RasSija (KoloVenija) - najstarija civilizacija i srpski čudotvorci

04.09.07

Hiljadama godinama naši preci su živeli na Balkanu kao Koloveni. Jarilo, ili pravilno Arilo, njihovo božanstvo sunca je monoteističko božanstvo. Vatikan se očajnički suprotstavljao obnavljanju heliocentričnog sistema i spaljivao naučnike koji su znali za to drevno znanje Kolovena
Posle knjige koja je 1991. označila povratak na Rimsko pravo u bivšem SSSR-u, Božidar Mitrović, pisac i specijalista za Međunarodno pravo, oglasio se novom knjigom pod nazivom“RasSija (Kolovenija) najstarija civilizacija i srpski čudotvorci“, koja je objavljena na srpskom i ruskom jeziku. Mitrović već godinama živi u Rusiji, gde se bavi istraživačkim i spisateljskim radom. U svojoj knjizi koja je potkrepljena i DVD izdanjem, Mitrović nam nudi odgovore na brojna pitanja i nepoznanice, između ostalog kako je i zašto u vreme renesanse antička istorija razdrobljena i netačno predstavljena. Svojom knjigom, a koristeći Krmčiju - Zakonopravilo Svetog Save kao most razumevanja još starijih pravnih izvora napisanih na lidijskom, etrurskom i najstarijom vinčanskom azbukom starih Slovena, autor iznosi dokaze pravog naziva Slovena, kao i dokaze postojanja slovenske civilizacije kao najstarije.

Kako ste došli na ideju da počnete istraživanja na ovu temu?
- Ja sam na početku hteo da napišem jednu knjigu od pedesetak strana o fresci „Srpski čudotvorci“ gde je prikazan Sveti Sava i prepodobni Simeon. Sveti Sava je sastavljač Krmčije, knjige koja je bila prvi građanski i crkveni kodeks Srbije, Rusije i Bugarske. U knjigama o istoriji Rusije i istoriji Moskve piše da je Arhangelski sabor sagradio jedan italijanski arhitekta, a hram je podignut između 1505. i 1508. godine! Italija je ustrojena tek 1861. Tako je došlo do toga da knjigu od pedeset strana proširim na obimnu studiju od osam stotina stranica. Knjiga sadrži najznačajnije izvode i zaključke mojih istraživanja. Ono što smatram najvažnijim je etrurska grafema iz 6. veka p.n.e. koja se nalazi na jednoj zlatnoj pločici u gradiću Pirgi na obali Tirenskog mora iz koje su glosatori nepravilnom transliteracijom etrurskog teksta na latinicu iščitali naziv „Slaveni“. Tu je, međutim, veoma precizno napisano“Koloveni“. Činjenica da ovaj naziv ima potvrdu i u jednom lidijskom tekstu, nađenom u gradu Sarbu, prestonici drevne Lidije. Svetislav Bilbija je primenom azbuke otkrio da su Sloveni zapravo Koloveni, (pisalo je „vini kolo i kolo veni“), te da je prvi naziv stvar apsolutno pogrešne interpretacije.

U vašoj knjizi iznosite veoma smelu tvrdnju da su Sloveni zapravo bili - monoteisti?
- Smatrali su da je njihovo božanstvo Jarilo, ili pravilno Arilo, božanstvo sunca koje svojim kretanjem daruje život na zemlji, otud naziv „kolodar“. Tako da je to bilo jedno monoteističko božanstvo, mada mi za naše pretke govorimo da su neznabošci ili, pak, mnogobošci. Oni su imali jedan praktični pristup životu, oličen u heliocentričnom sistemu koji je predstavljao kretanje Sunca. Zbog toga se Vatikan očajnički suprotstavljao obnavljanju heliocentričnog sistema i naučnike koji su to znanje Kolovena, odnosno Slovena, spaljivao. Rimska revolucija, kad su Latini uzeli prevlast u društvu, izvršivši tzv. vojni rimski puč postavio je trgovinu kao osnovnu privrednu granu. Do tada je to bilo stočarstvo i zemljoradnja. Bilo je od velike važnosti znati kad je sunce jako, kad slabo... kad mogu da seju, a kada će žnjeti.

Imamo vrlo malo materijalnih dokaza za potvrdu ove teorije?
- Ja definitivno tvrdim da su naši preci živeli na Balkanu hiljadama godina, samo ne kao Sloveni, već kao Koloveni. To je naročito važno znati danas, kada se na ovakav način otvara pitanje Kosova i Metohije. Stara srpska prestonica bila je Kolodar, očuvana u istom obliku kao i naziv Sloveni, a to je Skadar. Londonskim sporazumom taj grad je nepravično otet od Srba. Ova rezolucija koju po sili primenjuje Zapad, ne važi! Kao specijalista za reklamacije i povrede ugovora međunarodnog prava, savetovao bih Skupštini Srbije da proglase da u tom slučaju ne važi ni Londonski sporazum i traže povraćaj Skadra.

Knjiga je objavljena i u Rusiji. Kako je tamo primljena, ima li odjeka i kakvog u tamošnjim naučnim krugovima?
.- Knjiga je u ruskoj varijanti urađena kao minijatura. Dok sam u Davosu držao jedno predavanje, isticao sam da je Rusija najstarija civilizacija i da Rusija u prvobitnom obliku znači „Ras sija“, te da je naš mitski grad Rascija bio prvobitni naziv za Vinču. Kad sam posle predavanja prošetao gradom, video sam skoro na svakoj trećoj kući okačen neki simbol kruga, kretanja, ili čak okačen točak sa kolskih kola, kao što se to može videti u dvorištima seoskih kuća u Vojvodini. U Moskvi sam video jednu solnicu, kutijicu za so, koju crtaju na severu Rusije u Arhangelskoj oblasti, tako da ima neverovatnih sličnosti sa pesmama iz srpskih epova. Tu je i jedan predivan krst koji predstavlja kretanje sunca, kao i znak koji predstavlja kretanje zemlje. Ovde je ukazano na kolovrat, odakle potiče naš simbol četiri „S“, našeg ocila, koje predstavlja kosmogoniju drevnih Slovena. To je simbol heliocentričnog sistema, a po tom modelu se grade i ruski hramovi. Oko centralne kupole postoje još četiri kupole. Na Zapadu to potenciraju kao tajnu ruskog hrama. Ta tajna je zapravo samo još jedan dokaz o Vinčanskoj kulturi i civilizaciji .

Autor: Mila Milosavljević