10.07.07
Naša umetnost je bolja od države
Milovan Zdravković
Pred državnim organima je ogroman posao u oblasti zakonodavstva: kulturna politika, kulturni model, zakoni o kulturi i o pozorištu. To nije nerešivo, jer već dugi niz godina sve ovo funkcioniše u Evropi. Taj put su prošle skoro sve zemlje u tranziciji. Kod nas se ništa ne dešava, kaže Zdravković
Protekle nedelje u Staroj carinarnici u Zemunu promovisano je drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Rečnika osnovnih pozorišnih pojmova (Narodno pozorište i "Kiz Altera") autora Milovana Zdravkovića, profesora pozorišne produkcije na akademiji BK i velikog posvećenika pozorišta i pozorišne umetnosti. Ovo kapitalno delo, koje je popunilo veliku prazninu na polju pozorišne literature, ponovljeno izdanje doživelo je za samo nekoliko meseci, što svedoči o velikoj potrebi i interesovanju za ovu knjigu.
Kako ste došli na ideju da napravite ovaj rečnik?
- Kada sam pre desetak godina počeo da predajem predmet Pozorišna produkcija na Akademiji lepih umetnosti BK, u procesu priprema za predavanja primetio sam da ne postoji odgovarajuća stručna literatura koja obrađuje pozorišnu terminologiju. Prvo sam za potrebe predavanja počeo da sakupljam i obrađujem pojmove iz pozorišne oblasti, a onda mi se, pre tri godine, rodila ideja da to i objavim.
Kako je izgledao sam proces sastavljanja rečnika?
I pored toga što mi je oblast pozorišta vrlo poznata, sam postupak prikupljanja, obrade i definisanje pojmova nije ni malo jednostavan. Toga, naravno, u početku, nisam bio svestan. Kako sam se udubljivao u rad, postajao sam svestan obima obaveza što me, na sreću, nije bacalo u depresiju nego me stimulisalo ka odgovornosti u revnosnijem posvećenju ovom poslu. U svakodnevnoj komunikaciji na poslu hvatao sam i beležio termine i pojmove, a kasnije sam ih obrađivao. Isti princip sam primenjivao prilikom čitanja pozorišne literature. Bilo bi pretenciozno kada bih rekao da sam sve sam uradio. Stručnjaci iz svih sektora pozorišta svesrdno su mi pomagali. Izuzetno korisne sugestije i stručnu pomoć pružili su mi Radomir Putnik i Mirko Žarić, teatrolozi i reditelji Bora Gligorović i Bora Popović, moji dugogodišnji saradnici, a pre svega prijatelji. Naravno, najveću sam pomoć i kvalitetne sugestije dobijao od recenzenata Zorana T. Jovanovića i Jovana Ćirilova, koji su, nesumnjivo, autoriteti za ovu oblast.
Moram da priznam da je prvo izdanje (decembar 2006) izuzetno prihvaćeno, iako je imalo i određene greške, što mojom krivicom, što krivicom kompjuterske tehnologije. Naravno, sve greške su ispravljene u drugom izdanju, uz dodatak još oko 400 novih pojmova, kao i jedan broj novih ilustracija.
Na koje ste sve načine dolazili do građe za ovo delo?
U procesu istraživanja koristio sam, naravno, prvo domaću literaturu koja se bavi pozorištem i pozorišnom terminologijom, koja je skromna, ali ima i svojih vrednosti. Ipak, više sam se oslanjao na stranu literaturu. Čitajući domaću pozorišnu literaturu šireg spektra, uvek sam pri ruci imao papir i olovku pa sam beležio svaki termin koji je zavređivao potrebu za daljom obradom. U kasnijem procesu obrade pronalazio sam adekvatne definicije.
Kome je vaš rečnik pre svega namenjen?
Ovaj rečnik može da posluži širokoj čitalačkoj publici. Pre svega onima koji žele da se upoznaju sa osnovama pozorišnog života, đacima i studentima koji se obrazuju za buduće stručnjake u pozorištu, kao i pozorišnim ljudima, da upotpune svoje znanje iz oblasti u kojima deluju, a takođe i stručnjacima koji se bave istraživanjem iz oblasti pozorišnog života.
Smatrate li da ste uspeli da obuhvatite sve pozorišne termine u svom rečniku?
Vrlo je teško obuhvatiti baš sve pozorišne termine. Koliko puta mi se desilo da neki uobičajen termin koji je tu, prosto iznikne i ja se zapanjim kako ga nisam uvrstio. Pozorište je kao živ organizam koji se stalno razvija, te otud se javljaju novi termini iz oblasti estetike, menadžmenta, organizacije, produkcije, marketinga i slično. Što znači, biće još novih dopunjenih izdanja.
Kao jedan od najvećih posvećenika pozorišnoj umetnosti na ovim prostorima, kako vidite stanje u srpskom pozorištu danas?
Za naše društvo ne važi ona Platonova misao da kakva nam je država - takva nam je umetnost. I pored stanja kakvo jeste, naša umetnost je kvalitetnija od države.Pred državnim organima stoji ogroman posao u oblasti zakonodavstva: kulturna politika, kulturni model, zakon o kulturi, zakon o pozorištu, a koji nije nerešiv, jer već dugi niz godina sve ovo funkcioniše u Evropi. Taj put su prošle skoro sve zemlje u tranziciji. Kod nas se ništa ne dešava. Jer, kada se ustanove pravila, norme, principi i postupci, onda je država tu samo da procesuira i kontroliše rad. Ovako sve zavisi od politike, a najčešće ministara.
