Vudu Popaj je, vrlo verovatno, Radenko Stojanović koji prebiva na periferiji Zemuna.
Široj javnosti je poznat kao muzičar koji je, između ostalog, izmislio i novi muzički pravac: "goa-folk".
Veliki je protivnik teze "od nečeg se mora živeti". Bavi se stonim tenisom, vožnjom bicikla i modelarstvom.
U šesnaestoj godini života pokušao da izvrši samoubistvo kada je lokalna banda pretukla njegovog najboljeg prijatelja, mongoloida B.A, zadavivši mu pri tom psa. Od tada je počeo da piše pesme.
"Razglednice iz Bumeranga" je njegov prvi roman.
Džepina: Hej, momče! Napolju te čekaju kao Novu godinu! Ceo Bumerang priča bajke o tvojoj pobedi. Kažu da si poprskao voditeljku šampanjcem, a neki tvrde da si je pritom i zaprosio...
Pinjula: Jedan je rekao da si posle svakog tačnog odgovora bacao baklje u publiku i na žiri, naizmenično! ...
29.10.03 Blic
Bajke iz periferije
Vudu Popaj: "Razglednice iz Bumeranga"
Radenko Stojanović, autor nove knjige u ediciji „Struja“ - „Razglednice iz Bumeranga“, ambiciozne izdavačke kuće „Rende“, iliti Vudu Popaj, kako je do sada bio, kao rep muzičar, poznat u javnosti i kako je i potpisan na koricama, živi u kraju kod poslednje stanice autobusa „petnaest“, tik do novosadskog autoputa.
- Da, tu je i zagrebački, tako da ta dva autoputa prave slovo „T“.
Ovo je prilično udaljen deo grada, kao neka jazbina u koju miš trpa sve što je na gradskoj trpezi nahvatao. Inspiriše me generalno - kad vidim gde živim istovremeno vidim i kakvo je stanje u Srbiji - kaže za „Blic“, Vudu, teško ga je zvati po najnovijem, Radenko, dok pored nas tutnje vozovi ka Novom Sadu.
- Kroz ovaj kraj volim da šetam, pored pruge, stadiona „Zmaja“ i pomoćnog terena, kao što junaci moje knjige pokušavaju da prođu kroz život tako što ga pretvaraju u bajku svojom maštovitošću i domišljatošću. Život postaje borba protiv globalizacije i uniformisanosti, ništavila i otuđenja, depresije kojima smo okruženi - priča Vudu o svom prvom romanu “Razglednice iz Bumeranga“. Reč je nadrealnom štivu koje nema pandana domaćoj literaturi, o nekoj vrsti alanfordovske bajke.
- Mnoge događaje nisam mogao da opišem do kraja. Oduvek pišem dugačke rečenice, u svakoj po deset slika pa se trudim da pišem racionalnije, a to dovodi do „nadrealističkih“ situacija - priča Vudu Popaj, već poznat kao rep ljubavnik Đoletove Katrin.
Nastamba, Balvan, Umor, Mrsmrk, Džepina, Pinjula, Nužda, Golobrad, Plastelina, Krah Fakat, Rasprdin, Taksi... imena su neobičnih likova iz prvog romana Radenka Stojanovića.
- To su uobičajene reči, nisu imena, ali imaju funkciju imena. pretvorio sam ih u to. Taksi je konobar, pa ga zovu „taksi“ - kaže Vudu dok prolazimo pored pomoćnog igrališta „Zmaja“. Dva klinca sa hiphop kukuljicama muvaju se u obližnjem polusrušenom objektu iz koga izlaze sa nekom kesom, ne obazirući se na nas.
- Harms često nije nudio nikakve odgovore uz svoje priče a ja sam se trudio da moja priča i u ludilu ima smisao, da čitalac može da sagleda vezu između ludila i razuma, između mogućeg i nemogućeg. Volim da se dokazujem tako što uradim nešto što niko nije. Bio je to muktropan posao. Od priča sam pravio zasebne celine, onda sve to spajao u meta formu. Danas je stvorena klima kako je knjiga samo onda interesantna ako je reč o trileru, špijunaži, ili 11. septembru - kaže Radenko Stojanović čija je knjiga bila jedan od alternativnih hitova na Sajmu knjiga.
Milorad Pavlović
