Rimski epigrami

Izdavač: Fabrika knjiga

Sinan Gudžević (1953, Grab na Goliji, Novi Pazar) pesnik, prevodilac, filolog. Studirao starogrčku i latinsku poeziju i metriku, italijansku kulturu i književnost. Prevodi s latinskog, starogrčkog, nemačkog, italijanskog, ruskog, portugalskog i slovenačkog. Objavio zbirku stihova Gradja za pripovetke (Beograd 1978), brojne prevode klasičnih grčkih i latinskih pesnika (epigrami iz Palatinske antologije, Ovidije, Martijal, Gregorije iz Nazijanza), te srednjovekovnih i novolatinskih autora i epigramatičara (Petrarca, Liber Scale Machometi, Vives, Pico della Mirandola, Owen, Pascoli). Na italij

anski jezik preveo, zajedno s Raffaellom Marzano, izbor iz stihova Izeta Sarajlića Qualcuno ha suonato (Salerno 2001).Prvo izdanje Rimskih epigrama objavljeno je u Splitu 2001, u Biblioteci "Feral Tribune". Zbirka je 2006. izišla u Salernu u metričkom italijanskom prevodu koji su načinili autor i Raffaella Marzano, a nemački metrički prevod Petre Kordmann izišao je u Frauenfeldu 2007. U pripremi je engleski prevod za izdanje u SAD.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Stari Rim
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

2008; Broširani povez; latinica; 20 cm; 66 str.; 978-86-7718-069-0;

Gorka poslastica

Rimski epigrami, Sinan Gudžević

Nova knjiga pesnika i poliglote Sinana Gudževića, prevodioca čuvenih epigramatičara, klasičnih grčkih, latinskih, srednjovekovnih i novolatinskih autora, pod nazivom Rimski epigrami, a čije je prvo izdanje objavljeno u Splitu 2001. godine u Biblioteci Feral Tribune, sasvim opravdava izvorno značenje termina iz svog naziva - kratka lirska pesma koja zbijeno i jasno, iznenađujuće, saopštava neku istinu koja je često zajedljiva (Vujaklija).

Prefinjena duhovitost ove izuzetne knjige vidljiva je veću drugom epigramu gde autor kaže da mu je od bogova najviše sklon Hermes a da od mudraca najviše ceni Ksenofana jer prvi mu je letos... naputio devojče jedno, dok drugi učio je da jedno je sve. Humor ovde može biti mračan (XXIV) ali je uvek oslobađajuć, često je samoironičan (XL, C), ili majstorski obrađuje, na primer, italijanski fudbal i igrače koji, dajući golove svojim bivšim klubovima, plaču, pa pesnik veli da Skupljih narikača Rim gledao nije do njih. Starinski, inverzni stil ovih stihova samo pojačava ironiju, osvešćenu pozu autora, zamišljenu distancu spram sveta o kom izriče svoj nimalo oduševljen stav, ali prema kojem gaji veliku ljubav, posebno prema lepoti žene.

Gudževićismeva i preispituje sve, a u toj urnebesnoj logici sveta zakon matematičke verovatnoće nekada rezultira i krajnje apsurdnim, montipajtonovskim postupcima (XLIX). Pisani kao minijaturne poslanice iz Rima, prenose ove pesme slike i dinamiku, atmosferu Večnoga Grada. Propuštene su one kroz duh autora, onog koji je težinu i lepotu života osetio sasvim balkanski i koji je svestan nacionalističkog trenutka u kome piše. On kaže: Zalud vas, pesmice, sklapam od srpskih i hrvatskih reči!/ Malo će koji vas Srb čitati sada i Hrv./ Danas u ludilu svome i jedan i drugi od mene/ Traže kolon i stih pravilom »svoji na svom« (XV). Ne ostaje pesnik dužan ni japanskim turistima zavisnim od fotografisanja, ni Rimljanima zavisnim od mobilnih telefona, palac generacijama, komentariše on izgled Koloseuma, ispoveda svoju zaljubljenost u fudbal, Maradonu i Partizan, kazuje nam šta bi nam Đordano Bruno poručio da je živ, komentariše umetnička dostignuća, istorijske i mitske ličnosti, pretresa mnoga životna i civilizacijska pitanja, jela, savremene ljubavi, ptičijeg izmeta, aplaudiranja, kratkoće života, slave, predlaže razgraničavanje balkanskih naroda po psovkama koje su u upotrebi. Proklinje pesnik sve ex-ju i svetske političare zbog kojih više ne možemo zapevati slobodno u bircuzu jer Umesto pesama nas su ubijanja, logori stisli-/ Sve čeg se stravljasmo kad, sad se ostvarilo sve.

Autopoetski stav autora apsolviran je na više mesta (VII, XXVII, LIX, LX, LXII...), sasvim osvešćen u tradiciji i problematizovan, izražen metaforički. Zrelost pesnika ogleda se u jednostavnoj težini stihova, zato i Gudžević, rođen u Grabu na Goliji kod Novog Pazara, poručije svom prijatelju željnom Rima: Trmke, uljanik i pčele u Rimu se nalaze moje,/ Ali u Grabu se tek žaoka spušta u med. Gorka i lekovita, briljantna žaoka je nešto što krasi svaki dobri epigram i, na sreću, sada, u Rimskim epigramima Sinana Gudževića u tome možemo uživati kao u pravoj književnoj poslastici. Ne čudi ni to što je knjiga već(metrički) prevedena na italijanski i nemački, dok je engleski prevod u pripremi.

Dragoljub Stanković