TEATRU TREBA REORGANIZACIJA
Naše pozorište je u odnosu na evropsko pozorište u zaostatku u svim glavnim oblastima: menadžmenta, organizaciji, produkciji, estetici i tehnici. No, to nije nenadoknadivo. Naš teatar treba da prođe reorganizaciju iz administrativnog oblika organizovanja, koji je krut i neracionalan, u menadžersko projektnu organizaciju sa preduzetničkim menadžmentom, što dovodi do racionalnog poslovanja i brzih promena u svakom pogledu. Ta inicijativa mora da pođe iz Ministarstva kulture.
Mila Milosavljević
20.10.07 Danas
Terminologija pozorišta
Milovan Zdravković, Rečnik osnovnih pozorišnih pojmova
Neosporna je činjenica da je retkost u našim knjižarama naći stručne rečnike iz određenih oblasti. Ista situacija je i sa pozorištem. Pojavom Rečnika osnovnih pozorišnih pojmova autora Milovana Zdravkovića u izdanju Narodnog pozorišta u Beogradu i KIZ Altera, situacija u ovoj oblasti ipak se menja.
Sadržaj Rečnika obuhvata široku lepezu pozorišnih izraza i pojmova, koji će mnogima koristiti. Naravno, pre svega onima koji žele da se upoznaju sa osnovama pozorišnog života, a to su najčešće učenici i studenti, dok će posebno biti interesantan studentima umetničkih akademija. I ljubitelji pozorišta ovom knjigom mogu da zadovolje svoje znatiželje i ineresovanja, a pruža im se mogućnost da upotpune svoja znanja o pozorištu.
Ovaj Rečnik precizno i pregledno izlaže od čega se sastoji naš pozorišni život. U njemu su obuhvaćeni izrazi i pojmovi koji se tiču pozorišta u osnovnom smislu, a odnose se na dramu, operu i balet. Zatim, termini iz oblasti teatrologije i pozorišne estetike. Posebno mesto zauzimaju nove, relativno mlade discipline u teatarskim institucijama, a bez koje savremeno pozorište ne može da egzisira - menadžment, marketing i produkcija, koji se kod nas razvijaju poslednjih decenija. Knjiga obiluje i preglednim podacima o našim pozorištma, festivalima, pozorišnim institucijama, časopisima i nagradama.
Pošto se pozorište stalno razvija u svakom pogledu - organizaciji, produkciji, menadžmentu, marketingu, estetici - autoru predstoji stalna pažnja u istraživanju, te svakako treba očekivati nova, dopunjena izdanja Rečnika osnovnih pozorišnih pojmova. V. D.
09.10.06 Glas javnosti
Pionirski poduhvat
Drugo dopunjeno izdanje „Rečnika osnovnih pozorišnih pojmova“ Milovana Zdravkovića
Konstatacija da naša kultura oskudeva u priručnicima, rečnicima, enciklopedijama... postala je već opšte mesto, a u tom pogledu nije izuzeta ni oblast pozorišne umetnosti koja se, na žalost, nalazi na samom dnu liste. Zbog toga, pokušaj Milovana Zdravkovića da objavi „Rečnik osnovnih pozorišnih pojmova“, čije se drugo dopunjeno izdanje ovih dana pojavilo u knjižarama, predstavlja, kako ocenjuje teatrolog Zoran T. Jovanović, „pionirski poduhvat u našoj oskudnoj stručnoj pozorišnoj literaturi“.
Jovanović ukazuje da se Zdravković potrudio da najfrekventnije izraze, pa čak i specifične reči pozorišnog slenga, unese u ovaj rečnik, uz objašnjenja koja ne pate od opširnosti, već u svedenoj formi objašnjavaju određeni izraz ili pojam.
„Ovaj pionirski zahvat Milovana Zdravkovića predstavlja nesumnjivu dobit za srpsku pozorišnu kulturu“, smatra Zoran T. Jovanović.
Zdravković kaže da je u procesu istraživanja koristio domaću ili na naš jezik prevedenu stranu literaturu koja tretira pozorišnu terminologiju.
„U definicijama sam pokušao da poštujem pravilo jednostavnosti, odnosno da na popularan način približim svaki termin široj populaciji. U tom smislu je i naziv knjige. Nadam se da sam uspeo da definicije budu jednostavne i jasne, da budu poštovani svi neophodni segmenti termina, a da pri tom sledim stručnost“, veli Milovan Zdravković.
Jovan Ćirilov podseća da „iako Srbi imaju rukopisne knjige stare nekoliko stoleća i dosta dugo izdavaštvo novog doba, još ima izdanja koja su prva u nekoj oblasti“, kao što je slučaj i sa Zdravkovićevim „Rečnikom osnovnih pozorišnih pojmova“.
„Na primer, nemamo leksikon pozorišnih umetnika i dramskih pisaca, koje, naravno, imaju nacije velike po broju i tradiciji, kao što su Nemci, Englezi, Francuzi, Rusi, Poljaci i Italijani. Imaju takvih izdanja i Amerikanci, čija pozorišna tradicija nije starija nego naša, ali koji su svojim brzim razvojem nadoknadili vekove. Ne znam koje nacije naše veličine ili manje imaju pozorišne leksikone. Gotovo sam siguran da ih imaju skandinavske zemlje. Sa Zdravkovićevim „Rečnikom osnovnih pozorišnih pojmova“ imamo prirodan početak. U njemu su obrađeni kratko, ali precizno pozorišni termini... Sad našoj sredini predstoji rad na velikom pozorišnom leksikonu, bilo da obuhvati samo naše pozorišne umetnike i ostale pregaoce u prošlosti i sadašnjosti ili da bude sveobuhvatni pozorišni leksikon domaćeg i stranog teatra. Možda je za enciklopediju još rano. To je već zadatak ne pojedinaca, već ustanova“, ukazuje Jovan Ćirilov.
Autor:
Mikojan Bezbradica
