Trevor (autor)
Bez obzira na sredinu u koju su smeštene, Trevorove priče objedinjuje karakteristično tematsko i stilsko jedinstvo. Bilo da piše o irskom seoskom miljeu ili o visoko urbanizovanom londonskom životu, u središtu Trevorove pažnje redovno se nalaze obični, tzv. mali ljudi i svakodnevne, gotovo banalne situacije, priče iz života - tačnije, uobičajene porodicne i lične emocionalne drame savremenog doba. Obično je u pitanju jedan dan u životu glavnih junaka, na šta ukazuje čak i naslov jedne od najpoznatijih Trevorovih priča - Jedan dan (A day).Nazvan genijem za
prikazivanje nesreće, Trevor je bio optuživan da je sadista koji uživa u mučenju svojih likova - čiji su prototipovi, usled svoje nemoći, stari ljudi i deca. Pritom kao da se zaboravlja na činjenicu da se tip događaja koji on opisuje stalno i svuda dešava, samo sto se pred stvarima ove vrste obično zatvaraju oči, pogled skreće u stranu. Neprijatnost ovih tema ublažavaju tri osnovna kvaliteta Trevorove proze: suptilni stil, iskrenost i humanizam. Tipične odlike njegovog stila uključuju opservaciju detalja, psihološku iznijansiranost likova, vešto vođenje dijaloga i ponekad jedva primetnu autorsku ironiju, prisutnu u svim onim tužnim pričama čiji se junaci i dalje nadaju da ce u njihovim životima sve da ispadne dobro, dok Trevor - a i čitalac sa njim - pouzdano znaju da neće. Ništa što je ljudsko, odista Trevoru nije strano, i u tom pogledu on podseća na Džozefa Konrada, koji je, u jednom sporu sa H. Dž. Velsom, svoju razliku u odnosu na ovog pisca formulisao na sledeći način: ?Vels, razlika između nas dvojice je fundamentalna. Vi ne volite ljude, ali smatrate da treba da se poprave. Ja volim ljude, a znam da ih ne treba popravljati." Ova bi se izjava mogla sasvim pripisati i Trevoru.
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Clio; 1997; Tvrd povez; latinica; 179 str.;
