Rečnik srpskog žargona

14.07.12 B92

“Rečnik srpskog žargona” Borivoja Gerzića u kome su sakupljeni pretežno savremeni srpski žargonizmi, kao i žargonu srodne reči i izrazi, izašao je ovog meseca iz štampe.
Tokom više od jedne decenije (2000-2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova, kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora).
Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas - prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona - u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta - pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.).
Trajanje žargonskih izraza nije predvidivo: ponekad reč izađe iz upotrebe, brže ili sporije (“treba” u značenju “devojka”), a ponekad ostaje vrlo dugo (“riba”, takođe u značenju “devojka”). U nekim slučajevima ostaje kao žargon, privremeno ili decenijama, ili se razvije u nešto drugo, npr. U kolokvijalizam ili standardnu reč: asimiluje se u veliko područje govora koji nazivamo familijarnim.
Žargonske reči su često nove reči u jeziku, ili (vrlo) stare reči koje dobijaju novo značenje. Ako reč postane popularna i dugo ostane u upotrebi, može na kraju i da postane standardna, književna reč - da ima značenje jasno za sve (“kafić“ u značenju “bife”, “diler” u značenju “preprodavac”, ili “buvljak” u značenju “buvlja pijaca”). Moguć je i obrnut put: da standardna reč, pored osnovnog značenja, dobije i žargonsko (“ikebana” - “starija žena”, ili “snimiti” - “videti, ugledati”), navodi se u saopštenju.
Kako nastaje žargon? Evo nekoliko tipičnih maštovitih kreacija: “Hg” u značenju “važi” (Hg je hemijska oznaka za živu, a “živa” je izraz metatezom nastao od “važi”). Ili, “Srbolend”: Srbija, zemlja ludorija (asocijacija na Diznilend).
Mnogi izrazi dobijaju se permutacijom slogova ili glasova (“bićsla”, “brodo”),
ili slivanjem: a) kada se prvi deo jedne i drugi deo druge reči slivaju u novu celinu - “kafućino” (kafa + kapućino); b) kada se stapaju cela prva reč i drugi deo druge - “bosoglav” (bos + gologlav); c) kada se stapaju prvi deo prve i cela druga reč - “glokalni” (globalni + lokalni); d) slivanjem dveju celih reči tako da se svaka može integralno iščitati - “dosmanlije” (DOS + Osmanlije) itd.
U poslednje vreme vrlo su produktivne tvorbe koje nastaju oduzimanjem prvog sloga: “zle” (rizle), “dža” (“gandža”), a tu je i obrnuto skraćivanje, mnogo starije, kada se zadržava samo prvi slog ili prva dva sloga: “kanc” (kancelarija), “komp” (kompjuter) itd. Pored toga, tu su i pozajmljenice iz raznih jezika, često modifikovane (“kul“, “calnuti”, “luknuti” ).
Rečnik je izdao SAI iz Beograda.

06.07.12 Dnevnik - Novine i časopisi

Tokom više od jedne decenije sakupljajući što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (kolokvijalni govor), Borivoje Gerzić je napisao, a izdavačka kuća „SAI“ iz Beograda objavila, „Rečnik srpskog žargona“ koji je, sudeći po recenzijama, već proglašen izdavačkim poduhvatom godine u oblasti specijalizovanih rečnika.
Izvori primera koji pokazuju kako se žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova, kao i internet. Najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora. Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati.
„Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni...) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika) uopšte“, ocenjuje Aleksandar Milanović, pridružujući se Pavlu Ćosiću u mišljenju da je Gerzić napravio pravo mallo remek delo.
Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng - jedan je odnjegovih najnestalnijih oblika - gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri... Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda - osnovna su obeležja žargona.
Tokom poslednjih decenija 20. veka žargonsko izražavanje i kod nas - prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona - u sve većoj meri prodire u razne segmente društva. To se može tumačiti uticajem anglo-američke kulture, ali potreba za žargonskim izražavanjem je autohtona pojava, pa i korene žargona treba traziti u dubinama svesti, u podsvesti.
Volt Vitmen je žargon definisao kao „pokušaj čovečanstva da se uzdigne iznad suvoparne doslovnosti, da se bezgranično izrazi“. Nekada je bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice (izuzeci su Vijon, Balzak ili Viktor Igo), a danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, moderne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, a naročito televiziju.