Religija i identitet na Kosovu

31.05.05

Ivan Čolović govori za Glas povodom 150. naslova u biblioteci "20. vek"

Ne vidim neku veliku potražnju za alternativom. U stvari, postoji potražnja za alternativom koja bi zadala konačan udarac preostalim tekovinama prosvetiteljske tradicije, svetovnoj državi i laičkom društvu

Antropolog Ivan Čolović više od trideset godina srpsku kulturu "časti" vrhunskim naslovima iz oblasti antropologije, sociologije, književnosti, psihologije. Uredničkom rukom, knjigama ("Bordel ratnika", "Divlja književnost", "Politika simbola", "Erotizam i književnost") i javnim delovanjem, nepretencioznim i vrhunski kompetentnim stilom, Čolović snažno "drži stranu" razumnoj Srbiji. Ovih dana objavljen je i 150. naslov u ediciji "20. vek" ("Religija i identitet na Kosovu" Gera Dejzingsa).

Kosovo nijansi, a ne ekstrema

Holandski antropolog Ger Dejzings, čija je knjiga "Religija i identitet" 150. naslov u biblioteci "20. vek", bio je gost Ivana Čolovića u nedelju uveče u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Dejzings je govorio o svojoj knjizi, koja je plod njegovog istraživanja, o ulozi religije u formiranju identiteta na Kosovu. U ovoj knjizi nijansi, a ne ekstrema, autor zaključuje da "danas to izgleda nezamislivo, ali i muslimani i hrišćani različitog etničkog porekla posećivali su svetilišta druge strane, klanjali se njenim svecima i oglušivali se o očigledne teološke prigovore verskih ortodoksija". Posebna pažnja u knjizi posvećena je analizi primera koji pokazuju da religija može da pomogne da se među ljudima uspostave veze preko etno-religijskih granica.

Nedavno je Srđa Popović rekao da je najveći srpski problem njena kulturna elita. Šta mislite, ko čini srpsku elitu poslednjih dvadeset godina? Ima li skrivene elite?
- Slažem se sa Srđom Popovićem. U našoj kulturnoj eliti preovlađuju konzervativci, tradicionalisti, nacionalisti i klerikalci. Oni su ideološki mentori političke vlasti u Srbiji, "kroje joj kapu", ako tako mogu da kažem. To je razlog što se najlukaviji novi bogataši, ratni profiteri, trude da raznim nagradama i drugom vrstom kupovine pridobiju predstavnike srpske kulturne elite, koji imaju jednu sasvim ljudsku slabost, a to je slabost prema parama. Ne mislim da u Srbiji postoji neka prva, skrivena, kulturna elita, koja će jednog dana izbiti u prvi plan. Srećom, ima pojedinaca zahvaljujući čijem radu se može reći da u Srbiji nije sasvim ugašena prosvetiteljska i humanistička tradicija evropske kulture.

Kakve vrednosti "emituje" vladajući kulturni model?
- Tu je u centru veličanje kolektiva na račun pojedinca, svođenje moralnog zakona na solidarnost sa saplemenicima, klanjanje silama natprirodnog i zaumnog i, shodno tome, uporno ponižavanje pameti.

Da li postoji alternativa? Da li je nedovoljno jaka ili joj se ne daje dovoljno prostora?
- Da, alternativa uvek postoji. Problem je u tome što ne vidim neku veliku potražnju za alternativom. U stvari, tačnije bi bilo reći, postoji potražnja za alternativom koja bi zadala konačan udarac preostalim tekovinama prosvetiteljske tradicije, svetovnoj državi i laičkom društvu. Ta alternativa je poslednjih meseci sve glasnija.

Koji ljudi, knjige i ideje mogu da pomognu ovoj zemlji da se pomeri iz malograđanske prašine?
- Odgovor na to pitanje naći ćete u katalogu mojih izdanja.

T. Čanak

31.05.05 SEEcult.org

BEOGRAD, 30. maja (SEEcult.org) - Knjiga “Religija i identitet na Kosovu” holandskog antropologa Gera Dejzingsa (Duijzings), rezultat njegovih visegodisnjih istrazivanja uloge religije u formiranju lokalnih, regionalnih i nacionalnih identiteta na ovdasnjim prostorima, 150. je naslov Biblioteke XX vek, najstarije edicije knjiga u oblasti drustvenih nauka na prostoru bivse Jugoslavije.
Prema navodima Dejzingsa, cija je knjiga predstavljena juce u Centru za kulturnu dekontaminaciju, iako bi rat na Kosovu mogao da navede na razmisljanje u okvirima nepremostivih razlika, ne bi se smelo zaboraviti da su granice - kako teritorijalne, tako i kognitivne, cesto bledele u mirnijim periodima.
Dejzings u toj knjizi, koja je njegova doktorska disertacija, a prevele su je Slobodanka Glisic i Slavica Miletic, pokazuje kako lokalni, regionalni i nacionalni identiteti nastaju i kako se menjaju usled politickih zbivanja.
Posebna paznja posvecena je analizi primera koji pokazuju da religija i rituali mogu da pomognu da se medju ljudima uspostave veze preko etno-religijskih granica, ali da, istovremeno, mogu i da doprinesu osujecivanju tih veza.
Analizirajuci primere koji svedoce o povezivanju ljudi zahvaljujuci religiji, autor je zakljucio da “danas to izgleda nezamislivo, ali i muslimani i hriscani razlicitog etnickog porekla posecivali su svetilista druge strane, klanjali se njenim svecima i oglusivali se o ocigledne teoloske prigovore verskih ortodoksija”.
Dejzings ne govori o Kosovu kao o dva “etnicka” drustva, nego kao o jednom “granicnom” drustvu, u kojem se razdoblja sukoba smenjuju s razdobljima dodira i saradnje preko etnickih i religijskih granica.
Dejzings, rodjen 1961. godine, od 1996. predaje na Univerzitetskom koledzu u Londonu.
Pored knjige “Religija i identitet na Kosovu”, objavio je studiju “Istorija i pamcenje u istocnoj Bosni. Pozadina pada Srebrenice” (Amsterdam 2002), a sa Dusanom Janjicem i Skeljzenom Malicijem priredio je knjigu “Kosovo-Kosova. Sukobljavanje ili suzivot” (Nejmehen, 1997).
Osim Dejzingsove knjige, Biblioteka XX vek, osnovana 1971. godine, objavila je ovih dana jos tri izdanja - “Jezik i kultura”, novo delo poznatog domaceg lingviste Ranka Bugarskog, “Antropologija svakodnevice” poljskog antropologa Roha Sulime (u prevodu Radoslava Djokica) i “Lazljivceva prica. Istorija neistine” americkog filozofa i novinara Dzeremija Kembela (u prevodu Vladimira Arandjelovica).
Osnivac i urednik Biblioteke XX vek Ivan Colovic vec 34 godine domacoj publici sistematski predstavlja najvaznije autore i ideje na podrucju interdiciplinarodnog istrazivanja coveka, drustva i kulture.
Autor korica svih do sada objavljenih knjiga Biblioteke XX vek je akademski slikar Ivan Mesner.